Ruska stolica ne postoji od 24. f
Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa bila je da li će predsjednik Srbije Aleksandar Vučić morati da uvede sankcije Rusiji. Sagovornici su bili Filip Ejdus, vanredni profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, i Vladimir Međak, potpredsjednik E
Omer Karabeg: Da li se glasanjem Srbije za izbacivanje Rusije iz Savjeta za ljudska prava Ujedinjenih nacija Vučić približio odluci da uvede sankcije Rusiji?
Filip Ejdus: Tim glasanjem Srbija se svakako približila stavovima Zapada. Ali smatram da je to još uvek daleko od uvođenja sankcija.
Vladimir Međak: Mislim da će se u budućnosti - ne mogu da ocenim koliko bliskoj - Srbija morati da približi stavu Zapada po pitanju sankcija.
Čekajući Dan pobjede
To će u jednom trenutku biti neminovno. Sadašnje odluke - glasanje za izbacivanje Rusije iz Saveta za ljudska prava i pre toga glasanje za osudu ruske agresije na Ukrajinu gde se do poslednjeg trenutka nije znalo kako će Srbija da glasa - donete su da Srbija ne bi samu sebe maksimalno izolovala.
Omer Karabeg: Zanimljivo je da je dan prije tog glasanja Vučić telefonski razgovarao sa Putinom. Da li imate utisak da mu je Putin na neki način dao odobrenje s obzirom na izjavu Putinovog glasnogovornika Dmitrija Peskova da je podrška Srbije i Mađarske odluci da se Rusiji suspenduje članstvo u Savjetu Ujedinjenih nacija primjer prinude na rusofobiju. Ne treba zaboraviti da je uoči glasanja Rusija zaprijetila da će smatrati neprijateljima - ne samo sve one zemlje koje glasaju za izbacivanje - nego i one koje se uzdrže od glasanja, ali je Srbiji i Mađarskoj ipak oprostila. Zašto je Rusija oprostila Srbiji?
Vladimir Međak: Srbija je jedini mogući ruski saveznik koji se nalazi zapadno od linija fronta između Rusije i ostatka Evrope. Rusija će nastojati da što duže zadrži dobre odnose sa Srbijom kako bi preko nje pokušavala da ostvari negativan, remetilački uticaj na Balkanu. Ako bi Srbiju stavila na listu neprijateljskih zemalja, ta mogućnost ne bi više postojala. Rusija igra tu igru jer u tom delu Evrope više nigde ne može da projektuje svoj uticaj. Sva vrata su joj zatvorena, ostala su malo odškrinuta vrata preko Srbije koja se sve više zatvaraju i koja će se jednom trenutku zatvoriti. Ali ih neće zatvoriti Moskva. Ta vrata će se zatvoriti onog trenutka kad Srbija bude morala da se prikloni politici Evropske unije i uvede sankcije Rusiji.
Filip Ejdus: Siguran sam da se predsednik Vučić pre nego što donese važne spoljnopolitičke odluke konsultuje sa ključnim međunarodnim partnerima i da ne povlači poteze koje pre toga nije barem iskomunicirao, ako ne i dogovorio sa ključnim velikim silama. I to je potpuno očekivano i opravdano. Problem je, međutim, u tome što on potpuno drugačije poruke šalje na različite adrese. S jedne strane, Zapadu se žali kako su mu vezane ruke zbog opasnog ruskog uticaja u Srbiji i proruskog javnog mnjenja koje inače on sam kreira - a s druge strane se Moskvi žali da su njegovi potezi iznuđeni zbog pritiska Zapada, da je njegovo srce u Moskvi i da je srpski narod na ruskoj strani. On pokušava da stvori prostor za manevrisanje i sačuva neku autonomiju. Takva spoljna politika može da funkcioniše ukoliko se radi, recimo, o Azerbejdžanu ili Etiopiji. Međutim, ukoliko je reč o maloj državi - kandidatu za članstvo u Evropskoj uniji, zajednici koja imaju svoju spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku - onda je ta politika igranja na više strana i slanja različitih poruka različitim akterima jako loša. Ako smo do sada možda i imali neki taktički benefit od te igre, sada je sve to došlo na naplatu. Srbija je dovedena u jako delikatnu poziciju da mora da bira, a taj izbor je jako težak.
Omer Karabeg: Ministar unutrašnjih poslova Vulin, koji je veoma blizak Vučiću, dva dana nakon glasanja u Ujedinjenim nacijama o izbacivanju Rusije iz Savjeta za ljudska prava, izjavio je da “Bruxelles ne može očekivati da će Srbija uvesti sankcije Rusiji i da će Srbija zaboraviti da je Moskva uvek bila uz nju u teškim vremenima”? Da li je riječ o nekom mimoilaženju sa Vučićem ili o dogovorenoj igri?
