KATASTRO POŽARI I POPLAVE BIT ĆE SVE U

U LICI VI­ŠE NE­ĆE BI­TI KRUMPIRA I KUPUSA, A RAZINA MO­RA ĆE NARASTI 20 CENTIMETARA

24sata - - NEWS -

Ka­tas­tro­fal­ne su­še, poplave, po­tre­si, alar­mant­no top­lje­nje le­da na Zem­lji­nim hlad­nim po­lo­vi­ma, dra­ma­tič­no po­ve­ća­nje glo­bal­ne tem­pe­ra­tu­re...To se vi­še, naj­vje­ro­jat­ni­je, ne mo­že za­us­ta­vi­ti, tvr­di Bran­ko Gri­so­go­no. Poz­na­ti znans­tve­nik i pro­fe­sor na Pri­ro­dos­lov­no - ma­te­ma­tič­kog fa­kul­te­ta u Za­gre­bu, pri­lič­no je uvje­ren da sr­lja­mo u vlas­ti­tu pro­past. - Ug­ljič­ni di­ok­sid i os­ta­li stak­le­nič­ki pli­no­vi de­po­ni­ra­li su se već u oce­ani­ma i at­mo­sfe­ri, kao i to­pli­na ko­ja se sve vi­še spu­šta u dub­lje slo­je­ve oce­ana. Za­top­lje­nje se sad u oce­anu vi­di i na 600 do 700 me­ta­ra du­bi­ne, a ne sa­mo do 200 me­ta­ra, što je bio slu­čaj pri­je 20 go­di­na - objas­nio je. Poz­na­to je pak, da što je tem­pe­ra­tu­ra mo­ra to­pli­ja, ve­ća je mo­guć­nost za nas­ta­nak ek­s­trem­nih po­ja­va, po­put ura­ga­na. Oni se hra­ne iz ter­mal­ne ne­rav­no­te­že iz­me­đu oce­ana i do­nje at­mo­sfe­re. Što čo­vjek on­da još mo­že na­pra­vi­ti da se iz­bjeg­nu ka­tas­tro­fe, bu­du­ći da se ove pro­mje­ne vi­še ne mo­gu za­us­ta­vi­ti? - Mo­že se iz­bje­ći eks­po­nen­ci­jal­ni rast tem­pe­ra­tu­re ta­ko da sma­nji­mo ko­ri­šte­nje fo­sil­nih go­ri­va, a upo­tri­je­bi­mo elek­trič­nu i sun­če­vu ener­gi­ju - tvr­di. Uvje­ren je, me­đu­tim, da ma­lo tko ta­ko raz­miš­lja, a ne po­ma­žu ni po­li­ti­ča­ri ko­ji iz­dva­ja­ju pre­ma­lo no­va­ca za is­tra­ži­va­nja. U Ja­dran­sko mo­re doći će agre­siv­ne ri­be ko­je će bi­ti pri­jet­nja pos­to­je­ći­ma, a Pla­vac ma­li vi­še se ne­će uz­ga­ja­ti u juž­noj Dal­ma­ci­ji jer će mu bi­ti pre­vru­će. Pro­fe­sor do­da­je da će i ku­pus i krum­pir u Lici i dal­ma­tin­skom za­le­đu pos­ta­ti upit­ni, ali da će zato, mo­žda, Li­ka za 30 go­di­na ima­ti do­bar riz­ling. A sve to uko­li­ko se glo­bal­na tem­pe­ra­tu­ra po­ve­ća za 4,8 stup­nje­va, umjes­to sa­mo 2 što bi bi­lo pu­no pri­hvat­lji­vi­je i mo­gli bi se s ti­me bo­lje no­si­ti. - Tu je i do­la­zak no­vih vr­sta ko­ma­ra­ca, bu­ba, lep­ti­ra i pti­ca, dok će se ne­ke na­še do­ma­će vrste pti­ca se­li­ti vi­še na sje­ver. Sje­ver­ni­je bi se mo­gla pre­se­li­ti i ve­ge­ta­ci­ja. Za to tre­ba pu­no go­di­na, ali je mo­gu­će - kaže. Po­di­ći će se i razina mo­ra. - Iz­ra­ču­ni po­ka­zu­ju da bi se razina mo­ra kod nas do kra­ja sto­lje­ća mo­gla po­dig­nu­ti za 20-ak cm. Spa­sit će nas vi­so­ke ri­ve, ali na opre­zu mo­ra­ju bi­ti neki od oto­ka ko­ji ima­ju ni­že ri­ve i za­pad­na Is­tra. Ova po­pla­va ko­ja je bi­la u Ni­nu la­ko bi se mo­gla po­no­vi­ti. Uvje­ren je da bi me­te­oro­lo­ški ra­da­ri uve­li­ke mo­gli po­mo­ći i pre­dvi­dje­ti sva­ku po­pla­vu na Ja­dra­nu.

