Važnost reprezentacije žena u nauci

Sara je završila fiziku, matematiku i kompjuterske nauke, postavši učenica generacije. Radila je na istraživačkim projektima i objavila niz naučnih radova

Sara Vanovac, mlada fizičarka koja se izborila za poziciju na doktorskom studiju pri prestižnom Caltechu (The California Institute of Technology), pričala nam je o svom putu u naučne vode, inspiraciji i načinu studiranja u SAD-U. Njena britkost, promišljenost, savršeni maniri i način na koji bira riječi plijene.

Rođena je u Beogradu, a odrasla u Istočnom Sarajevu. Njen put do SAD-A bio je rezultat želje za radom na istraživanjima iz fizike. Sara je završila fiziku, matematikuikompjuterskenauke,postavši učenica generacije. Radila je na istraživačkim projektima i objavila niz naučnih radova. Radila je istraživanja iz fizike i matematike na Santa Fe institutu u Novom Meksiku i Institutu za teoretsku fiziku u Leipzigu, a učestvovala je i u Ljetnoj školi fizike visokih energija kojucernorganizirausarajevu.sveto je rezultiralo pozivom na Caltech, gdje trenutno radi na doktoratu.

Naučni radovi

- Tokom trećeg razreda srednje dok sam bila na razmeni u Italiji, susrela sam se sa idejom da SAD nude studentima već na fakultetu da rade na istraživačkim projektima, što je meni bilo jako važno. Nakon povratka u BIH, poslala sam prijave na 20 univerziteta u SAD-U. Iako sam primljena na većinu, odlučila sam se za Furman University zbogfinansijskihrazloga.onisumidali punu stipendiju za sve 4 godine, smeštaj i hranu, a radila sam u IT servisu u kampusu kako bih pokrila ostale životne troškove. Kada gledam unazad, mislim da je taj prvi korak, odlazak na fakultet u SAD, bio najteži. Jer ja sam zapravo samo trebala priliku da se dokažem. Na Furmanu sam za 4 godine završila fiziku, matematiku i kompjuterske nauke iz kojih sam bila učenik generacije, radila sva tri leta na istraživačkim projektima i objavila nekoliko radova. Naučni radovi su glavni razlog zašto sam završila na Caltechu, priča Vanovac. Ističeuloguocaunjenomformiranju: - Moj otac bi me tokom letnjih raspusta pitao da mu ispričam šta sam razumela iz mojih kurseva matematike i fizike. Nikada nije bio zadovoljan samo definicijom koju bih recitovala, već bi me podstakao da dublje razmišljam o konceptima i kako su oni povezani. Nisam nikada razgovarala sa ocem o ovome, ali sada se pitam da li je bio svestan Feynmana i njegove priče. Nažalost, nisam imala ženskih uzora u nauci dok sam bila u srednjoj školi i na fakultetu i to je jedan od razloga zašto danas često pričam o tome. Reprezentacija žena u nauci je neverovatno važna.

Kao jedan od problema za djevojčice i žene u nauci ističe i to da se od djevojčica očekuje da budu petičarke, ali setonedoživljavakakoneštoposebno. Nastavnici manje pozivaju i spremaju djevojčice na takmičenja. Kada dječaci imaju petice, to se doživljava kao posebno i oni se guraju.

- Tek kada sam došla na fakultet i kada sam imala priliku da se u potpunosti posvetim fizici, bila sam primećena od profesora. Dobila sam dosta podrške od njih i svako sam leto bila finansiranadaradimistraživanjaizfizike i matematike na različitim institutima kao što su Santa Fe institut u Novom Meksiku i Institut za teoretsku fiziku u Leipzigu, kazala je.

Trenutnojeinteresujunovifenomeni na nivou kvantne fizike, dakle jako male fizičke distance:

- Trenutno radim na dva projekta. Oba su prilično apstraktna, s tim što je jedan duboko ukorenjen u matematici, ali evo suštine: Na mikroskopskom nivou objekti poput atoma prate pravila kvantne mehanike, dok svakodnevni objekti, poput fudbalske lopte, prate klasičnu mehaniku. Moj istraživački rad se fokusira na fenomene poput kvantnih ožiljaka, koji izazivaju ovaj princip. Nadam se da ću proučavajući ove fenomene bolje razumeti kako klasični svet u kojem živimo proizlazi iz kvantnog.

Kvantni ožiljci su neka vrsta otisaka prstiju ranijih dinamičkih događaja u sistemu, koji imaju trajan uticaj na njegovo sadašnje stanje. Kvantni ožiljci sugerišu da kvantni sistemi možda nisu uvek potpuno haotični kako se to ranije mislilo.

Otvoreniji vidici

Ističekakoameričkisistemnudiširoke mogućnosti za istraživanje i pristup naprednim tehnologijama.

- Američki sistem je takođe mnogo više fokusiran da pomogne studentu i fokusjenastudentu.profesoridrževrata otvorena i uvek se može ući u njihovu kancelariju da se popriča sa njima, dodala je Vanovac.

Usad-use,kakojekazala,“definitivno mnogo više priča o tome zašto treba podržavati žene u nauci i svi su podstaknuti da imaju otvorenije vidike i da budu prihvatljivijih stavova”.

- Sve što sam želela kada sam imala 17 godina, bila je prilika da se bavim onim što volim i da pritom ne budem na teret roditeljima. Dakle, kada sam se prijavljivala na fakultete, ciljala sam na škole koje su bile rangirane od 20 do 40 i koje bi me mogle stipendirati. Znala sam da ću se, ako dobijem priliku, moći dokazati bez obzira na to koju školupohađala,štosamiučinila.radila sam 20 sati sedmično sve četiri godine na koledžu dok sam studirala tri smera: fiziku, primenjenu matematiku i informatiku.završilasamzačetirigodine na zgražanje svojih profesora dok sam objavljivala brojne radove u naučnim časopisima.zbogtogasamuspelaupisati Caltech uprkos tome što sam dolazila s manje poznatog koledža i imala manjetradicionalanputodvećinemojih kolega. U istraživanju je jedino važno možete li proizvesti nove ideje i rešiti nove probleme o kojima udžbenici ne podučavaju. Zahteva znatiželju, nezavisnost, upornost i sposobnost suočavanja s čestim pogreškama. Također morate biti neverovatno samomotivirani jer, za razliku od škole, nema rokova, ocena ili smernica. To je zapravo ono što volim kod istraživanja, kazala je za kraj Vanovac.

Na Furmanu sam za četiri godine završila fiziku, matematiku i kompjuterske nauke iz kojih sam bila učenik generacije