Druga Macronova šansa u podijeljenoj Francuskoj
Francuzi su potvrdili vernost svom izbornom ritualu: u prvom krugu kažnjavaju aktuelnog predsednika i šalju mu poruke upozorenja, u drugom odluče da ne idu toliko daleko da u Le Palais de l’élysée usele krajnju desnicu.
Često politički mrzovoljni, birači su bili u dilemi da li da glasaju vođeni strahom od opasne antievropske, antiimigracione, islamofobne i proruske agende Marin le Pen ili da uprkos ljutnji podrže Emmanuela Macrona, “predsednika bogatih” i tehnokratu za koga tvrde da je izgubio kontakt sa narodom.
Iako je frustracija aktuelnim predsednikom tipična za Francuze, proevropski centrista je ponovo, u reprizi drugog kruga predsedničkih izbora 2017, pobedio evroskeptičnu desničarku, iako mnogo manje ubedljivo nego pre pet godina. Postao je prvi predsednik koji je reizabran posle dve decenije.
Macronova pobeda je delimično i poraz: dobio je gotovo dva miliona glasova manje nego 2017. Poraz je za Le Pen istovremeno i pobeda: dobila je čak 2,7 miliona glasova više nego pre pet godina i ostvarila najbolji rezultat krajnje desnice u istoriji.
Za razliku od prošlih izbora, koje je obeležavala reč “promena”, ovi su bili u znaku “zaštite”: zaštite od političke elite, pandemije, inflacije i rastućih troškova života, rata u Ukrajini, imigranata, očuvanja blagonaklonog sistema socijalne zaštite.
Macron, lider centrističke Republike u pokretu, poredio je sebe sa rimskim bogom Jupiterom, plašio je Francuze mogućnošću “građanskog rata”, antiimigracionim i islamofobnim “rasizmom” svoje rivalke i njenim neiskustvom u spoljnoj politici, poručujući da je glasanje “referendum o Evropi, sekularizmu i trenutak jasnog izbora”.
Predsednik je imao otežavajuću okolnost što je planove za drugi mandat zasnivao na kontinuitetu, što je Le Pen otvaralo prostor za napade oko neizbežnih neuspeha Macronove politike u prethodnom periodu. Ono što je sada obećavao nije radio tokom prvog mandata pa je njegova pobeda pod senkom jer na izborima nije bilo previše entuzijazma i energije. Mnogi birači nisu glasali za Macrona, već protiv Le Pen - iako je ona uveliko izbrusila oštrice svoje politike.
Desnica je “umivenija”. Tokom kampanje ograđivala se od srdačnih odnosa sa Kremljom, odustala je od ranijih pretnji izlaska iz EU ili napuštanja zone eura. Uz neizbežne primese islamofobije, podržala je kampanju za zabranu nošenja hidžaba na javnim mestima tvrdeći da žene moraju da budu oslobođene “islamističkog pritiska”. Obećavala je referendum o tome ko može da ostane, a ko mora da napusti Francusku, kritikujući “anarhičnu i masovnu imigraciju”.
Fokusirala se na ekonomska pitanja. Promovišući neku vrstu “socijalnog populizma”, predlagala je smanjivanje VAT poreza na energiju, podizanje niskih plata i penzija, povećanje ulaganja u zdravstvo i obrazovanje. Ponavljajući da želi da promeni sistem iznutra, a ne da ga razbije, predstavljala se kao branitelj provincije i radničke klase.
To što mnogo toga nije ličilo na nekog ko godinama vodi rat protiv globalizacije i imigracije, omogućilo je Le Pen da tvrdi da je “glas zaboravljenih” miliona Francuza nezadovoljnih Macronovom elitističkom politikom koja pogoduje bogatim, mahom urbanim slojevima društva. “Macron ili Francuska”, bio je njen ključni slogan.