- Mo­gli bi lo­kal­no pre­dvi­dje­ti takve poplave par sa­ti una­pri­jed. DHMZ ra­di na na­bav­ci tih ra­da­ra, ali to ide ja­ko spo­ro i tra­je već go­di­na­ma. Je­dan ra­dar ko­šta oko 2 mi­li­ju­na do­la­ra, a tre­ba­la bi nam ba­rem tri. Na­kon to­ga tre­ba nam prik­lad­no obra­zo­va­nje ra­dar­skih me­te­or­lo­ga - objas­nio je. Znans­tve­ni­ku ro­đe­nom u Su­ho­po­lju kod Vi­ro­vi­ti­ce, vri­je­me obra­zo­va­nja os­ta­lo mu je u naj­bo­ljem sje­ća­nju. Di­plo­mi­rao je i ma­gis­tri­rao na Pri­ro­dos­lov­no - ma­te­ma­tič­kom fa­kul­te­tu, a po­seb­no je po­no­san na dok­to­rat iz fi­zi­ke u Ins­ti­tu­tu za is­tra­ži­va­nje pus­ti­nje u Re­nu, u ame­rič­koj dr­ža­vi Ne­va­di. - Po­gle­daj­te mi ten, ta­da sam ga pot­pu­no uni­štio. Po ci­je­le sam da­ne u pus­ti­nji na 52 stup­nja Cel­zi­ju­sa ra­dio is­tra­ži­va­nja, bez za­šti­te, sa­mo sa še­ši­rom na gla­vi. Po­li­je­vao sam se ga­lo­ni­ma vo­de da ne­ka­ko iz­dr­žim. Dok­to­ran­ti su ta­mo bi­li po­troš­na ro­ba, no me­ni ni­je sme­ta­lo. Ra­di se o iz­ra­zi­to moć­nom ins­ti­tu­tu na ko­jem su ra­di­li pro­fe­so­ri za ko­je sam ja­ko že­lio da mi pre­da­ju. Zato sam se i upi­sao - re­kao je. Na­kon pus­ti­nje od­la­zi u Šved­sku na pos­t­dok­to­rat i po­či­nje ra­di­ti kao pre­da­vač na sve­uči­li­štu Up­p­sa­la. - Ta­mo su me zva­li Bran­kens­te­in jer sam na­me­tao užas­no vi­so­ka pra­vi­la kojih se va­lja­lo pri­dr­ža­va­ti na pre­da­va­nji­ma - ot­krio je. Pos­li­je je oti­šao u Azi­ju, Afri­ku, Ni­ge­ri­ju, a u Ti­be­tu je dao no­vac za iz­grad­nju ško­le. Dok je bio u ino­zem­s­tvu, ra­dio je u Hr­vat­skoj kao gos­tu­ju­ći pro­fe­sor. Stu­den­ti su ga obo­ža­va­li. - Go­vo­ri­li su mi: “Pro­fe­so­re, pa gdje da na­đe­mo ne­ko­ga po­put vas ko­me mo­že­mo go­vo­ri­ti ‘ti’ i na­kon nas­ta­ve oti­ći na pi­vu”. Po­mis­lio sam si: Aj­de do­bro, do­bi­li ste me - smi­je se Gri­so­go­no. U Hr­vat­sku se, ta­ko, vra­tio 2003. go­di­ne na tri­put ma­nju pla­ću. - Mis­lim da me vole jer sam u pot­pu­nos­ti pre­dan ovom pos­lu. Si­gur­no ne zato što sam blag i po­pust­ljiv kad je gra­di­vo u pi­ta­nju. Imam ko­ma­do­ski stil i da­jem im za­dat­ke ko­je ne­kad ni sam ne znam ri­je­ši­ti. Sa­mo že­lim vi­dje­ti ko­je su nji­ho­ve gra­ni­ce i što će­mo sve ot­kri­ti kad se ba­ci­mo na po­sao. Una­toč to­me, na kra­ju nit­ko ne pad­ne is­pit - tvr­di. Ži­vot u ino­zem­s­tvu me­đu­tim, još ga priv­la­či i od nje­ga ni­je odus­tao, kaže. - Oti­ći ću u Ne­pal mo­žda. Sva­ka­ko u ne­ku si­ro­maš­nu zem­lju u ko­joj ću mo­ći po­ma­ga­ti. U Hr­vat­skoj mi naj­vi­še sme­ta što je uvi­jek važ­ni­ja for­ma, a ne sa­dr­žaj. (Iva Mi­lo­tić)

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.