Odgovornost Rusije za gubitke u Ukrajini
Ovoga puta pomoć Kijevu najavljena je iz organizacije koja koordinira pravnu i sudsku podršku svojim članicama
taj ‘izgubljeni’ novac. Pače, gradonačelnik Dubrovnika se na javnoj televiziji još i ljuti na sve one koji su zaboravili malog čovjeka, izgubili ga iz fokusa, pa samo kukaju jer ne vide da će plaće rasti, a standard se povećati. Zvuči k’o naučena mantra i zvuči taman tako da čovjeknaprečaczaključikakoćehdzovi gradonačelnici i kad zagusti imati neku ruku što im spas nudi, ili barem pomoć, pogotovo u doba pred izbore. Nekome će, čini se, premijer biti vuk, a nekom je svejedno jer je oltaru blizu. Tako to u nas biva. Je li se onda izborna reforma dogodila sada i ovakva kakva jest, pa sve da je u njoj i dobra, i zbog izbora!?
Dan nakon što je nadugo i na široko govorio o poreznoj reformi, premijer je tek nešto kraće govorio o prekrajanju izbornih jedinica. Moralo se, Ustavni sud traži da svaki zastupnik ima istu specifičnu težinu, a ajde mu ti daj težinu kad imaš pustopoljinu od Like naspram, recimo, gusto naseljena Međimurja. I onda opet gledaš te vijesti i naletiš, recimo, na trenutak kada premijer odgovara na pitanja novinara i kaže kako su, da su htjeli, mogli takođe samo eventualnom, sudskom postupku.
Barabe
No, to što im glave neće doći mangupi u njihovim redovima, jer ih nema, sastaviti izborne jedinice i izborni zakon tako da se 100 godina unaprijed zna tko će biti na vlasti. Ali, nisu.
A onda je sendvič poskupio
To bi, čini se, trebao biti odgovor na sve, pa i na lijepe specifičnosti poput one da će izbornu sudbinu krojiti i dijelitirecimopagipetrinja,matuljiiobrovac, ili pak Kutina i Vir. Da je znati što li ih samo spaja, kakvi zajednički porezi i prirezi, kakva zajednička javna dobra, kakve politike i kakve stranke. No, nešto se spojiti moralo, pa nek’ se spoji tako da se štogod pred izbore makar u grubo na vlastito veselje skroji. Koji bi ‘krojač’ tome odolio, ako su mu i sukno i škare u rukama. Zapravo, pravo ne znači da nama ne dolaze glave barabe kojih ima. Na poslednjem protestu (pu-pu, daleko bilo da je poslednji) ljudi su oko vrata nosili kartonske table sa imenima onih koji su bukvalno ili metaforično stradali od ruke ovog veli premijer, moglo se to da se htjelo i avangardnije.
Elem i bilo kako bilo, sve što će se narednih mjeseci događati bit će, kako god čovjek da okrene, makar mrvu vezanouzizbore.zatoseneštotakovažno kao što je prekrajanje izbornih jedinica i dogodilo bez sudjelovanja najšire javnosti,bezkonzultacijesastručnjacima, bez pokušaja da se postigne neki širi dogovor, a ne da je sustavnije i za vazda pa da se ne dogodi danas-sutra da demografija traži neku novu doradu, neki nov kroj izbornih jedinica. U trenu kad porezna reforma uistinu nosi koji eurovećuplaćuikonkretanpokušajda se onima s najmanjim primanjima život učini podnošljivijim, tko će grintati zbog toga što su Pag i Petrinja jedno. Sve je to, uostalom, Hrvatska. Samo, je li nam nakon svega išta jasnije kakva je zapravo i što nosi ta porezna reforma!?
Eksperimentalni film je trajao osam sati… Zovi Ivana! A on će o reformi ovako: “Ivan je bio rabijatan klinac. I pomalo nasilan. Svi su ga se bojali. Toliko da mu je svatko iz razreda svaki bogovetni dan morao davati euro i pol da ga pusti na miru. Jure je bio malo manje rabijatan. Stoga i manje nasilan od Ivana. Taman toliko da mu je svatko iz razreda na dnevnoj bazi morao davati jedan euro da ih ostavi na miru. I nema pritom veze što bi im za gablec ostalo pišljivih 50 centi. Samo da su mirni. Onda je jedan dan Ivanu dozlogrdilo pa je uhvatio Juru i zaprijetio mu da više ne smije od djece uzimati euro. Ivan je svoj euro i pol i dalje uredno uzimao, ali su djeca bila sretna jer su sada za gablec imala euro i pol. U tajnosti, da ga Ivan ne vidi, Jure je iza ugla znao dočekivati djecu i uzimati im po 50 centi. ‘Neću ti uzet euro, nego pola od toga, ali ne smiješ ništa reć’ Ivanu.’ Djeca su to trpjela jer bi im ipak ostao jedan euro. Problem je, međutim, bio utomeštojeumeđuvremenuučenički sendvič u obližnjem dućanu poskupio s jedan na jedan i pol euro. Ako mislite da je ovo još jedan priča o vršnjačkom nasilju - nije. Ovo je priča o Ivanovoj poreznoj reformi!”
