Moralna obaveza

Donošenjem deklaracije o Srebrenici Srbija izvršava i moralnu i međunarodnu obavezu, istakao je Milićević

Poslanik Đorđe Milićević će se, za razliku od drugih poslanika SPS-A, osvrnuti i na moralnu obavezu usvajanja Deklaracije o Srebrenici i povezati je s pomirenjem i obnovom poverenja u regionu. Takvo odstupanje u izlaganju poslanika Milićevića u odnosu na druge predstavnike SPS-A bi se moglo objasniti time što je on u sazivu o kome je ovde reč bio među najmlađim poslanicima, odnosno nije bio deo vlasti SPS-A u vreme kada su zločini učinjeni pa je samim tim mogao da napravi generacijsku distancu prema događajima o kojima je reč:

“Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ono što na samom početku želim da kažem jeste da u potpunosti razumem atmosferu i tenzije koje danas postoje u republičkom parlamentu, odnosno tokom današnje rasprave. Reč je o jednom izuzetno osetljivom pitanju koje se tiče prošlosti, ali, naravno, i sadašnjosti i budućnosti.

Četiri pitanja

Naravno, izuzetno je važno da imamo konsenzus svih relevantnih političkih stranaka i političkih činilaca na političkoj sceni Srbije oko političke osude zločina u Srebrenici, ali i svih zločina na prostoru SFRJ. Dakle, važno je da deklaracija o Srebrenici dobije najveću moguću podršku u republičkom parlamentu.

Kada je reč konkretno o deklaraciji, rekao bih da postoje četiri pitanja koja su od izuzetne važnosti. Prvo pitanje - šta je cilj ove deklaracije? Drugo pitanje - šta je još potrebno učiniti nakon usvajanja deklaracije o Srebrenici? Treće pitanje - šta očekujemo od drugih naroda koji su živeli na prostoru SFRJ? Četvrto pitanje je pitanje koje se tiče istorijske istine.

Donošenjem deklaracije o Srebrenici Srbija izvršava i moralnu i međunarodnu obavezu - dakle, osuđuje zločin u Srebrenici, izražava saučešće porodicama žrtava i smatra da time doprinosi obnovi poverenja na prostoru bivše Jugoslavije. Srbija, naime, pokazuje odlučnost da se ovakvi i drugi zločini, koji su se dešavali na svim stranama u sukobu, nikada više ne ponove, jer naš glavni cilj, odnosno glavni cilj Srbije i celog okruženja jesu mir i stabilnost u regionu. Srbija želi da vodi politiku mira, dobrosusedskih odnosa, stabilnosti i bezbednosti u regionu.

Ova deklaracija, kao što je između ostalog rečeno, insistira na tome da su zločini pojedinačni, a ne nacionalni i utvrđuje rešenost da oni koji su zločine počinili treba da odgovaraju i da nije kriv narod, nego pojedinci. Posebno želimo da istaknemo da smatramo da je potrebno sa istom odlučnošću i jasnoćom osuditi i veoma brojne i masovne zločine učinjene prema srpskom narodu i u Bosni, i u Oluji, i na prostoru Kosova i Metohije.

Socijalistička partija Srbije očekuje da će jedna takva rezolucija veoma brzo biti pred poslanicima i da će veoma brzo biti doneta u republičkom parlamentu, jer samo tako, osudom svih zločina, mogu da se stvore realne osnove za obnovu poverenja. Sa moralnog, političkog, nacionalnog i državnog stanovišta to je, po našem mišljenju, veoma važno.

Očekujemo da i predstavnici naroda zemalja nastalih na prostoru SFRJ osude sve zločine počinjene prema srpskom narodu, usvajanjem ovakvih rezolucija u svojim parlamentima. Istina o jugoslovenskoj krizi, rekao bih, nije ni crna ni bela. Više je otvorenih pitanja koja traže prave i istorijske odgovore, kada je reč o uzrocima razbijanja SFRJ i o posledicama, jer jedino takva realna istorijska istina može biti putokaz jednog realnog odnosa šta se dešavalo na prostoru bivše Jugoslavije.

Ovu rezoluciju ne posmatramo kao izolovan politički dokument, već kao dokument komplementaran sa rezolucijom koja će osuditi sve zločine. Nije bitno koji ćemo dokument usvojiti prvi, da li prvi ili drugi, ili drugi ili prvi, dakle, nije bitan redosled. Ova dva dokumenta predstavljaju doprinos stvaranju međunacionalne tolerancije, poverenja i jačanju mira i stabilnosti u regionu, ali o činjenicama još postoje kontroverze i tek će prava vremenska distanca, rekao bih, dati odgovor šta se zapravo dešavalo, i to nije u sferi političkih ocena.

Zahvaljujem.”

Odgovorni su pojedinci, ne država

Poslanički klub Za evropsku Srbiju je bio među najbrojnijim predlagačima Deklaracije o osudi zločina u Srebrenici. Nada Kolundžija, predsednica ove poslaničke grupe iz redova Demokratske stranke, bila je predstavnik predlagača u Narodnoj skupštini. Samim tim, ona je otvorila raspravu o Deklaraciji, navela razloge za njeno usvajanje, ali i najčešće odgovarala na opozicione napade koji su obično dolazili iz redova SRS-A i DSS-A.

Kolundžija je predvodila “glavnu struju” poslaničke grupe Za evropsku Srbiju. Okosnica njihove argumentacije bila je tvrdnja da Deklaracija treba da bude usvojena da bi se tim činom Srbija oslobodila kolektivne odgovornosti za zločin učinjen u Srebrenici. Kolundžija će mnogo puta navesti da je krivica individualna i da se odgovornost za zločine ne može pripisati celom srpskom narodu.

Knjiga “U krugu negacije” pokazuje kako je tranziciona Srbija videla Srbiju u ratu. Preciznije, šta je izabrala da vidi, a šta se potrudila da sakrije. Pokušaji da se ospori i odbaci istina o ratnim zločinima u stvari potvrđuju da su poslanici te istine bili itekako svesni. Ona se, međutim, potiskivala, najčešće insistiranjem na samoviktimizaciji, na predstavljanju Srba, dakle, ako ne kao jedinih, a onda svakako kao najvećih žrtava na prostoru Jugoslavije. (Iz predgovora Dejana Ilića) Oslobođenje feljtonizira dijelove knjige, čiji su izdavači beogradska Fabrika knjiga i Forum ZFD Srbija. Autorica Sofija Mandić rođena je 1986. u Novom Sadu. Diplomirana je pravnica, posrednica u mirnom rješavanju sporova i aktivistkinja za ljudska prava.