G PLASTIKE MO­GU ERTET S 8 GO­DI­NA

ŠOKANTNI PO­DA­CI Pre­ti­lost je je­dan od uz­ro­ka zbog ko­jeg dje­ca ra­ni­je ula­ze u pu­ber­tet, no tu su i bi­sfe­no­li i fta­la­ti iz plastike te pes­ti­ci­di koji iz­a­zi­va­ju niz po­re­me­ća­ja u ti­je­lu DI, TESTISA, POJAVA DLAČICA I UBRZANI RAST PA DI­JE­TE OD 7 IZGLEDA KAO DA

24sata - - ŽIVOT -

nal­na i so­ci­jal­na zre­lost, od­go­va­ra prof. dr. Mi­ros­lav Du­mić, uva­že­ni pe­di­ja­tar en­do­kri­no­log, koji se go­di­na­ma ba­vi li­je­če­njem preuranjenog puberteta, na či­nje­ni­cu da su znans­tve­ni­ci po­če­li pre­is­pi­ti­va­ti tra­ja­nje ado­les­cen­ci­je. Stu­di­ja ko­ja go­vo­ri o to­me da se raz­dob­lje ado­les­cen­ci­je pro­du­lji­lo objav­lje­na je u me­di­cin­skom ča­so­pi­su The Lan­cet, a za­ni­ma­lo nas je mi­je­nja li ta de­fi­ni­ci­ja i gra­ni­ce ko­je su do­sad vri­je­di­le za tra­ja­nje puberteta. - Što se ti­če po­čet­ka pu­ber­tet­skog ra­zvo­ja, te su se gra­ni­ce u zad­njih sto­ti­njak go­di­na po­mak­le na ni­že, pa da­nas sma­tra­mo pu­ber­tet pre­ura­nje­nim ako je po­čeo

pri­je 8,5 go­di­na u dje­voj­či­ca, od­nos­no pri­je 9,5 go­di­na u dje­ča­ka. U sva­kom slu­ča­ju pu­ber­tet­ski razvoj kod dje­voj­či­ca po­či­nje oko go­di­nu da­na ra­ni­je i za­vr­ša­va oko go­di­nu da­na kas­ni­je ne­go u dje­ča­ka. No, ni­je važna sa­mo dob u ko­joj di­je­te uđe u pu­ber­tet, ne­go i di­na­mi­ka po ko­joj se ra­zvi­ja. Na pri­mjer, ako imamo dvi­je dje­voj­či­ce ko­je obje uđu u pu­ber­tet s 10,5 go­di­na, kod jed­ne pu­ber­tet mo­že za­vr­ši­ti s 13 go­di­na, jer se do ta­da pot­pu­no fi­zič­ki for­mi­ra­la, dok kod dru­ge to mo­že tra­ja­ti još 4 ili 5 go­di­na. Dak­le, u razvoju dje­te­ta tre­ba gle­da­ti oba pa­ra­me­tra. Ne­dav­no je, me­đu­tim, ugled­ni me­di­cin­ski ča­so­pis The Lan­cet ne sa­mo po­t­vr­dio dobro poz­na­tu či­nje­ni­cu da se po­če­tak puberteta po­ma­kao u ra­ni­ju ži­vot­nu dob, već i da bi i gor­nju gra­ni­cu razdoblja ado­les­cen­ci­je tre­ba­lo po­mak­nu­ti na vi­še. I ra­ni­je su oko te gor­nje gra­ni­ce pos­to­ja­le dvoj­be, oso­bi­to ve­za­no uz to ka­da za­vr­ša­va razvoj moz­ga. Da­nas se zna da se mo­zak i da­lje ra­zvi­ja i na­kon 18. go­di­ne pa se i to na­vo­di kao je­dan od raz­lo­ga za­što bi tu gra­ni­cu tre­ba­lo po­mak­nu­ti. Či­nje­ni­ca je ta­ko­đer da da­nas ško­lo­va­nje tra­je du­lje, kas­ni­je se zas­ni­va obi­telj i da to “odras­ta­nje“u ko­jem mla­dim lju­di­ma tre­ba ne­ri­jet­ko pru­ži­ti struč­nu po­moć, tra­je du­lje ne­go što mis­li­mo. Što se ti­če za­kon­ske re­gu­la­ti­ve, već od ra­ni­je pos­to­je bit­ne raz­li­ke, pa u ne ma­lom bro­ju zemalja pu­no­ljet­nim se u sva­kom smis­lu sma­tra­ju sta­ri­ji od 18 go­di­na, dok je to pri­mje­ri­ce u SAD-u tek na­kon 21. go­di­ne. Zna­mo li što utje­če na re­al­no sni­ža­va­nje dob­ne gra­ni­ce za ula­zak u pu­ber­tet? - Uz­rok preuranjenog puberteta, pri­je sve­ga, mo­že bi­ti na­s­ljed­ni fak­tor. Na­ime, ako je maj­ka uš­la ra­ni­je u pu­ber­tet, pos­to­ji ve­ća vje­ro­jat­nost da će i nje­na kći ra­ni­je ući u pu­ber­tet. Za­tim, što su bo­lji so­ci­oeko­nom­ski uvje­ti, to je ve­ća vje­ro­jat­nost ra­ni­jeg Iz­u­zet­no je važ­no po­ti­ca­ti dje­cu da se do­volj­no kre­ću i hra­ne zdra­vo i raz­no­li­ko, ka­ko bi se spri­je­čio razvoj pre­ti­los­ti, a on­da po­s­lje­dič­no svih mo­gu­ćih po­s­lje­di­ca ko­je pre­ti­lost no­si, uklju­ču­ju­ći i pre­ura­nje­ni pu­ber­tet­ski razvoj. Po­sa­vje­tuj­te se s nu­tri­ci­onis­ti­ma o to­me ko­li­ko ka­lo­ri­ja tre­ba­ju sa­dr­ža­va­ti

