Srbija neće biti dio antiruske histerije
Prilikom susreta sa ruskim ambasadorom, ministar policije obećava da će Beograd ostati dosljedan i neće se pridružiti sankcijama prema Rusiji
Otkako je izbio sukob u Ukrajini, a Srbija ostala “nesvrstana” osudivši napad, ali ne uvodeći sankcije Rusiji zbog agresije na susednu zemlju, susreti zvaničnika Srbije i kolega pravoslavaca znatno su proređeni. Ili bar sklonjeni od očiju javnosti, budući da se uglavnom govori o razgovorima državnika Srbije s predstavnicima Evropske unije ili SAD-A.
Kosovska državnost
Zato je jučerašnji susret ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina sa ambasadorom Rusije u Beogradu Aleksandrom Bocan-harčenkom posebno značajan, a pre svega zbog činjenice da je i ovom prilikom obećano da Srbija neće postati deo antiruske histerije.
”Srbija nikada neće biti deo antiruske histerije u kojoj se otima imovina državljana Rusije i imovina Ruske Federacije, baš kao što neće zabranjivati ruske medije, niti će rusku decu izbacivati iz škola, a ruske pisce i naučnike brisati iz školskih udžbenika. Civilizacija koja bi uklonila ruske pisce, naučnike, borce za slobodu, civilizacija koja bi se odrekla svega što je ruski narod dao svetu, bila bi veoma siromašna civilizacija”, preneo je ministar Vulin Harčenku, ocenivši da je Srbija koju vodi Aleksandar Vučić samostalna i nezavisna zemlja koja sama bira svoje prijatelje.
”Srbija nikada neće zaboraviti da je Ruska Federacija 2015. svojim vetom u Savetu bezbednosti, nakon dogovora dvojice predsednika Vladimira Putina i Aleksandra Vučića, sprečila donošenje rezolucije po kojoj bi na sramotu i porugu istini, srpski narod bio proglašen prvim genocidnim narodom u istoriji sveta”, poručio je Vulin govoreći o Rezoluciji o Srebrenici, koju je inicirala Velika Britanija, a kojom se osuđuje genocid u Srebrenici. Dokument nije prošao jer je Moskva uložila veto.
Isti onaj koji godinama obećava ukoliko bi se u UN-U poteglo pitanje kosovske državnosti, pre svega u Savetu bezbednosti, čija je Rusija stalna članica. Konačno, ova vrsta zavisnosti Beograda od Kremlja ključni je argument Srbije za negovanje što boljih odnosa sa Moskvom.
Zanimljivo je, međutim, da se isti Vladimir Putin, predsednik Rusije, prilikom aneksija Krima pozivao upravo na otcepljenje Kosova kao na primer, a isto je učinio i nedavno početkom agresije na Ukrajinu kada pita zašto Krim ne bi bio međunarodno priznat kao ruska teritorija i kako je to različito od Kosova, za čije se priznanje godinama bore najveće svetske sile.
Mnogi tvrde da je ruski veto u Savetu bezbednosti na koji eventualno računa Srbija izgubio na snazi nakon kršenja međunarodnog prava i okupacije Ukrajine, ali je preovlađujući stav da bi Srbija trebalo da čuva poziciju neutralnosti dokle god to ne ugrožava njen evropski put.
Podsetimo, nakon napada Moskve na Ukrajinu, državni vrh Srbije je nekoliko dana odgađao saopštavanje zvaničnog stava, čekajući da vidi kako će se situacija razvijati, da bi se onda zauzelo mišljenje da je napad na Ukrajinu nedopustiv, ali da je Rusija prijateljska zemlja kojoj Srbija neće uvoditi sankcije.
Srbija je, nema sumnje, morala osuditi napad na teritorijalni integritet Ukrajine jer je celovitost ono za šta se bori kada je Kosovo u pitanju. Što se tiče neuvođenja sankcija, jasno je da joj Bruxelles, baš kao i Washington, upravo zbog ove prilično škakljive pozicije gledaju kroz prste, zasad ne preteći nekakvom izolacijom zbog stava koji je sasvim suprotan evropskoj spoljnoj politici.
Mnogi tvrde da je ruski veto u Savjetu bezbjednosti, na koji eventualno računa Srbija, izgubio na snazi nakon kršenja međunarodnog prava i okupacije Ukrajine
Rusija razumije Srbiju
Što se same Rusije tiče, pomenuti ambasador je još na početku ruske agresije na Ukrajinu kazao da Rusija razume poziciju Srbije, ali je i tada, kao i nekoliko puta kasnije, izneo stav da veruje u principijelni stav Srbije o neuvođenju sankcija.
Pitanje o tome kako Kremlj gleda na to što je Srbija glasala u UNU, vešto je izbegao, rekavši: “Nismo mi, za razliku od Zapada, ni pokušavali da pravimo neki pritisak, da tražimo nešto. Temeljni naš stav je da svaka država ima pravo da ima svoj glas i da formuliše neko rešenje sama”, rekao je Harčenko, zaključivši da je usvojena rezolucija udarac na UN u celini.