A OSTAJE U HAAGU

REVIDIRANJE ISTORIJE Iako je i danas stepen poricanja ratnih zlo~ina u regiji i slavljenja ratnih zlo~inaca kao heroja nedopustivo veliki, prostor za takvo revidiranje istorije je sada neizmjerno manji nego {to je bio prije nekih od klju~nih procesa odr`anih pred Tribunalom

priliku da neposredno komunicira sa predstavnicima Tribunala. Samo u BiH ovim projektom je do sada obuhva}eno vi{e od 30 srednjih {kola, kao i desetak fakulteta u oba entiteta. Pored studenata prava, predavanja organizujemo i za studente drugih dru{tvenih nauka, a planiramo da nastavimo i intenziviramo ovu aktivnost.

Obezbe|ivanje ta~nih i preciznih informacija o radu Tribunala, koje su sada dostupne gra|anima regije na njihovom jeziku i u razli~itim formama i medijima, pomoglo je u smanjenju prostora za plasiranje dezinformacija i poricanje ratnih zlo~ina u javnosti zemalja biv{e Jugoslavije. U tom smislu, Outreach program MKSJ je ve} ispunio svoju svrhu. Me|utim, ~injenica da je, nakon 20 godina rada Tribunala i isto toliko vremena od zavr{etka sukoba u BiH i Hrvatskoj, percepcija Tribunala u nekim delovima biv{e Jugoslavije i dalje negativna, te da nasle|e MKSJ nije dovoljno iskori{teno za proces suo~avanja sa pro{lo{}u, pokazuje da je aktivni Outreach program i dalje neophodan. Pogre{na je pretpostavka da je obezbe|ivanje ta~nih i pouzdanih informacija o radu Tribunala dovoljno da se potpuno promeni slika i vi|enje MKSJ me|u gra|anima zemalja biv{e Jugoslavije. Do zna~ajnije promene u percepciji Tribunala mo`e do}i jedino delovanjem aktera unutar same regije i ona ne mo`e biti nametnuta spolja. Stoga je potrebno ve}e anga`ovanje lidera javnog mnenja u regiji i planovi Outreach programa u narednom, zavr{nom periodu njegovog rada usmereni su upravo na ja~anje i podr{ku akterima unutar zemalja biv{e Jugoslavije koji su posve}eni procesu suo~avanja sa pro{lo{}u.

• Vi{e od 8.000 studenata prava iz cijelog svijeta godi{nje obi|e Tribunal. Za skoro 21 godinu svega tri puta se desila posjeta iz BiH. Nije puno bolje ni kada su u pitanju ostale zemlje sa prostora biv{e Jugoslavije. [ta mislite da je razlog?

- Mi smo veoma ponosni {to Tribunal godi{nje poseti, prisustvuje su|enjima i slu{a predavanja o radu Suda oko 8.000 ljudi iz celog sveta. To nisu samo studenti ve} i pravnici, istra`iva~i, novinari, NVO aktivisti, policajci i drugi. Sli~na je i struktura gostiju iz regije biv{e Jugoslavije, kojih je u ovih 20 godina bilo oko 10.000, me|u njima preko 2.000 studenata. Moram napomenuti i da ne dolaze svi gosti iz regije u organizovanim posetama, pa stoga podatak koji navodite daje donekle iskrivljenu sliku. Bez obzira na to, mi bismo svakako voleli da je taj broj mnogo ve}i. Me|utim, udaljenost Haaga od na{eg regiona predstavlja veliku prepreku za to. Tro{kovi puta i boravka u Haagu su veliki, a institucije iz BiH i drugih zemalja regije su veoma retko u mogu}nosti da finansiraju takve posete. Sam Tribunal je, zahvaljuju}i velikodu{noj i dugogodi{njoj pomo}i koju EU pru`a radu Outreach programa, finansirao neke od ovih poseta. Dakle, razlog {to broj gostiju MKSJ iz biv{e Jugoslavije nije ve}i je pre svega finansijske prirode. U svakom slu~aju, Tribunal je veoma zainteresovan da pove}a broj poseta iz regije. Stoga koristim priliku da pozovem univerzitete i druge relevantne institucije u BiH i drugim zemljama biv{e Jugoslavije koje su u mogu}nosti da organizu- ju posetu Haagu, da nas kontaktiraju, a mi }emo ih sa zadovoljstvom do~ekati i pripremiti kvalitetan program.

• Koliko je Ha{ki tribunal pomogao dolasku do pravde, do zadovoljavanja `rtava?