po­je­di­ni obro­ci i pri­la­go­di­te ih to­me. ula­ska u pu­ber­tet. I pre­ti­lost je je­dan od važ­nih uz­ro­ka zbog ko­je­ga dje­ca da­nas ra­ni­je ula­ze u pu­ber­tet. Da­nas zna­mo da pos­to­je i ne­ki en­do­kri­ni di­srup­to­ri koji do­vo­de do raz­li­či­tih en­do­kri­no­lo­ških po­re­me­ća­ja prem­da još ne mo­že­mo sa si­gur­noš­ću re­ći ko­li­ka je nji­ho­va toč­na ulo­ga u nas­tan­ku preuranjenog puberteta. To su, pri­je sve­ga, bi­sfe­no­li (oz­na­ka BPA) i fta­la­ti, spo­je­vi koji se na­la­ze u plas­ti­ci, od­nos­no pro­izvo­di­ma od plastike, koji dje­lu­ju na or­ga­ni­zam na raz­ne na­či­ne. Iz­me­đu os­ta­log, bi­sfe­no­li koji do­vo­de do ra­ni­je po­ja­ve pre­ti­los­ti kod dje­ce mo­gu ne­ga­tiv­no utje­ca­ti i na fer­ti­li­tet (plod­nost), a fta­la­ti ta­ko da se po­ve­ća učes­ta­lost tu­mo­ra. Vo­di­te ra­ču­na da pred­me­ti od plastike ko­je ko­ris­ti­te ne sa­dr­že BPA, od­nos­no da su oz­na­če­ni kao oni koji ne sa­dr­že BPA, oso­bi­to kad je u pi­ta­nju am­ba­la­ža u ko­joj se ču­va­ju hra­na ili pi­će, kao i am­ba­la­ža u ko­joj se ču­va i za­gri­ja­va go­to­va hra­na, sa­vje­tu­je prof. dr. Du­mić.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.