Lu­kas i ja vo­li­mo se jed­na­ko kao i pri­je 30 go­di­na

U se­ri­ji ‘Na gra­ni­ci’ igra ros­pi­ju, a pri­vat­no je briž­na i mi­la. Iako joj na uli­ci lju­di ne da­ju mi­ra, glu­mi­ca za sva­kog uvi­jek na­đe li­je­pu ri­ječ i gro­zi se sta­tu­sa ‘zvi­jez­de’

24sata - Cafe 24 - - INTERVJU -

Gor­da­na ko­ju u se­ri­ji “Na gra­ni­ci” igra Bar­ba­ra No­la (50) am­bi­ci­oz­na je i sma­tra se bo­ljom od svih u se­lu. Vo­li po­tro­ši­ti no­vac na se­be i po miš­lje­nju mje­šta­na ima ba­rem šest pa­ri ci­pe­la pre­vi­še. Se­be vi­di kao pos­lov­nu že­nu, a i Bar­ba­ra je vi­še ne­go za­do­volj­na svo­jim li­kom.

Što vo­li­te, a što ne vo­li­te kod svo­je Gor­da­ne?

Svi­đa mi se jer je bez­o­braz­ni­ca ko­ja ho­će upos­li­ti sve oko se­be, ho­će ko­man­di­ra­ti, vri­je­đa lju­de. Zgod­no je i to što u svim tim po­ku­ša­ji­ma bu­de ne­us­pješ­na. Ne ide joj ni splet­ka­re­nje, a na kra­ju sa­ma mo­ra oba­vi­ti sve za što je ne­kog htje­la upos­li­ti. I svi­đa mi se što agre­siv­no i bez­o­braz­no na­pa­da uku­ća­ne, si­na i mu­ža, a iz­van ku­će ih bra­ni još ve­ćim bez­o­braz­lu­kom. Šti­ti ih i ni­ko­me ne da da ka­žu ri­ječ pro­tiv njih. Smi­ješ­no mi je glu­mi­ti tak­vu ros­pi­ju. Ne svi­đa mi se što po­ni­ža­va mu­ža, to je sa­svim druk­či­je od mo­ga ka­rak­te­ra, mo­je pri­ro­de. Uvi­jek se tru­dim da se svi oko me­ne osje­ća­ju do­bro i vo­lje­no. Osje­ćam i kad je ne­što lo­še s mo­ji­ma pa mi to pro­la­zi kroz že­lu­dac, du­šu, sr­ce. Zgod­no su na­prav­lje­ni ka­rak­te­ri. No Gor­da­nu je bi­lo la­ko igra­ti jer je ci­je­li spi­sa­telj­ski tim od­li­čan i s la­ko­ćom smiš­lja­ju no­ve za­ple­te. Ka­ko ste se spre­ma­li za lik tak­ve ros­pi­je?

Svug­dje oko nas bu­de ne­ka Gor­da­na, uvi­jek sret­neš ne­ku tak­vu. Sje­ti­la sam se Peg­gy, že­ne Ala Bun­dyja iz ‘Brač­nih vo­da’, iako je ona ne­što ve­se­li­ja. Tak­ve su kod ku­će stal­no u vi­so­kim pot­pe­ti­ca­ma, ti­gras­toj odje­ći, sje­de na ka­uču, la­ki­ra­ju nok­te i uzi­ma­ju no­vac. Vi­diš tak­ve lju­de i za­pam­tiš, ure­žu ti se mo­de­li nji­ho­va po­na­ša­nja, afek­ti­ra­nja, ko­ke­ti­ra­nja, dr­skos­ti. Ko­li­ko vam osob­no zna­če mo­da, gla­mur, mon­de­na mjes­ta?

Li­je­na sam za to, ali kad odem, obra­du­jem se jer je li­je­po i re­lak­si­ra­ju­će vi­dje­ti do­tje­ra­ne lju­de, li­je­pe stva­ri. Kad se po­tru­dim oko ne­čeg tak­vog i na­tje­ram se da odem, osje­ćam se do­bro. Oras­po­lo­žim se i kad si ku­pim ne­što li­je­po, ali ge­ne­ral­no mi se po tom pi­ta­nju ni­šta ne da. Mo­gla bih ne ra­di­ti ni­šta u smis­lu mo­de i do­tje­ri­va­nja, ne bi mi ne­dos­ta­ja­lo, ali do­bro se osje­ćam kad tak­vo što ipak na­pra­vim.

Ko­li­ko vam na­kon sni­ma­nja os­ta­je vre­me­na i ener­gi­je za dru­ge obve­ze?

Ima nas pu­no u ‘ma­in cas­tu’ pa ima da­na da sam ma­nje na sni­ma­nji­ma ili ne sni­mam uop­će pa na­đem sna­ge. Ni­je la­ko uvi­jek bi­ti mak­si­mal­no kon­cen­tri­ran, a to do­is­ta mo­raš da bi sve us­pio sni­mi­ti.

Kao Gor­da­na mal­tre­ti­ra ‘mu­ža’ Žar­ka Ra­di­ća, a Bar­ba­ra je nje­zi­na su­prot­nost; to­pla i omi­lje­na me­đu ko­le­ga­ma

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.