И РАТ И МИР
Преговори талибана и авганистанске владе
Када се учинило да је можда време да се пружи рука помирења, догодили су се нови напади на авганистанском тлу, претећи да угрозе и оно мало напретка који је постигнут
Списак историјских тренутака који су обележили овај септембар допуњен је још једном ставком. Израелско–емиратском уговору, споразуму који су ове државе касније потписале са Бахреином и српско-косовском споразуму о нормализацији економских односа, придружили су се и дугоочекивани директни разговори талибанских побуњеника са представницима авганистанске владе. Потоњи догађај који се дешава у заливској држави Катар требало би да отвори пут ка окончању рата који је прошле године стекао пунолетство.
Поред талибанске стране и авганистанске делегације, међу којима су и четири жене, церемонији је присуствовао и амерички државни секретар Мајкл Помпео, који је нагласио да ће преговори бити тешки али неопходни. „Наравно, ви ћете одлучити о будућем политичком систему. Али не могу довољно јако да нагласим колико апелујем на вас да искористите ову прилику.“Да је то шанса која се не сме пропустити, мишљења је и шеф авганистанског мировног савета Абдулах Абдулах, који се нада дугоочекиваном решењу. „Верујем да ће се, ако пружимо руке једни другима и
искрено будемо радили на постизању мира, тренутна беда у нашој земљи окончати. Дошли смо овде са добром намером да мирним путем окончамо 40-годишњи рат у Авганистану и постигнемо политичко решење јер су наши људи много патили.“И када се учинило да је можда време да се пружи рука помирења, догодили су се нови напади на авганистанском тлу.
Званичници североисточне авганистанске покрајине Кондузу саопштили су да је у двоструком ваздушном нападу на базу талибана у тој покрајини, најмање дванаест цивила убијено, а више од десет повређено. Све то
дешавало се док су делегати влада Авганистана и талибана покушавали да прецизирају даља „правила преговора“за договор о подели власти. Министарство одбране у Кабулу установило је да је више од 40 талибана убијено али да „први извештаји указују да цивилима није нанета штета“.
Ни друга страна није мировала. Неколико дана раније, портпарол гувернера провинције Нангархар, Атаулах Хогијани рекао је за новинску агенцију АФП да је дошло до сукоба у три округа те провинције када су талибански борци напали контролне пунктове авганистанских снага безбедности, где је најмање једанаест авганистанских припадника обезбеђења убијено, али да је жртава било и на другој страни - око тридесет. Талибани се поводом ових напада нису оглашавали. Напада је било и на америчке базе на југу Авганистана, како су потврдили амерички војни званичници, и то симболично 11. септембра када се обележавала 19. годишњица терористичког напада на Светски трговински центар, а само дан уочи првог званичног сусрета талибанских и авганистанских представника. Портпарол талибана испаљивање ракета на америчке базе није негирао, али ни потврдио.
Оно што пак ова група сигурно негира, јесте постојећи авганистански систем, који назива америчком окупацијом земље. Познати по свом ригидном, конзервативном начину владања и строгој примени шеријатског закона, талибани сматрају да ће се проблеми са којима се суочава Исламски емират Авганистан, како званично називају ову државу, решити успостављањем исламског система. И ово је само једна од многобројних тачака спотицања. Ако се томе дода различито виђење положаја жена и мањина, подела власти, трајни прекид ватре, положај бораца и војника, јасно је да следе дуге ноћи преговора. Иако је талибански представник у Дохи Мула Барадар Акунда истакао да се они залажу за „исламски систем где нема дискриминације, у коме сва племена и људи свих етничких припадности живе у љубави и братству“, упитно је колико друга страна заиста верује у те речи. Јер, ако им је нешто заједничко, онда је то осећај обостраног неповерења.
Мировни разговори резултат су претходно склопљеног споразума између САД и талибана у фебруару, коме је такође претходио дуг и трновит пут. Иако је на тренутак деловало да од преговора нема ништа, две стране успеле су да нађу наизглед заједнички језик и потпишу оно што ће потом назвати „споразум о давању мира Авганистану“. То је Трампу дошло као шлагворт за председничку кампању и скупљање поена на домаћем терену. Сједињене Државе обавезале су се да ће у наредних четрнаест месеци повући своју војску, приватну и војску савезника које су претходних деветнаест година биле на тлу Авганистана. Једно од предизборних обећања актуелног америчког председника било је управо повлачење америчких трупа са простора ове државе. Талибани су пак обећали да неће дозволити Ал каиди или било којој другој екстремистичкој групи да делује у областима које они контролишу. Споразумом је предвиђено и да авганистанска и талибанска страна ослободе политичке затворенике, што је заправо био један од предуслова за почетак разговора између ових завађених страна. Мировни разговори морали су да причекају септембар јер се између осталог каснило са пуштањем преосталих талибанских затвореника. Паралелно са најавом председника Авганистана Ашрафа Ганија да ће ослободити преосталих 400 затвореника, догодило се неколико инцидената. Деветнаест цивила убијено је у више експлозија мина постављених у Кабулу и Кандахару.
На даљи ток дијалога могао би да утиче и поверљиви извештај НАТОа,
објављен непосредно пре почетка преговора који имплицира да би талибанска група убрзо могла постати финансијски независна, што би је ослободило спољних притисака и пружило јој могућност да постане самосталан политички, економски и војни ентитет. Тиме би потенцијално могла и да одустане од обавеза да спречи терористичке групе од коришћења Авганистана као терена за спремање напада, на које се обавезала поменутим споразумом са Американцима. Према поменутом извештају, у чији увид је имао Радио Слободна Европа, талибани су у преговоре са авганистанском владом ушли управо „у партнерству са својим традиционалним савезницима и другим организацијама које су Уједињене нације и Сједињене Државе формално прогласиле као терористичке групе, укључујући Ал каиду. То се делимично поклапа са оним што се може прочитати у Пентагоновом извештају, објављеном у јулу ове године, где се указује на „блиске везе“Ал каиде и талибана. НАТО упозорава да је потребно радити на спречавању активности које ће талибанима донети ту економску независност. Извештај указује да је само у протеклој години милитантна група зарадила око 464 милиона долара од рударства, а сличну цифру донели су јој послови повезани са наркотицима. Тако се поставља питање да ли је група спремна да се одрекне уносних послова који јој могу обезбедити јачи положај и колико су њени потези и поруке добронамерни.
Вечито предмет интересовања великих сила, Авганистан је данас друштво разлика и подела, у коме владају хаос и нереди. Рат који се на овим просторима одвија у континуитету скоро две деценије однео је на хиљаде и хиљаде живота. Катарски министар спољних послова шеик Мухамед бин Абдулрахман позвао је учеснике преговора у Дохи да „устану изнад сваког облика поделе, постизањем споразума на темељу да нико није победио и нико није побеђен“. Занимљиво је и да се ови, историјски, мировни преговори поклапају са Светским даном мира, који се обележава 21. септембра.
Да ли ће вишегодишњи непријатељи закопати ратне секире и кренути у изградњу мира и стабилности, питање је на чији одговор многи чекају, а највише грађани ове државе.
Напада је било и на америчке базе на југу земље, и то баш 11. септембра, када се обележавала 19. годишњица терористичких напада на САД Талибани су у преговоре ушли у партнерству са традиционалим савезницима и организацијама које су УН и САД прогласиле терористичким групама