Energetska budućn solarnoj energiji i v
Za Oslobođenje je govorila Maša Njegovan, stručnjak za energiju, održivost i čiste tehnologije
Na energetskom samitu, održanom u Neumu, učestvovalo je više desetina govornika i preko 500 učesnika. Jedna od panelistica bila je Maša Njegovan, stručnjak za energiju, održivost i čiste tehnologije. Sa Njegovan smo razgovarali o prelasku na obnovljive izvore energije, te o razlozima zbog kojih zemlje u regionu još kaskaju za njihovom potpunom primjenom. Naša sagovornica je u polju energetike već dugi niz godina, gdje ima preko osam godina iskustva rada za koorporacije i startupe u osam zemalja. Sony je izabrao kao jednog od 16 mladih lidera koji su se pridružili svom postdiplomskom programu, radeći na projektima visokog profila kao što je lansiranje prve generacije Android TV-A. Njen put održivosti započeo je kada se pridružila PROINSO-U, globalnom lideru na tržištu solarne energije.
Fosilna goriva
Sada je sa adresom u Beogradu, a za Oslobođenje je još govorila o procesu dekarbonizacije, te o najisplativijim rješenjima u sektoru energetske efikasnosti. iskustvo u ovoj oblasti, možete li nam navesti koja bi, po Vašem mišljenju, rješenja bila energetski efikasna i spriječila moguće nestašice energenata?
- Možemo videti kako se razvijenije zemlje od zemalja u našem regionu suočavaju, odnosno celi svet se suočava sa tom energetskom krizom koja je bila i pre rata u Ukrajini, ali se samim ratom još više intenzivirala. Razlog tome je što je celokupna evropska ekonomija velikim delom zavisna od fosilnih goriva iz Rusije. Kako bi se obezbedila energetska sigurnost, u EU postoji nekoliko opcija kako da se smanji zavisnost od ruskog gasa i nafte. Jedna od opcija koje su na stolu je prelazak na tečni gas, također se priča o reaktivaciji nuklearnih elektrana, ali i ono što je najpovoljnije jeste reaktivacija termoelektrana na ugalj. Moram reći da mislim da je ovo velika pretnja za energetsku tranziciju Bosne i Hercegovine. Mislim da će se ovih dana održavati rasprava o reaktivaciji dva bloka termoelektrana na ugalj i nadam da će se doneti pametna odluka s obzirom na to da su solarna energija i vetar već konkurentni sa fosilnim gorivima. Mislim da bi bilo kakvo odgađanje prelaska na te čistije izvore energije prosto bilo neefikasno, neisplativo i dugoročno bi povećalo troškove za celu ekonomiju. tehnološke razvijenosti samih rešenja oni tu prednjače. Naravno, postoje i neki inovativniji modeli energije na kojima će se energetski sistem morati zasnivati poput vodonika koji je neophodan za dekarbonizaciju industrije. Međutim, to su neke futurističke tehnologije u koje zemlje u razvoju još investiraju, a mi, zemlje iz regiona, moći ćemo da ih primenjujemo tek u narednim decenijama.
U Srbiji i Bosni i Hercegovini vode se žestoke kampanje protiv izgradnje hidrocentrala na rijekama. Kakvo je Vaše viđenje korištenja ovog obnovljivog izvora energije?
- Koliko sam razumela, u Srbiji i BIH problem su male hidrocentrale. Mislim da nije problem u samoj hidroenergiji, već kako se projekti grade. Da li poštuju standarde zaštite životne sredine i standarde poslovanja? Mislim da to nije slučaj i da je to upravo razlog zašto su male hidrocentrale naišle na otpor javnosti, jer se često dešava da su celi ekosistemi u blizini tih izgrađenih objekata uništeni, a jedini je razlog taj što se standardi nisu ispoštovali. Mislim da bi se uvođenjem standarda za okoliš, upravljačkih i zaštite ljudskih prava kod javnosti mogao smanjiti otpor prema hidrocentralama koje same po sebi nisu loše ukoliko se prema tim standardima grade.
U kojoj mjeri trenutna energetska rješenja, koja koristimo, utječu na klimu i kako bismo mogli ublažiti ove posljedice?
- Mi smo po udelu globalnog BDP-A jedna mala karika i svakako se ne može reći da smo mi kao zemlja u razvoju odgovorni za