Filip Ejdus: Mislim da nema nikakvog mimoilaženja, da je sve dogovoreno i da postoji koordinacija eksplicitna ili prećutna. Sve u vezi sa Aleksandrom Vulinom može da bude samo deo dogovora jer gospodin Vulin nema nikakvu političku težinu kao nezavisni politički akter. On treba da prikuplja glasove i simpatije konzervativnijeg dela biračkog spektra. I on je tu ulogu igrao i igra u potpunosti lojalno. Međutim, stiče se utisak da nakon ovih izbora za takve glasove više neće biti mesta u Vladi, pa možemo da očekujemo da će gospodin Vulin za svoje usluge, koje je pružao tokom svog mandata, dobiti neku funkciju koja će možda biti dalje od očiju javnosti i na kojoj neće igrati ulogu koju je igrao do sada.
Omer Karabeg: Ima nekih spekulacija da će se Vučić osloboditi Vulina tako što će ga poslati u Peking za ambasadora.
Vladimir Međak: Priča se o tome, pišu novine. Ako Srbija uvede sankcije Rusiji, u Vladi više neće biti mesta za ljude koji su zastupali interese Rusije. Moraće da dođe do čišćenja kadrova. Kina, Kuba ili Severna
Koreja sasvim su lepe destinacije za ljude kao Vulin. To je okruženje u kome oni vrlo lepo mogu da pokažu svoje kvalitete.
Omer Karabeg: Nenad Čanak smatra da će biti jasno da li je Vučić odlučio da okrene leđa Rusiji na osnovu toga kakvu će poziciju u budućoj vlasti imati Ivica Dačić koji se smatra glavnim ruskim čovjekom u Srbiji.
Filip Ejdus: Ukoliko dođe do zaokreta ka Zapadu, verujem da će uslediti čistka proruskih kadrova. Ali ne verujem da će to biti čistka u smislu da će ti ljudi da budu sklonjeni. Oni će samo dobiti pozadinsku funkciju. Sumnjam da će Ivica Dačić i njegov SPS da odu u opoziciju. To ne odgovara Vučiću zato što bi onda proruski narativ u opoziciji mogao da bude jači. Tako da će verovatno biti namireni funkcijama u javnim preduzećima. Dobiće sinekure i neće talasati. Ali hteo bih nešto kažem o tome da li će uopšte doći do zaokreta ka Zapadu. Svi pričaju kako je to neminovno. I iz Nemačke smo čuli jasne zahteve da Srbija mora da se izjasni. Jasno je da je 24. februara, kada je Rusija napala Ukrajinu, istekao rok politici i jare i pare, politici sedenja na dve stolice ili više stolica. Svi smo znali da je ta politika oročena i da će u jednom trenutku morati da se napusti. Sada je definitivno jasno da je 24. februar datum kada je toj politici zvanično istekao rok. Međutim, veliko je pitanje u kojoj meri će Vučić da se okrene Zapadu. Meni se čini da će on nastojati da što više otegne formiranje Vlade. Kupovaće vreme nadajući se da će rat u Ukrajini završiti do Dana pobede, 9. maja, jer je to navodno Putinov cilj, pa nećemo morati da se izjašnjavamo zato što će možda doći do povlačenje sankcija. Mada postoji neka teorijska šansa, mislim da je to potpuno nerealno očekivanje. Kada budu shvatili da nemaju kud i da nemaju više manevarskog prostora, mislim da će da uvedu neke sankcije. Pridružiće se pojedinim deklaracijama i odlukama Evropske unije, ali u onoj meri u kojoj neće naljutiti Moskvu. Taj mali ustupak koji će napraviti Evropskoj uniji pokušaće da u domaćoj i zapadnoj javnosti predstave kao ogroman, težak, istorijski kompromis ne bi li, da ne kažem preveli Zapad žednog preko vode, ali skinuli s vrata njegov pritisak uz minimum antagonizacije Moskve. Mislim da je ta taktika trenutno na stolu, ali je i ona osuđena na neuspeh zato što je situacija jako dramatična. Ukoliko se Srbija jasno ne opredeli za članstvo u Evropskoj uniji kroz pridruživanje evropskoj spoljnoj politici u vezi s ukrajinskom krizom, mislim da zaista postoji opasnost da izgubimo i status kandidata i evropsku budućnost zemlje.
Kina, Kuba ili Sjeverna Koreja sasvim su lijepe destinacije za ljude kao Vulin. To je okruženje u kome oni vrlo lijepo mogu da pokažu svoje kvalitete, kaže Međak
Omer Karabeg: Šta bi moglo uslijediti ako Vučić ipak odluči da ne uvede sankcije Rusiji ili da uvede polovične sankcije? Kako bi Zapad reagovao? Kako bi se to odrazilo na ekonomiju Srbije, da li bi došlo do povlačenja stranih investicija, što bi bitno oslabilo ekonomiju jer u Srbiji najviše ima njemačkih investicija, a njemačka ministrica inostra