TINEJDŽER IH OSJEĆA

MO­ZAK U PU­BER­TE­TU Dio za­du­žen za ra­su­đi­va­nje još ni­je do­seg­nuo vr­hu­nac, a onaj koji uprav­lja emo­ci­ja­ma naj­vi­še je ra­zvi­jen

24sata - - ZDRAVLJE -

Mo­zak se od tre­nut­ka za­če­ća do po­ro­đa­ja im­pre­siv­no br­zo povećava. Go­to­vo 250.000 ne­uro­na nas­ta­je sva­ke mi­nu­te, is­ti­če doc. dr. sc. Re­na­ta Pe­co­tić s Ka­te­dre za ne­uroz­na­nost Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta u Spli­tu. Već do dru­ge go­di­ne, do­da­je, do­seg­ne go­to­vo 80 pos­to ve­li­či­ne moz­ga odras­log čo­vje­ka. No či­nje­ni­ca da pre­fron­tal­ni kor­teks saz­ri­je­va po­s­ljed­nji, raz­log je zbog ko­jeg dje­ca ti­je­kom puberteta čes­to ni­su u sta­nju od­lu­či­va­ti po­put odras­lih. - U vri­je­me kad po­či­nje pu­ber­tet, u pe­ri­odu iz­me­đu 10 i 12 go­di­na, mo­zak te­ži iz­me­đu 1260 i 1440 gra­ma te je ne­što te­ži u dje­ča­ka ne­go u dje­voj­či­ca, no ve­li­či­na ni u kom slu­ča­ju ne odre­đu­je in­te­li­gen­ci­ju ili tko je vi­še ili ma­nje pa­me­tan. Što se funk­ci­onal­nog ra­zvo­ja ti­če, dio je kon­ti­nu­ira­nog ra­zvo­ja, koji u moz­gu ima spe­ci­fi­čan smjer od ‘stra­ga pre­ma na­pri­jed’, ta­ko da pred­nji dio moz­ga, koji je va­žan za ra­ci­onal­no ra­su­đi­va­nje, od­lu­či­va­nje, uprav­lja­nje, od­go­vor­nost i oz­bilj­nost, u toj do­bi još ni­je do­se­gao svoj pot­pu­ni funk­ci­onal­ni razvoj i zre­lost. Upra­vo taj pred­nji dio, ta­ko­zva­ni pre­fron­tal­ni kor­teks, saz­ri­je­va po­s­ljed­nji te je raz­log za­što ti­je­kom puberteta dje­ca čes­to ni­su u sta­nju pro­ci­je­ni­ti ili do­ni­je­ti od­lu­ku po­put odras­le oso­be - ka­že su­go­vor­ni­ca. S dru­ge stra­ne, dio moz­ga koji je u pu­ber­te­tu naj­vi­še ra­zvi­jen, ili je na vr­hun­cu ra­zvo­ja, dio

Ne­ga­tiv­no dje­lu­ju na tri po­dru­čja moz­ga. Naj­vi­še dje­lu­ju na mo­žda­no de­blo (od­go­vor­no je za re­gu­la­ci­ju te­melj­nih ži­vot­nih funk­ci­ja, po­put di­sa­nja, ra­da sr­ca, re­gu­la­ci­je ar­te­rij­skog tla­ka), po­tom lim­bič­ki sus­tav (od­go­vo­ran je za re­gu­la­ci­ju emo­ci­ja, si­tos­ti, gla­di, že­đi, ugo­de i na­go­na) te na ko­ru ve­li­kog moz­ga (od­go­vo­ran je za kon­tro­lu mo­to­ri­ke, osje­ta, a u pred­njem fron­tal­nom ili če­onom di­je­lu re­gu­li­ra na­čin na koji mis­li­mo, su­oča­va­mo se s pro­ble­mi­ma, rje­ša­va­mo pro­ble­me te od­lu­ču­je­mo).

Slič­no kao i dro­ge, pu­še­nje ošte­ću­je ko­ru ve­li­kog moz­ga. U jed­noj stu­di­ji ado­les­cen­ti koji su pu­ši­li ima­li su 4,5 pu­ta ve­ću vje­ro­jat­nost za pro­ble­me zlo­upo­ra­be al­ko­ho­la od onih koji ni­kad ni­su pu­ši­li. Ima­ju i oz­bilj­ne pro­ble­me s ver­bal­nom me­mo­ri­jom, rad­nom me­mo­ri­jom te uče­njem i pam­će­njem.

Ošte­ću­je ne­uro­ne, a to su te­melj­ne struk­tur­no funk­ci­onal­ne je­di­ni­ce ljud­skog moz­ga, za­tim mo­guć­nost pre­vo­đe­nja krat­ko­traj­ne u du­go­traj­nu me­mo­ri­ju, sma­nju­je udio bi­je­le tva­ri u gra­đi moz­ga, sma­nju­je ko­or­di­na­ci­ju po­kre­ta, po­ti­če agre­siv­no po­na­ša­nje i povećava ri­zik od pro­met­nih nez­go­da. Hi­po­kam­pus je dio moz­ga od­go­vo­ran za pam­će­nje i uče­nje, a is­tra­ži­va­nja po­ka­zu­ju da je te­ška i pro­du­lje­na upo­tre­ba al­ko­ho­la u ado­les­ce­na­ta po­ve­za­na sa sma­nje­nom ve­li­či­nom hi­po­kam­pu­sa za 10 pos­to.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.