Liderka Nacionalnog okupljanja ušla je u drugi krug sa procentom glasova koji je najviši ikad dodeljen krajnjoj desnici i oslanjala se na masovno nezadovoljstvo Macronovim “zaključavanjima” tokom pandemije i pogoršanjem ekonomske situacije - naglim skokom troškova života, posebno goriva i struje kao posledica rata u Ukrajini.
U junu je treća runda izbora u zemlji u kojoj ekstremna desnica i krajnja ljevica kontrolišu gotovo polovinu biračkog tijela. Žestoka borba za 28 procenata Francuza koji nisu izašli na glasanje ili su ubacivali bijele listiće
Iako optuživan da se otuđio od naroda, bivši bankar Macron uspeo je da privuče više glasova krajnje levice čiji je lider Jean-luc Melanchon u prvom krugu završio na trećem mestu sa blizu 22 odsto svih glasova. On je svoje birače pozvao da u drugom krugu ne daju ni jedan glas za Le Pen, ali ih nije pozvao da podrže aktuelnog predsednika opisujući glasanje kao “izbor između dva zla”.
Le Pen je izgubila, ali je ozbiljno prodrmala Francusku: nikada nije imala tako otvorenu podršku tolikog broja birača. Dobila je 42 odsto glasova, osam poena više nego 2017. Front onih koji su po svaku cenu odbijali da daju glas krajnjoj desnici značajno je manji nego pre deceniju, dve.
Macron je ipak uspeo da ojača branu kako bi Francusku spasao od bujice desničarskog ekstremizma. Francuska i Evropska unija izbegle su politički zemljotres i udar na liberalnu demokratiju koji je mogao da ima efekte Brexita ili izbora Donalda Trumpa 2016. U Washingtonu su odahnuli.
Macron podržava sankcije EU i NATO-A, Le Pen je protiv kaznenih mera za rusku naftu i gas i obećavala je da bi Francusku, poput generala Charlesa de Gaullea 1966, izvela iz vojnih struktura NATO-A.
”Čim se rusko-ukrajinski rat okonča i dobijemo mirovni ugovor, predlažem strateško približavanje između NATO-A i Rusije”, izjavljivala je Le Pen. To što se ogradila od ruske agresije i Kremlj označila kao agresora, bilo je nedovoljno da se oslobodi imidža “obožavateljke Putina” koja je od ruske banke uzimala kredit za kampanju.
Ništa još nije gotovo. Francuskoj su potrebne institucionalne promene da bi se uspostavio zagubljeni kontakt političke elite i naroda. U junu slede parlamentarni izbori na kojima bi Macron morao da osvoji većinu ako želi da bez potresa ostvari svoje predsedničke programe. Biće to treća runda izbora u zemlji u kojoj ekstremna desnica i krajnja levica kontrolišu gotovo polovinu biračkog tela. Žestoka borba za 28 procenata Francuza koji nisu izašli na glasanje ili su ubacivali bele listiće.
Melanchon je spreman za revanš i već vidi način kako da porazi Macronove centriste i Francusku uvede u period kohabitacije između predsednika iz jedne i premijera iz druge stranke. Desnica tradicionalno dobija značajno manje poslaničkih mesta u poređenju sa procentima koje ostvari Le Pen, ali desnica je najavila da ide ujedinjena.
Macron će morati da se fokusira na obaranje troškova života, klimatske promene i zdravstvo, ali mu verovatno slede protesti zbog reformi koje pogoduju velikom biznisu, ili teški pregovori oko podizanja granice za penzionisanje sa 62 na 65 godina - predloga od koga je taktički odustao u poslednji čas pred glasanje.
Francuzi su i posle izglasavanja novog-starog predsednika Republike ostali ozbiljno podeljeni između dve radikalno različite vizije. Zemlja ostaje na kursu, ali najneizvesniji izbori u poslednje četiri decenije potvrdili su zaokret prema desnim i levim krajnostima i rast nepoverenja u klasični politički establišment. Macrona pobeda direktno suočava sa jednim njegovim neuspehom: nije bio u stanju da spreči rast ekstremizma ili da revitalizuje demokratski život.