Se civilizovano
je vrla legitimna praksa koja se događa i u drugim mnogo ozbiljnijim demokratijama nego što je naša. To što je Republika Srpska uradila nije ništa spektakularno. Ona se pozvala na član 3 Ustava i na osnovu toga je djelovala. Ne vidim u tome nikakav skandal, niti bilo kakav antidržavni projekt.
Nedim Ademović: Ako vam sud kaže da nešto ne možete raditi, a vi to i dalje radite, to je, po mom mišljenju, ponašanje koje nije civilizovano zato što pokazujete neposluh naspram države. Kada bi građani u Republici Srpskoj pokazivali takav neposluh naspram odluka policije ili sudova, itekako bi na svojoj koži osjetili kaznenu politiku, pa bi nakon toga razmislili da li im se isplati tako se ponašati. Republika Srpska pokazuje neposluh i ne ponaša se civilizovano zato što osjeća da ne postoji sistem odgovornosti i sile koji bi je mogao kazniti. Ponovnim donošenjem neustavnih zakona šalje se poruka - donosite vi koliko god hoćete odluka, ali mi ćemo biti uporniji, donosićemo neustavne zakone, vi ih obarajte, pa ćemo na kraju vidjeti ko je jači.
Secesionistička politika
Neki su to pokušali u pravnim i demokratskim državama, ali su vrlo brzo bili sankcionisani. To se desilo u Španiji kada je Katalonija krenula da radi nešto slično onome što radi Milorad Dodik. Pošto Španija ima mogućnost da štiti državnost, suverenitet i integritet države, a što Bosna i Hercegovina nema, Katalonija je stavljena pod finansijske sankcije i kontrolu, a ljudi koji su to predvodili stavljeni su iza rešetaka. Kao autonomna jedinica Katalonija je kažnjena ograničavanjem svoje autonomije zato što nije poštivala državu.
Aleksandar Savanović: Zasmetala mi je komparacija sa Katalonijom. Ta komparacija ne stoji. Katalonija je za razliku od Republike Srpske in concreto, u smislu donošenja zakona, ušla u realizaciju unilateralne secesije. Republika Srpska nije. Govorim o zvaničnim institucijama, pustimo šta Dodik priča. On je običan političar kao i bilo koji drugi koji je sticajem okolnosti dugo na vlasti. Ali institucije Republike Srpske nikada nisu donijele nijedan dokument, nijedan zakon koji bi predstavljao proglas o unilateralnoj secesiji od Bosne i Hercegovine. Ne možemo ljudima osporiti pravo da imaju secesionističku politiku. To je potpuno legitiman i kredibilan stav što god ja lično mislio o tome. Možda sam ja kao građanin Republike Srpske protiv takve politike i smatram je pogrešnom, ali ljudi imaju pravo da zagovaraju secesiju. To je legitimna politička agenda. Druga je stvar ako pokušavate ilegalnu, unilateralnu secesiju. Tu se mogu složiti sa gospodinom Ademovićem, tada se uključuju razni instrumenti kojima se to sankcioniše. Ali to Republika Srpska nikada nije uradila. Tako da ne vidim nikakvu stvarnu konekciju između Katalonije i Republike Srpske.
Kada bi entiteti preuzeli državnu imovinu i mogli da samostalno njome upravljaju - to bi najvjerovatnije vodilo ka provođenju politike secesionizma Milorada Dodika, koji to gotovo svaki dan javno ističe, upozorava Ademović
Nedim Ademović: Katalonija je donijela deklaraciju o secesiji, ali faktički nije uradila nijedan konkretan potez, a Republika Srpska je u Narodnoj skupštini donijela više deklaracija u kojima je prijećeno da će doći do secesije ukoliko se ne bude ispoštovala volja srpskog naroda u tom entitetu. O tome je Ustavni sud više puta raspravljao i to je osudio. S druge strane, vlast u Republici Srpskoj često je negirala naloge države ili donosila deklaracije u kojima je prijetila referendumom o neprihvatanju državnih institucija na teritoriji Republike Srpske. To su konkretni pravni akti sa posljedicama ne samo političkim. Mislim da je to vrlo opasno i apsolutno neprihvatljivo u bilo kojoj normalnoj državi.
Omer Karabeg: U zaključku, čija je državna imovina?
Aleksandar Savanović: Vidjećemo još.
Nedim Ademović: Državna imovina je po odluci suda bila i ostala imovina države Bosne i Hercegovine. I tako će biti dok se stav suda ne promijeni.