Vati sporazum
Omer Karabeg: Da li bi Srbija prihvatanjem sporazuma indirektno priznala Kosovo?
Stefan Surlić: Da bih odgovorio na to pitanje, morao bih da imam zvanični tekst konačne verzije. Nisam stručnjak za međunarodno pravo, ali oni koji su stručnjaci kažu da je đavo u detaljima. Određene formulacije mogu pravno da budu tako osmišljene da Srbija formalno ne priznaje nezavisnost Kosova, ali da budu signal za članice Evropske, koje to do sada nisu učinile, da priznaju nezavisnost Kosova. Sve će zavisiti od slučaja do slučaja. Ali, ponavljam, da li će taj predlog zaživeti, ne zavisi samo od Beograda.
Normalizacija odnosa
U ovom trenutku mislim da je najveća bojazan međunarodnih aktera da li će Priština formirati Zajednicu srpskih opština. Jer zapadni pregovarači, pogotovo Amerikanci, smatraju da je to preduslov da bi se došlo do konačne verzije ovog sporazuma.
Lulzim Peci: Mislim da će Srbija indirektno ili direktno priznati Kosovo kao što je Zapadna Nemačka priznala Istočnu Nemačku. Tu nema dileme. To je ista stvar. Ako uporedite predlog Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država sa sporazumom dve Nemačke, videćete da su prva četiri člana u oba sporazuma identična.
Omer Karabeg: Gospodine Surliću, mislite li Vi da je ovaj ponuđeni sporazum na neki način kopija sporazuma dvije Njemačke?
Stefan Surlić: Na osnovu onoga što je bilo u medijima - mislim da je sličan. Ali kad pogledate prvu verziju, koja se u septembru pojavila u medijima, i ovu poslednju, koja se pojavila pre nekoliko dana, one se značajno razlikuju. Tako da je teško sa sigurnošću tvrditi šta će biti u konačnoj verziji, ali ovo što smo do sada imali priliku da pročitamo liči na sporazum između dve Nemačke.
Omer Karabeg: Da li je sporazum ponuđen u formi uzmi ili ostavi ili u toku dijaloga može da dođe do izmjena na zahtjev jedne ili druge strane?
Stefan Surlić: Mislim da nije reč o ponudi uzmi ili ostavi iako je političkim liderima u Beogradu i Prištini možda lakše da to na takav način predstave. Naravno da postoji veliki međunarodni pritisak, ali to je ipak proces u kome ravnopravno učestvuju Beograd i Priština i imaju mogućnost da modifikuju konačan tekst.
Lulzim Peci: Mislim da je reč o ponudi ili prihvatite ili… Nema tu previše prostora za manevar. Mogu da se promene neke periferne stvari, ali suština nikako.
Ovaj sadašnji model, koji je ponuđen Beogradu i Prištini, rađen je po modelu sporazuma dvije Njemačke. A znamo šta je to. To znači da će Srbija prihvatiti da Republika Kosovo postoji, ali neće je eksplicitno priznati, objašnjava Peci
Omer Karabeg: I na kraju, da li je sporazum, iza kojeg stoje Evropska unija i Sjedinjene Američke Države, dugo očekivana prekretnica u rješavanju kosovskog problema?
Stefan Surlić: Svakako je prekretnica iako je reč o srednjoročnom sporazumu. Nakon neuspešnog Vašingtonskog, to je sporazum koji će označiti potpuno nove odnose i voditi prema stvarnoj i sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa.
Lulzim Peci: Mislim da će ovaj sporazum biti prekretnica u odnosima između Prištine i Beograda, Kosova i Srbije i Albanaca i Srba. Ako ga prihvate obe strane i ako sve članice Evropske unije priznaju Kosovo, onda će biti rešeni najveći problemi. U tom kontekstu priznavanje Kosova od Beograda neće biti problem Kosova nego problem Srbije jer će zavisiti od želje Srbije da li hoće da bude član Evropske unije.