Eh taj Zapad

Stvarni problem je kako da Rusija ne pobijedi, a Ukrajina ne izgubi, a da taj ishod ruskim vlastima, i prije svega Putinu, ne izgleda kao poraz

Da li su odustali to treba pitati njih. Ja vidim da se s tim stalo. To se ne može ad hoc učiniti. Ne vidim metodologiju kako bi to moglo uraditi. Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine to neće prihvatiti. Suviše su ozbiljna vremena za političke gafove, isključivosti i avanturizme. Ovim narodima nije do eksperimenata, njima je do ozbiljne politike i odgovornih političara, a ne do avanturista sa bilo koje strane - bilo da se radi o Srbima, Bošnjacima ili Hrvatima.

Arminkržalić:neznamjesuliodustali, ali slažem se sa profesorom Vejnovićemdajetousuštiniavanturizam. Kada je u pitanju odbrambeni sektor Bosne i Hercegovine, stvar je završena 2004.i2006.donošenjemzakonaoministarstvu odbrane i oružanim snagama i spajanjem dvije vojske.

Dodikove eskapade

Svako formiranje jedinica mimo Zakona o odbrani Bosne i Hercegovine bilo bi osnivanje paravojnih formacija, što je u našem Krivičnom zakonu kažnjivo od tri do deset godina zatvora. Takvi potezi trebalo bi da se procesuiraju u tužilaštva i da njihovi zagovornici objašnjavaju tužiocima kako su mislili to uraditi i da li je to udar na oružane snage Bosne i Hercegovine

Omer Karabeg: Ako bi izbio sukob u Bosni i Hercegovini, recimo, ako bi neki entitet donio odluku da se otcijepi, ima li NATO pravo da u tom slučaju interveniše?

NATO je uz lokalne institucije garant sigurnosti i ima obavezu da eliminiše svaku prijetnju po teritorijalni integritet i suverenitet Bosne i Hercegovine. Ako se ne bi reagiralo, bilo bi to poražavajuće za sve građane Bosne i Hercegovine i za sve ono što je do sada urađeno na uspostavi mira.

Omer Karabeg: Milorad Dodik je nedavno prisustvovao vježbi Vojske Srbije Štit 2022 i tom prilikom izjavio da Vojska Srbije može uspješno da brani i odbrani narod u Republici Srpskoj. Da li on to nagovještava da bi Vojska Srbije branila Republiku Srpsku u slučaju otcjepljenja?

Duško Vejnović: Prvo, ubijeđen sam da nema elemenata za otcjepljenje.drugo,srbijapoštujemeđunarodni pravni poredak. Na kraju krajeva, u

Ljudima je do pristojnog života, da njihova djeca i unučad ostanu u

BIH, da imaju posla, da se mogu ženiti, udavati, zasnivati porodice i bezbjedno živjeti, kaže Vejnović

ukrajinskom ratu Srbija je reagovala principijelno poštujući načelo međunarodnog prava da je zabranjena agresija jedne države na drugu. Srbija se sigurno ne bi miješala jer Vučić stalno ponavlja da poštuje teritorijalni integritetisuverenitetbosneihercegovine.

Armin Kržalić: Ta izjava je u stilu gospodina Dodika. Kada ode u Srbiju, govorionoštonebirekaoubosniihercegovini. Ali takva izjava člana Predsjedništva, koje je vrhovni komandant Oružanih snaga Bosne i Hercegovine, za mene je poražavajuća. Zar nije apsurdnodakomandantoružanesilejedne države ode u drugu i kaže da je vojska te države spremna da brani jedan narodunjegovojdržavi.oružanesnage Bosneihercegovinenisunibošnjačke, ni hrvatske ni srpske, nego vojska sva tri naroda i jedino ona ima legitimno pravo da brani Bosnu i Hercegovinu. Za mene je ta izjava prije svega sramna. Da sam ja kao član Predsjedništva otišao u drugu zemlju i rekao da su snage tezemljespremnedabranemojnarod, nikada se ne bih vratio u državu u kojoj sam član Predsjedništva.

Makijaveli u “Vladaocu” savetuje da se protivnik uništi do temelja, i ne samo da se pobiju svi već i da se sve poruši i zaravni sa zemljom. A poželjno je, kasnije će se dokonati, i da se izbriše svako sećanje, mada to čeka sve i svakoga i onako, vreme ne mari ni za koga, ali valjda ne dovoljno brzo. Naravno, to je argumentum ad absurdum, što nije sprečilo mnoge da ga shvate bukvalno.

Habermasov odgovor

Tek, sada se može postići i više od toga - uzajamno i, čak, sveopšte uništenje. Polazeći od toga, Habermas u skorašnjem napisu traži politički izlaz izratarusijesaukrajinomukojemrusija, smatra Habermas, ne može da izgubi, jer može da upotrebi nuklearno oružje. A opet nepravedno bi bilo da Ukrajina kao žrtva agresije ne može da se odbrani, pa Habermas preporučuje politiku koja za ishod ima cilj ili bolje rečeno dva cilja: da Rusija ne pobedi, a da Ukrajina ne izgubi. To je mera pravičnosti kada je agresor nuklearna sila.

