Vučić pristao na izbore u Beogradu
Iz dana u dan se mijenja kombinatorika formiranja nove vlasti u prijestonici, gdje je opozicija ostvarila najbolji rezultat u posljednjoj deceniji, ali nedovoljno dobar
Otkako su održani izbori 3. aprila, građani Beograda bude se svakog jutra u sasvim suprotnom uverenju o budućoj gradskoj vlasti u odnosu na dan ranije. Neposredno nakon izbora čulo se da je opozicija osvojila prestonicu, da bi samo nekoliko sati kasnije bilo jasno da situacija ne ide naruku ni poziciji ni opoziciji.
Sledećih dana se spekulisalo o preletačima iz opozicije koji će podupreti aktuelnu i buduću vlast da bi se potom točak zavrteo sasvim ispočetka donoseći priču o novim izborima u glavnom gradu. Rečju, postizborni rolerkoster koji će se, sva je prilika, završiti novim izlaskom Beograđana na biračka mesta.
Novembar nije realan?
Naime, Oslobođenje je izveštavalo o sastanku jednog od lidera opozicije Dragana Đilasa sa predsednikom Srbije i najveće partije Aleksandrom Vučićem. Cilj razgovora je bio dobiti saglasnost Vučića za nove izbore u Beogradu, što je, uzgred budi rečeno, posvađalo opoziciju koja nije dala mandat Đilasu da pregovara u njeno ime.
Predsednik Srpske napredne stranke je po starom dobrom običaju uzeo nekoliko dana za razmatranje da bi podgrejao tenziju i iščekivanje i konačno teatralno saopštio za vikend da je za održavanje novih izbora u Beogradu. Kako saopštava Vučić, novembar koji je predložio Đilas za organizovanje novih izbora nije realan, ali je on spreman da predloži Srpskoj naprednoj stranci ovaj scenario ukoliko opozicija bude insistirala.
Pre no što čujemo kakao analitičari vide ovu Vučićevu izjavu i objašnjenja o tome šta se iza brda valja, podsetimo na pozicije koje u ovom trenutku zauzimaju i jedni i drugi. U slučaju vlasti, odnosno Vučićevih naprednjaka, oni bi mogli formirati gradsku vlast uz tesnu većinu od svega 56 ili 57 poslanika i to tako što bi se udružili sa socijalistima i pokojim preletačem iz opozicije. U tom slučaju, preostala 53 ili 52 odbornička mesta pripala bi opoziciji, koja svakako traži ponavljanje izbora na mnogim biračkim mestima. Naime, iako je Gradska izborna komisija odobrila ponavljanje glasanja na svega šest biračkih mesta, prigovori su na razmatranju kod Upravnog suda, što znači da je i dalje moguće ponavljanje na više od 200 mesta, što bi opoziciji moglo da obezbedi još poneko odborničko mesto.
Šta onda sve pomenuto znači, uključujući i Vučićev nenadani izliv demokratičnosti i spremnosti na dijalog?
”Moramo da znamo da su u pitanju političke kalkulacije i politički dogovori koji nemaju ama baš nikakve veze sa pravnim okvirom za sprovođenje izbora. Nesporno je da će ovi izbori biti zvanično okončani i da će se proglasiti konačni rezultati. Postoji nekoliko opcija - jedna opcija je da se Skupština grada uopšte ne konstituiše, već da Vlada Srbije uvede privremeni organ koji će vršiti poslove Skupštine i odlučivati o najhitnijim gradskim poslovima i u tom scenariju bismo imali brže izbore u Beogradu. Drugi scenario je da se konstituiše gradska Skupština, da se stvori većina, da to bude političkim dogovorom oročeno i da posle izvesnog vremena imamo raspisane prevremene izbore za Skupštinu Grada Beograda”, analizira juče
Vučićevi naprednjaci mogli bi formirati gradsku vlast uz tijesnu većinu od svega 56 ili 57 poslanika i to sa socijalistima i pokojim preletačem iz opozicije
Pavle Dimitrijević iz posmatračke misije CRTA.
Strah od novih igrača
Sa svoje strane, politički analitičar i urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović smatra da novih izbora u Beogradu neće biti uskoro.
”Zbog bojazni od ‘novih igrača’, mislim da ni vlast ni opozicija neće žuriti sa novim izborima”, rekao je Vukadinović, ocenivši da je priča o izborima služila da deo opozicije “malo zataška” svoj rezultat, posebno deo opozicije oko koalicije Ujedinjeni za pobedu.
Ovde Vukadinović govori o koaliciji koja je bila ujedinjena oko stranke pomenutog Đilasa, a koja jeste nakon naprednjaka ostvarila najbolji rezultat i na lokalnom i na republičkom nivou, s tim što se očekivalo mnogo više.