ЦИЉ НАМ ЈЕ ДА ДОСПЕМО НА ТРПЕЗУ СВАКОГ ДОМАЋИНСТВА У СРБИЈИ

Драган Станковић

Одличне идеје, скоро неоствариве, огромна енергија и хуманост су главне карактеристике које поседује Драган Станковић, власник највеће српске пекарско-млинске индустрије -

из Бегаљице. Храбри пословни потези, уз запослене који су увек били уз њега и веровали му, донели су добробит предузећу, запосленима и држави.

Тако је било од првог дана пре 18 година, када је у фирми радило пет радника, а тако је данас, када има 650 запослених. Када је и нашу земљу захватио вирус корона, први се понудио да бесплатно доставља своје производе одређеним установама и људима са првог фронта борбе против ове болести. За круну успеха, ипак, сматра то што његову визију и знање у потпуности прихватају његова два одрасла сина, по којима предузеће и носи име – „Браћа Станковић“. Да би нека породична компанија трајала и била поштована, и код нас и у свету, требало би свакако применити искуство господина Станковића, то јест одабрати прави пут којим треба ићи, а кренули су - од нуле.

Са којим тешкоћама сте се сусретали на свом скоро дводеценијском путу и да ли сте, бар некада, били у дилеми – одустати или ићи даље?

Нема предаје: Много пута сам размишљао да одустанем, али мој карактер ми то не дозвољава, каже Драган Станковић и не скрива да је поносан што му у управљању компанијом помажу синови

Милош и Михајло

Прве своје пословне кораке започео сам пре 18 година са малом занатском пекарском радњом. Пут од занатске радње до овако велике компаније каква је АС данас, трновит је и турбулентан. Моје искуство је пуно добрих ствари, али исто тако пуно грешака и погрешних одлука. Највише сам научио из сопствених грешака. Често сам размишљао да одустанем, али мој карактер ми то не дозвољава. Када помислим на одустајање или да нешто не може да се постигне, вера у компанију и Бога ми да снагу и ја само наставим даље. Какви производи морају бити прописују сертификати, а оно што такође потврђује квалитет и подстиче развој јесу потрошачи, којих је све више.

Где сте у почетку пласирали своје производе, а у колико објеката су данас они заступљени, и на који начин стижу до трговина? Имате ли сопствени возни парк?

Први погон је отворен у Бегаљици и тада смо снабдевали само локалне трговине. Кренуо сам са малим тимом одабраних људи и веома сам поносан што је већина њих и даље са мном. Данас компанија производи у девет погона широм Србије. Сваку ноћ из наших погона крене у развоз 210 камиона који су пуни свеже припремљених пекарских производа и ти камиони укупно пређу 20.000 километара сваки дан. Данас снабдевамо највеће домаће трговинске ланце и велики део традиционалног канала продаје, а поседујемо и својих 25 малопродајних објеката. Али како не снабдевамо баш сваки ћошак Србије, испред нас је још много посла.

Ми ништа нисмо купили из приватизације. Купили смо четири фирме из стечаја, подигли смо их из пепела, уложили неколико милиона евра, запослили више од 300 радника и све сада успешно послују под капом компаније АС

Да ли успевате да пратите савремену технологију, из ваше области, која се сваким даном унапређује?

Оно на чему смо засновали нашу компанију су традиционалне вредности, које изнова имплементирамо уз нове технологије и нова решења. Стално пратимо која се технолошка решења примењују код нас и у региону и тежимо да их уведемо у наше пословање и пре других.

У вашој групи су и три фирме које сте купили. Биле су у таквом стању да је за њих већ био припремљен кључ у браву, што би значило да би нестале са привредне мапе Србије. Међу њима је и Пекарска индустрија Београд. Данас су погони, фабрички круг и пословна зграда ове индустрије скоро потпуно непрепознатљиви, јер је она сада уређена, модерна фабрика. Зашто сте се одлучили за такав корак?