Tko je Ivan, tko Jure, a tko dječica!? Do izbora ima taman toliko vremena da birači to sami spoznaju.
Tražeći sažetak, lako se, naime, navući na poruku kako reforma omogućava veću plaću i bolji standard svima
režima. Imena i brojke stradalih u rudniku, školi, helikopteru, Savamali, Dunavu,obrenovcu,mladenovcu,unasilju nad ženama… Vidimo se u čitulji je postalo novo Gde ćeš za Novu godinu. Četvrti put od osnivanja Saveta Evrope (SE) 1949, šefovi država članica okupili su se ovog meseca u Rejkjaviku, pod sloganom: ponovo posvećenost ljudskim pravima delima, ne samo rečima. U najavi samita u tekstu na sajtu Politiko pisalo je da će skup “simbolizovati evropsku savest, a obaveze će ostati prazna obećanja ako ne naučimo iz našeg neuspeha da se nosimo sa Rusijom”.
Konkretne mjere
Na dvodnevnom samitu, lideri 46 evropskih zemalja, članica SE, zatražili su odgovornost Rusije za invaziju na Ukrajinu i dogovorili sistem kojim bi se precizno utvrdila šteta, a koju bi Moskva morala da plati da bi obnovila naciju i nadoknadila žrtve.
Islandski organizatori su sastanak okarakterisali, prema pisanju Al Jazeere, kao priliku za podršku Ukrajini “konkretnim merama”, kao i za jačanje inicijativa za rešavanje novih pretnji demokratiji, uključujući klimatske promene i veštačku inteligenciju.
Kad je reč o konkretnim merama, odnosno o sistemu za utvrđivanje štete nanete Ukrajini ratom koji traje od februara prošle godine, ukrajinski premijer Denis Šmihal ih je opisao kao “prvi pravi korak na našem putu da pronađemo rešenje kako da nadoknadimo ove zločine i štete koje Rusija nanosi Ukrajini”.
A Ursula von der Leyen, predsednica Evropske komisije, u govoru u Rejkjaviku citirala je Aleksandru Matvijčuk iz ukrajinskog Centra za građanske slobode i dobitnicu nagrade Saharov, koja je sumirala rusku invaziju rečima: “Rusija je napala da zaustavi napredak Ukrajine ka istinskoj demokratiji. Putin se ne plaši NATO-A, plaši se demokratije. Ovo je rat vrednosti. Rusija se bori protiv vrednosti koje su obeležje Evrope. I Evropa mora da preuzme odgovornost.”
Odgovornost za odbranu ukrajinskog suvereniteta i teritorijalnog integriteta preuzele su gotovo sve evropske zemlje pomažući je vojno do granica sopstvene iscrpljenosti, dodajući onoj pomoći koju takođe u velikom obimu šalje Amerika.
Ovoga puta pomoć je najavljena iz organizacije koja koordinira pravnu i sudsku podršku svojim članicama.
Koliko je izvesno da će SE naći mogućnost da Rusiju primora da ispoštuje ove zaključke s obzirom da je praktično izbačena iz organizacije nakon početka invazije, u martu 2022, s tim što je dan uoči te odluke Moskva sama istupila, i s obzirom da bi to eventualno morala da uradi kao gubitnička strana?
Za to pitanje je podjednako rano koliko i za predviđanje kraja rata i početka mirovnih pregovora.
Većina zapadnih lidera kao mantru ponavlja rečenicu da samo ruski predsednik Vladimir Putin, koji je rat i započeo, može da ga okonča, uz dodatak da mir mora da odgovara Ukrajini. Putin, koji se od 17. marta nalazi na poternici Međunarodnog krivičnog suda zbog deportacije ukrajinske dece, ne odustaje; Ukrajina dobija borbene avione iz više zemalja, uključujući konačno i SAD, za koje se dugo govorilo da ne dolaze u obzir iz više razloga, a Kijev se obavezuje da ih neće koristiti za napade na rusku teritoriju.
Vojno u smislu pomoći Kijevu i ekonomski u smislu sankcija Moskvi, rat se prenio na veći dio svijeta i kraj mu se ne nazire
Početak razgovora
U toj situaciji, odluke Saveta Evrope su svakako ohrabrujuće za Ukrajinu koja se, po rečima von der Leyen bori za demokratiju i slobodu: “To je naša zajednička borba. I bićemo na njihovoj strani dok god bude potrebno”, poručila je predsednica Evropske komisije u Rejkjaviku.
Ono što prethodi ispunjavanju tog obećanja u svakom pogledu je, ipak, prestanak rata i početak razgovora o miru kojim bi trebalo doći do kompromisa na koji bi obe strane pristale. Za sada se to čini kao daleka budućnost.