To naravno podrazumeva da je reč o ratu Rusije sa Ukrajinom, a ne sa Zapadom, odnosno sa nenuklearnom, a ne sa nuklearnom silom. Zapad bi trebalo da pomaže Ukrajinu onoliko koliko je potrebno da ne izgubi rat, i uz to da podržava kompromis dveju strana sa konačnim ishodom u kojem Ukrajina ne gubi. Problem je, naravno, u tomeštoruskevlastimogudasmatraju porazom sve što nije pobeda, onakva kakvoj oni teže. A ako je ceniti po Putinovom eseju iz prošle godine, poraz je sve što nije ovladavanje celom ukrajinskom teritorijom.

Habermasov napis je odgovor onima koji žele poraz Rusije. A on smatra da nuklearna sila ne može da izgubi rat jer samim posedovanjem oružja sa tolikom moći može da preti uništenjem protivnika. To sa nuklearnim oružjem i sa ravnotežom koju obezbeđuje nemogućnost poraza nuklearne sile je složenije nego što to Habermas vidi, kao što sam već pisao. Jer, da ovde uzmem za primer zagovornike verske racionalnosti, ako su na čelu država sa nuklearnim oružjem vernici koji vide višu racionalnost u tome da zemaljski svet podnesu kao žrtvu nebeskom carstvu, onda je uzajamno uništenje, obostrani poraz naizgled, zapravo baš ona pobeda kojoj se teži. Živela smrt, što je poklič koji se nije čuo samo jednom.

Koji onda ishod priželjkuju oni koji pozivaju na rat sa Zapadom? Zanimljivo je da se u srpskoj javnosti uzima za očigledno da je reč upravo o ratu Rusije sa Zapadom. Gde, navodno, Zapad teži uništenju Rusije i zapravo Rusa (i Srba). Nije naravno lako to obrazložiti tako da se to bar donekle zasniva na činjenicama. Naprosto zato što je Rusija napala Ukrajinu i uostalom Putin je tu agresiju najavio.

Dakle, ako bi se negde sudilo o pravičnosti ovoga rata Rusija bi bila osuđena, jer nema osnova da se poziva na pravo na samoodbranu budući da je njena namera da ovlada Ukrajinom javno obznanjena, a ne može se nikako sporiti da je uzrok rata napad Rusije na Ukrajinu. Koje ciljeve opravdava ratno nasilje samoj ruskoj vlasti, to je nevažno u ovoj stvari koja se tiče pravičnosti ovoga rata.

Stvarni problem je kako da Rusija ne pobedi, a Ukrajina ne izgubi, a da taj ishod ruskim vlastima, i zapravo pre svega Putinu, ne izgleda kao poraz. A opet, sve je to potrebno ostvariti konvencionalnim oružjem, jer bi upotreba nuklearnih bombi rizikovala sve. Da to kažem drukčije:

Ako se pretnjom nuklearnim oružjem izbegava rat Rusije sa Zapadom, a opet se u ratu sa Ukrajinom konvencionalnim oružjem ne može postići željeni cilj, a to je ovladavanje Ukrajinom, kako se uopšte može izbeći da se ishod u kojem Ukrajina ne gubi ne vidi kao poraz Rusije?

Habermas ne daje odgovor. On uglavnom brani politiku nemačke vlade, koja trpi kritike, kako pomoć Ukrajini da se odupre ruskoj agresiji nikako ne bi trebalo da prekorači granicu međunarodnog prava i tako bude shvaćena kao početak rata Zapada, i Nemačke, sa Rusijom. Jer konačno, evropska bezbednost je svakako ugrožena ruskom agresijom na Ukrajinu, pa je razumljivo i opravdano da se teži ishodu koji taj rizik umanjuje - zato Ukrajina ne bi trebalo da izgubi.

Evropska zamjena

Macron je izneo predlog koji bi mogao da predstavlja okvir u kojem bi se mogao naći odgovor. Reč je o evropskoj političkoj zajednici u kojoj bi bilo mestaizaukrajinuizarusiju.problem sa tim predlogom, bar u kontekstu rata u Ukrajini, jeste što on podrazumeva značajno povećanje vojne integracije Evropske unije. Ukoliko je NATO problem, evropska zamena, sa nuklearnim oružjem, uz postojanje zajednice interesa sa Amerikom i ostatkom Zapada, teško da bi bila viđena kao poboljšanje ruskog položaja u Evropi.

Putinov cilj je bio i ostao, koliko sam u stanju da vidim, novi svetski poredak o kojem se brine neka vrsta Svetskog saveta (o tome sam pisao u tekstu Russia, The Counterrevolutionary Power). Članovi tog saveta bi, recimo, bili SAD, Rusija i Kina. Ali svakako ne Evropa ili neka evropska sila. Za to je potrebno da se NATO rasformira, a potreban je i drukčiji, pacifički odnos snaga, a to će reći potrebno je da se Zapad raspadne ili da ga jednostavno, kao sile koja se stara o bezbednosti, više ne bude.

Pa je zapravo potreban poraz Zapada. Politički je to još možda i bilo izvodljivo imajući u vidu šta je Zapad stvarno, a nije karikatura iz srpske ili ruske štampe, ali napadom na Ukrajinu se za sada postiglo upravo suprotno. Pa sve i da Ukrajina izgubi, što sada nije baš izgledno, Rusija nije na dobitku. Osim ako se ne sledi bukvalno i slepo savet Makijavelija.

U srpskoj javnosti uzima se za očigledno da je riječ o ratu Rusije sa Zapadom. Gdje, navodno, Zapad teži uništenju Rusije i zapravo Rusa (i Srba)