Ko je (ne)prijatelj Srbije?
Američki ambasador smatra da se Srbija ne bi trebala uzdati u ruski veto u Savjetu bezbjednosti UN-A
To što Evropska unija, a posebno Sjedinjene Američke Države, traži od Srbije da se izjasni da li je prijatelj agresora ili je na strani demokratije, nikoga u Srbiji ne iznenađuje. Naprosto, godinama unazad Beograd pokušava politikom nesvrstanih održati dobre odnose i sa Istokom i sa Zapadom, što se u aktuelnoj situaciji pokazuje kao potpuno promašena strategija. Jer, sve češće se i iz Kremlja čude ponašanju Srbije, onom koje je u Bruxellesu i Washingtonu odavno okarakterisano kao devijantno.
Znak odlučnosti
U ovom trenutku, zvaničnici Bele kuće javno i otvoreno pozivaju Srbiju da se usaglasi sa politikom sankcija i pridruži se reakciji Zapada na napad Rusije na Ukrajinu, a to čini ponovo i nedavno imenovani američki ambasador u Srbiji Christopher Hill, čije je samo imenovanje viđeno kao siguran znak odlučnosti SAD-A da na Srbiju izvrši konačni i definitivni pritisak.
Uostalom, nakon njegovog imenovanja, Srbiju je posetilo nekoliko delegacija visokih američkih zvaničnika i svi su za ovdašnju vlast imali jednu poruku, doduše uvijenu u diplomatski rečnik slobodnog izbora i suverenosti države. Komentarišući ovih dana u intervjuu za Glas Amerike kakve su to poruke poslate Srbiji na ovim sastancima, Hill kaže:
”Prva tema bili su odnosi Srbije i SAD-A i rekao bih da su odnosi dobri, ali očekujemo da možemo da uradimo i više. Jedna od tema bila je i situacija u Ukrajini, jedna od najvećih tragedija u ovom veku. Zato nije iznenađujuće što su američki predstavnici izneli različite aspekte te situacije u kombinaciji sa odnosom Srbije i EU i činjenicom da iz perspektive EU i SAD-A Srbija treba da se ponaša kao članica EU i pridruži se sankcijama. Jasno je da je to naša politika, a sa druge strane, Srbija treba da razmisli o tome.”
On savetuje Srbiju da ne bi trebalo da se uzda u ruski veto u Savetu bezbednosti UN-A, govoreći o kamenu temeljcu prijateljskih odnosa dva pravoslavna naroda. Naime, zabrana priznavanja Kosova kao članice Ujedinjenih nacija je nešto na šta Srbija zaista računa, a što joj, uostalom, Moskva godinama obećava kao znak podrške njenom teritorijalnim suverenitetu.
Krstić skreće pažnju na činjenicu da bi Srbiju kazna za neuvođenje sankcija koštala mnogo više. I ekonomski i politički
Ozbiljne štete
Međutim, pitanje je može li Rusija, koja prisvaja tuđe teritorije, biti jemac poštovanja teritorijalnog integriteta bilo kome i bilo gde? Tim pre što se ruski predsednik Vladimir Putin uporno poziva na primer Kosova kao na presedan kome su kumovale zapadne sile aminujući pravo na otcepljenje bez saglasnosti centralne vlasti bilo koje države. On time faktički priznaje nezavisnost Kosova bez obzira na zvanično odbijanje da se južna srpska pokrajina tretira kao nezavisna država u bilo kojoj međunarodnoj instituciji.
”Postoje ozbiljne štete i od uvođenja sankcija Rusiji, neke su političke i vezane su za kosovsko pitanje i ruski veto u SB-U. Pitanje je koliko je taj argument najjači, možda bi Kina uložila veto ukoliko bi Kosovo apliciralo za članstvo u UN-U”, analizira ovih dana docent na Fakultetu političkih nauka Milan Krstić.