U BiH NIJE MOGU]E OTKUPITI POTRA@IVANJA
Lo{i krediti u BiH u konstantnom su porastu od 2008. do danas i na kraju pro{le godine dostigli su udio u ukupnim kreditima od 15,1 posto, ali u odnosu na susjedne zemlje BiH ne stoji lo{e
Posljednjih mjeseci zemlje regije nastoje rije{iti probleme nekvalitetnih kredita (nenaplativi i te{ko naplativi krediti) prodajom problemati~nih potra`ivanja. Tako su Me|unarodna finansijska korporacija (IFC) i APS Holding sklopili partnerstvo prema kojem }e APS kupovati nenaplative kredite u Srbiji, Bugarskoj, Crnoj Gori i Rumuniji i potencijalno drugim zemljama isto~ne i ju`ne Evrope. Ne{to ranije, italijanske banke UniCredit i Intesa Sanpaolo, koje posluju u skoro svim zemljama regije, potpisale su memorandum o razumijevanju sa ameri~kim fondom KKR za otkup lo{ih kredita.
Zvani~ne brojke
Lo{i krediti u BiH u konstantnom su porastu od 2008. do danas i na kraju pro{le godine dostigli su udio u ukupnim kreditima od 15,1 posto, ali njihova prodaja jo{ nije mogu}a.
“Kada pogledate zvani~ne brojke, mi ne stojimo lo{e, {tavi{e, bolje od zemalja okru`enja. Naravno, postoje banke koje su lo{ije od drugih, me|utim, na nivou sistema sve izgleda uredu”, kazala je glavna ekonomistica Centralne banke BiH Belma ^olakovi}.
Prema njenim rije~ima, ono {to je ve}ina banaka radila s ciljem rje{avanja problema nekvalitetnih kredita u protekle dvije godine, reprogramiranje postoje}ih obaveza, na odre|en na~in je ostavilo prostora za disanje klijentima, a i bankama je to godilo zato {to im kredit ne bi postao nekvalitetan ve} sutra nego postoji mogu}nost da ne}e postati nekvalitetan ni u narednom periodu. Upravo zbog toga nam je omjer od 15,1 posto na kraju ~etvrtog kvartala ni`i nego u zemljama okru`enja, s tim {to je vrlo mali broj banaka povukao taj iznos.
No, ona je mi{ljenja da otkup bilo kakvih potra`ivanja, pa i nekvalitetnih, kod nas jo{ nije mogu} zbog zakonskog okvira koji to ne omogu}ava.
“Mislim da se to poku{ava rije{iti kroz zakon o faktoringu, ali taj zakon je jo{ u nacrtu u parla- mentima, a tako|er nije bio dovoljno prilago|en finansijskom faktoringu. Me|utim, mislim da se radi na izradi zakona koji bi dozvolio fondovima i sli~nim firmama da otkupe potra`ivanja, kvalitetna i nekvalitetna, ali je jako puno prate}ih oblasti koje se moraju regulisati, od prenosa vlasni{tva nad nekretninom i prenosa hipoteke, jer je ve}ina kredita osigurana nekom vrstom hipoteke”, kazala je ^olakovi}.
Novi zakoni
U svakom slu~aju, ona je mi{ljenja da su banke u zna~ajnoj mjeri iskoristile mogu}nost reprogramiranja kredita i mora}e pre}i na neki drugi na~in rje{avanja problema, a prodaja potra`ivanja nekome je samo jedan od na~ina kako se to mo`e rije{iti.
S obzirom na to da je potrebno izmijeniti odre|ene zakone i donijeti nove, a sve to u izbornoj godini, ^olakovi} ipak ne o~ekuje da }emo predugo ~ekati na mogu}nost otkupa potra`ivanja.
“U finansijskom, za razliku od realnog sektora, stvari se primijete puno br`e, a u pitanju je tu|i novac i onda se sve radi br`e. Sigurno }e se ne{to morati raditi i rje{avati imaju}i u vidu slabu potra`nju za kreditima i slab rast. Ukupni rast kredita u januaru ove godine bio je 3,4 posto, a ta stopa pada ve} neko vrijeme”, pojasnila je glavna ekonomistica CBBiH.