Ti nije održiva
tuaciji da zaista donosite ozbiljne odluke i ja mislim da tada neće biti apsolutno nikakvih problema, jer put BIH zaista jeste NATO.
Imajući u vidu koliko je puta Vojska Srbije dosad izvela vježbe sa snagama Alijanse, čini li Vam se da Dodik nastoji biti “veći papa od pape”?
- Vojska Srbije i Republika Srbija imaju veoma bogatu i plodonosnu saradnju sa NATO-OM. Imaćemo uskoro i vežbu Platinasti vuk, u koju će Srbija biti uključena. Mi smo imali ogroman broj aktivnosti, imamo ih i dan-danas. Imamo kancelariju za vezu koja se nalazi u našem
Ministarstvu odbrane, imamo svog vojnog i civilnog predstavnika u Bruxellesu. Tako da Srbija i NATO sarađuju veoma tesno. Imamo najviši stepen saradnje sa NATO-OM koji je moguće da ostvari jedna država koja nije članica. Ja mislim da je samo pitanje političkog trenutka kada će Srbija zatražiti prijem u NATO.
Smatrate li da bi članstvo u NATOU pomoglo u rješavanju dijela problema u BIH, u prvom redu većem investiranju u sigurno okruženje?
- Nema sumnje, iskustvo svih država članica koje su ušle u NATO pokazalo je to, pre svega, mislim na istočnoevropske države, bivše članice Varšavskog ugovora, da je nivo investicija u te zemlje višestruko povećan od trenutka kada su postale članice NATO-A i to je ta tzv. dividenda bezbednosti. Jer, ako ste deo NATO-A - prvo to je garancija svakom investitoru da ste vi pravno uređena država, da ste bezbedna zemlja i da je strateški put te države definisan na dugi rok. Dakle, to je jedna predvidljiva zemlja - samim tim čim je predvidljiva država, predvidljivo je i poslovno okruženje.
Više od godinu je prošlo od početka ruske invazije na Ukrajinu. Finska se pridružila NATO-U. Kako rat u Ukrajini utiče na odnos NATO-A spram Balkana? Šta NATO može učiniti u svom trenutnom angažmanu?
- NATO je, nakon invazije Rusije na Ukrajinu, postao još čvršći i jači. Ono što su Rusi radili decenijama u pokušaju da razbiju Evropsku uniju i NATO, da se jedinstvo među članicama NATO-A i EU naruši, nisu uspeli da urade. Naprotiv, u državama kao što su Finska i Švedska, gde je neutralnost deo njihove višedecenijske strategijske kulture, spoljnopolitički i strateški koncept se drastično promenio. Finska je već postala članica NATO-A, uskoro će i Švedska. Tako da je to zapravo direktna posledica ruske agresije na Ukrajinu. Umesto razbijanja NATO-A, NATO je postao još čvršći i jedinstveniji, jer je ta agresija pokazala da su ujedinjene evropske države i to transatlantsko partnerstvo zapravo jedino što garantuje da se čitava Evropa ne pretvori u Balkan 90-ih godina.
Put BIH u NATO je nezaustavljiv bez obzira na to šta Dodik trenutno priča
Prema Vašem mišljenju, koliko je jak utjecaj Rusije i Kine na Nato-integracije BIH i zapadnog Balkana? Jesu li to na svojoj koži najbolje osjetile Crna Gora i Sjeverna Makedonija?
- Rusija je pokušala da spreči ulazak i Crne Gore i Severne Makedonije u NATO. Tamo su pravljeni ozbiljni problemi od strane ruske agenture i oni pokušavaju da jugoistok Evrope iskoriste kao poligon, gde mogu da izazovu sukobe i destabilizaciju celokupne evropske bezbednosne arhitekture.
Lekcija iz Crne Gore
Pitanje Kosova pokušavaju da iskoriste, pokušavaju da koriste pitanje Bosne i Hercegovine, tako da je generalno zapadni Balkan u ovom trenutku pod izuzetno snažnim hibridnim udarom Rusije. Naročito u Crnoj Gori, da kažem, NATO se pokazao prilično naivan i veoma kasno je reagovao. Ali, u ovom trenutku svest o tome šta se događalo u Crnoj Gori neposredno pre nego što je ušla u NATO, šta se događalousevernojmakedoniji,apsolutno postoji kod donosilaca odluka u Bruxellesu i mislim da takve ruske akcije više neće proći. Šef Predstavništva Republike Srpske u Rusiji Duško Perović rekao je da će predsjednik Srpske Milorad Dodik 23. maja u Moskvi razgovarati sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom o nastavku i razvijanju ekonomske saradnje, o Dejtonskom sporazumu i pritiscima na Republiku Srpsku.
- To su neke stvari o kojima Dodik u prijateljskom duhu želi da informiše Vladimira Putina, s obzirom na to da odavno imaju lijepu komunikaciju. U zavisnosti od protokola posjete Rusiji, Dodik bi trebalo da Putinu uruči Orden Republike Srpske na ogrlici kojim ga je početkom ove godine odlikovao uoči obilježavanja Dana Republike Srpske, istakao je Perović.
Dodik je rekao da neće razgovarati sa Putinom o oružju, već da ga interesuje kako Moskva gleda na budući svijet i da li bi se BIH i RS mogli tome prilagoditi. On je dodao da će sa Putinom pokušati da razgovara o razvojnim projektima.
- Tražićemo neke modalitete. Izabran sam da u ime jednog naroda predstavljam njegovu težnju i to je moja obaveza. Šta je to Rusija nama uradila? Žao mi je sukoba u Ukrajini. Zapad pokušava da taj sukob produži. Dejtonski sporazum je napravio Bosnu koja se ne nameće nikome, a sada hoće da se nametne. To nametanje mi, naravno, nećemo prihvatiti, rekao je Dodik.
Dodik bi, kažu dobro obaviješteni izvori, od Moskve mogao da traži i novu finansijsku injekciju, s obzirom na to da Vlada Srpske ne uspijeva da se zaduži onako kako je planirala. Srpska je početkom aprila uspjela da dobije ponude za obveznice na berzi vrijedne svega 21 milion KM, dok je ukupna prodajna vrijednost iznosila 20,8 miliona KM.
Srpska je u ovoj godini imala dvije emisije obveznica kojima se zadužila 80 miliona KM, po kamatnoj stopi od 5,5 i 5,8 odsto. Iako je za obje emisije planirala kamatu od 5,5 odsto, Vlada RS-A je taj plan samo djelimično uspjela da ostvari. Naime, u prvoj emisiji Srpska je uspjela da dobije planiranu kamatu od 5,5 odsto, dok je u drugoj postignuta kamata bila veća od planirane i iznosila je 5,8 odsto.
Republika Srpska je do sada imala 85 emisija obveznica i to deset za izmirenje obaveza po osnovu stare devizne štednje, dvije emisije za izmirenje obaveza prema dobavljačima, jednu emisiju za izmirenje obaveza po izvršnim sudskim odlukama, 16 za izmirenje obaveza po osnovu ratne štete, u ukupnom iznosu od 1,05 milijardi i 56 emisija dugoročnih obveznica javnom ponudom u iznosu od 2,17 milijardi KM.