- Zamislite samo kako bi danas izgledao proces suo~avanja sa pro{lo{}u i dostizanja pravde za `rtve u biv{oj Jugoslaviji da Tribunal nije osnovan. Te{ko je i zamisliti da bi nacionalna pravosu|a u regiji bila u mogu}nosti da provedu pravedne sudske postupke protiv predsednika, premijera ili generala koji su pred MKSJ odgovarali za zlo~ine za koje su bili optu`eni. Dalje, gotovo je sigurno da ni deli} informacija i dokaza koje je prikupio Tribunal ne bi bio dostupan sudskim vlastima, a kamoli javnosti, {to je danas slu~aj. I pravosu|a u zemljama biv{e Jugoslavije koja se danas bave predmetima ratnih zlo~ina umnogome su svoju praksu gradila na iskustvima MKSJ, uz veliku podr{ku predstavnika Tribunala, te je veliko pitanje da li bi ti sudovi danas uop{te postojali da nije bilo Tribunala. Najzad, iako je i danas stepen poricanja ratnih zlo~ina u regiji i slavljenja ratnih zlo~inaca kao heroja nedopustivo veliki, prostor za takvo revidiranje istorije je sada neizmerno manji nego {to je bio pre nekih od klju~nih procesa odr`anih pred Tribunalom.

@elim da pored ovog hipoteti~kog odgovora ponudim i neke konkretne pokazatelje: MKSJ je podigao optu`nice protiv 161 osumnji~ene osobe i danas vi{e nijedna od tih osoba nije u bekstvu od pravde. Do sada su 74 osobe osu|ene za zlo~ine koje su po~inile na kazne od preko 1.200 godina zatvora, uz dve kazne do`ivotnog zatvora. Oko 6.000 svedoka je dalo svoj iskaz pred Tribunalom, od kojih su velika ve}ina `rtve koje su na taj na~in prvi put imale priliku da svetu i istoriji ispri~aju strahote koje su pre`iveli.

• Iz udru`enja nestalih sa podru~ja cijele BiH su ogor~eni na rad Tribunala. Smatraju da silni novac odlazi za odbrane ljudi koji su po~inili zlo~in i pitaju da li se zlo~in u kona~nici isplati?

- Ogor~enost porodica nesta- lih ne samo prema Tribunalu je razumljiva, jer je u pitanju stravi~an zlo~in. Ovo stoga {to zlo~in u ovom slu~aju ne prestaje samim po~injenjem, ve} traje prakti~no sve dok se ne sazna sudbina nestale osobe, te se tako uni{tava ne samo `ivot `rtve ve} i njenih bli`njih koji godinama, a kako vidimo, na`alost, i decenijama nakon okon~anja sukoba, `ive u neizvesnosti i bez mogu}nosti da se na ljudski i dostojanstven na~in oproste od svojih najmilijih.

Zlo~in se ne isplati

No, mislim da je nezadovoljstvo razli~itih grupa `rtava ne samo porodica nestalih u najve}oj meri vezano za ograni~enja u radu Tribunala koja je, na`alost, nemogu}e prevazi}i. Tribunal nema mandat, niti je u mogu}nosti da sudi svima koji su osumnji~eni za po~injenje zlo~ina tokom ratova u biv{oj Jugoslaviji. Tako|e, MKSJ ne mo`e da razre{i sve nepravde po~injene tokom ratova, a to uklju~uje i rasvetljenje sudbine nestalih. Najzad, u nekim od presuda Tribunala dokazano je da su zlo~ini po~injeni, ali ne i da je postojala odgovornost optu`enih za te zlo~ine, iz ~ega sledi da oni koji su odgovorni za ta zlodela i dalje ostaju neka`njeni. To svakako nije po`eljan ishod sudskog procesa, ali je u pitanju problem sa kojim se suo~avaju svi pravni sistemi na svetu. Kada su u pitanju zamerke na upotrebu fiinansijskih resursa Tribunala, moram da naglasim da sistem pravne pomo}i optu`enima ne ~ini vi{e od desetak procenata ukupnih tro{kova MKSJ. Najzad, mislim da nema osnove za primedbu da Tribunal na neki na~in poma`e da se zlo~in u kona~nici isplati. Optu`eni pred MKSJ imaju pravo na adekvatnu odbranu i pravna pomo} Tribunala optu`enima je usmerena na ostvarivanje tog osnovnog standarda svakog pravnog sistema zasnovanog na vladavini prava. Naprotiv, mislim da je Tribunal pokazao da se zlo~in, u kona~nici, ne mo`e isplatiti, jer je kroz svoju praksu na delu dokazao da niko ne mo`e biti iznad zakona, bez obzira na to kako visoku politi~ku ili vojnu funkciju je obavljao tokom ili nakon sukoba.