Idimo šta nas čeka
Ako se Srbija odluči za napuštanje Evrope i ostane uz Rusiju, zauzvrat neće dobiti ništa, pa ni gas ni naftu. Ako ostane uz Evropu, barem se neće smrzavati
pristalo da gas plaća tako što će otvoriti račune u novostvorenoj Gasprombanci, pa će na jedan račun uplaćivati evre ili dolare, a spomenuta banka će ih konvertovati u rublje, smeštati na drugi račun i sa njega plaćati obaveze kupaca ruskog gasa.
Zašto je ova “specijalna” finansijska operacija ispala toliko bitna, pa je neke države odbijaju? Zato što se vadi jedna bitna cigla iz dugoročnih ugovora o uvozu ruskog gasa i načinu plaćanja, što sledstveno podlokava i formule za izračunavanje tekućih cena tog uvoza (obično vezane za svetske cene nafte). Tim pre što ne znamo koji će kurs konverzije između dve valute biti određen nekimputinovimukazomunekojskoroj budućnosti. Kad bi taj kurs konverzije određivalo neko tržište, Rusija bi bila sapeta sopstvenom odlukom, a gas bi vremenom verovatno postajao sve jeftiniji za uvoznike, s obzirom na to da se ne vidi podloga za neko buduće jačanje rublje, a vide se razlozi za njeno dodatno slabljenje. Sve je pitanje cene, kako je govorio deda Avram.
Hajde sada da sa aspekta ovog ekonomskog aksioma (da je sve pitanje cene) pogledamo problem Srbije oko uvozne nabavke oko dve milijarde kubika gasa, oko čega se već dugo vode dosadne rasprave. Ukoliko bi, na primer, i Srbija, zbog odbijanja plaćanja rubljama i uvođenja sankcija prema Rusiji postala “neprijateljska država” za Moskvu, pa ostala bez novog dugoročnog ugovora o uvozu gasa, ona bi spomenutih, relativno sitnih, dve milijarde kubika gasa mogla da kupi od navodno prijateljske Mađarske ili iz skladišta u Baumgartneru po višoj ceni od one kojoj se nada u pregovorima s Putinom. Dakle, ta razlika u cenama je navodno jedan od ključnih razloga da se Rusiji ne uvode sankcije (pored mora onih slovenskih, istorijskih, pravoslavnih, komunističkih, antiameričkih, antievropskih, to jest, kako se to kaže – “tradicionalnih”). Neko će reći, nije reč o mogućoj velikoj razlici u cenama, već o samoj mogućnosti da se dve milijarde kubika gasa najesen neće moći nigde kupiti u Evropi. Živi bili, pa videli.
Srbija i nema izbora
U većini domaćih medija sada se insistira na vezi između političke odluke o sankcijama Rusiji i ekonomske budućnosti Srbije, suštinski prisno povezane sa zemljama Evropske unije. U stvari, Srbija tu i nema izbora, baš kad jerečoekonomskimposledicama.naime, njoj je ekonomski svejedno hoće li bez gasa i nafte ostati svojom odlukom ili odlukama Bugarske, Hrvatske ili Mađarske i Rumunije. Istina, ako se odluči za “napuštanje Evrope” i ostane uzrusiju,zauzvratnećedobitiništa,pa ni gas ni naftu. Ako ostane uz Evropu, moraće štošta da plati više, ali bar se neće “smrzavati” u svakom pogledu.