Ми ништа нисмо купили из приватизације. Купили смо фирме из стечаја, а Београдској пекарској индустрији у том тренутку је остало пет дана до гашења. Била је у веома лошем стању. Ми смо свим радницима исплатили све заостале зараде, регулисали смо све заостале кредите и исплатили све добављаче. Заменили смо дотрајалу опрему, набавили гасну станицу итд... То је била велика инвестиција, већа од три и по милиона евра. У свим погонима које смо купили владало је опште расуло у свим областима, а данас су то угледне пословне јединице. Подигли смо те погоне из пепела, запослили више од 300 радника и уз пуно енергије, труда и средстава сада успешно послују под капом компаније АС. Да ли сматрате да домаћа привреда има довољну подршку државе и да ли сте користили подстицајна средства?

Сматрам да и ми као највећа српска пекарско-млинска индустрија доста доприносимо домаћој привреди. Наш колектив броји око 650 запослених. Увек је потребно улагати што више у домаће производе и домаћу привреду. Зато подржавам све акције које спроводе како Влада Србије тако и Привредна комора, а и велики домаћи привредници. Подстицајна средства смо користили, тј. искористили смо их када је било потребно и она су одличан начин да се привреда ојача, што је свима циљ.

И поред светског „пораза цивилизације“у виду вируса корона, код нас је тренутно економска ситуација нешто повољнија него у окружењу. Како бисте, као успешан привредник, окарактерисали 2020. годину?

Једном речју јединствена, надам се и непоновљива. Иако као представник пекарске индустрије, која је од стратешког значаја, нисам осетио такав удар какве су имале моје колеге из других индустрија, не осећам се добро у амбијенту какав је данас. Не преостаје нам ништа друго него да се боримо и прилагођавамо променама које су у данашњој ситуацији брже и веће него икад. Оно што би сваки привредник требало да истакне и поздрави је одлука Владе Републике Србије да помогне привреднике и додели нам подстицајна средства. Код нас и у свету оваква врста производње, у ванредним околностима, не сме да стане - мора да ради. Интелигенција је способност да се прилагодимо променама. У оваквим несигурним временима опстају они који се лако прилагођавају променама. Захваљујући томе, као и брзој и ефикасној реакцији државе на економски удар који смо доживели као привреда, настављамо даље и постаћемо јачи неко икад. Јер ми смо за класу бољи. Успели смо да направимо организацију посла на тај начин да административни радници раде од куће. То су били отежани услови рада, имплементиране су све мере заштите од вируса и оне су и даље на снази. Здравље и добробит наших запослених је на првом месту.

У ком правцу планирате да усмеравате будући развој АС групе?

Компанија АС се приближава трећој деценији и за њу имамо велике планове. Стратегија која је припремљена је изазовна и прецизно дефинисана, са јасним циљем да наши производи доспеју на трпезу скоро сваког домаћинства у Србији. Иако смо још увек у специфичној ситуацији због вируса корона, ми се као пекарска компанија прилагођавамо и правимо планове. Између осталог фокусираћемо се на модернизацију опреме, то јест на аутоматизацију. Оно што нам је такође у фокусу јесте задовољство наших радника, они су стуб сваке фирме. Ако су они задовољни, и потрошачи ће имати квалитетније производе. За класу бољи, то је оно чиме се водимо и то је правац којим се крећемо. Што се тиче кадрова, морам да се похвалим да када смо почели пре 18 година, са нама су до сада остали и ти радници. Данас на свим нивоима располажемо стручним кадровима, како у производњи, која је кичма наше индустрије, тако и у техничком делу. Мислим да смо у односу на друге пекаре прилично аутоматизованији и модернизованији. Посебно се поносим што у остварењу постављених циљева учествују моји синови Милош и Михајло. Милош већ неколико година, раме уз раме, води са мном компанију, док је Михајло са навршених 18 година тек упловио у пословне воде и кренуо да гради свој пут, од најнижих, али и највреднијих позиција.

Ова година је због вируса корона јединствена, надам се и непоновљива, иако пекарска индустрија није погођена као неке друге. У оваквим несигурним временима опстаће само они који се лако прилагођавају променама