Deje i srpske replike
Ju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu Milivoj razgovor o knjizi Latinke Perović
Ovo je bio i prvi razgovor o knjizi koja je zapravo izašla u vrijeme epidemije korone.
”Nisam pravila neku oštru granicu između svetova u kojima su formirali sebe kao profesionalce i sebe kao društvene mislioce, emancipatore, prosvetitelje. Mnogo veću pažnju sam poklanjala šta je taj fokus i kod jednih i kod drugih koji njima pomaže da iskristališu svoje poglede na razvoj Srbije, Balkana, Evrope”, objasnila je Perović i, između ostalog, kazala: “Pokušavala sam da razumem kakav odjek mogu imati ideje Francuske revolucije u jednoj zaostaloj zemlji, u zemlji bez političkih sloboda, u zemlji gde je čovek još uvek vlasnik imovine plemića, u takvoj zemlji, jer ruska elita je bila opsednuta tim idejama, onda sam, naravno, zaključila da su Rusi jako pozajmljivali, ali i da su prerađivali pozajmljeno do neprepoznatljivosti uzora koji im je poslužio za preradu. Na neki način to su činili i srpski studenti, srpski državni pitomci. Njima je Rusija kao velika slovenska država sa perspektivom nove revolucije u Evropi izgledala bliža u tom skoku”.
Uprkos svojim godinama, kaže, čita što je moguće više te nikad ne odbija da napiše predgovor, pogovor, osvrt na knjigu jer misli da je to način da se znanje koje posjeduje pojedinac i koje on složi u manje-više kapitalnu knjigu učini dostupnim publici, da mogućnost izbora postoji i da je podstakne da o tome razmišlja.
Ukrajina nije iznenađenje
”Tako vidim taj naš rad, pratim izdavačku delatnost u okruženju Srbije, ali mislim da je to vrlo važno za razumevanje vremena u kojem živimo za traženje alternative. Ne verujem da je bilo koga od nas iznenadio rat u Ukrajini, mi smo površni i smatrali smo da je taj prelazak sa razdoblja državnog socijalizma koji je obuhvaćen pojmom totalitarizam vrlo jednostavan, to nije tako i to ta društva ni SSSR ni Čehoslovačka, pogotovu Jugoslavija u svojoj stvarnoj istoriji nisu pokazivali. Naprotiv, iskustvo je govorilo da je sve mnogo složenije i da se moramo upustiti u svojoj nauci u istraživanje i proučavanje pretpostavki za odustajanje od tih izazova ili za odgovore na njih”, zaključila je Perović.
Perović je izrazila zahvalnost University pressu iz Sarajeva i gospodinu Draganu Markoviću koji je, kazala je, tri puta svoju urednicu u dvije godine slao kod nje