‘Panične napadaje svladala sam uz boksanje’

- Dijagnoza je bila anksioznost. Tješila sam se: ‘Pa to je ništa’, ali kako su dani prolazili, bilo je jako teško, a najteža je bila činjenica da uz sebe nisam imala nikoga tko bi me shvatio i pomogao mi - kaže Andreja. Polako je počela dolaziti sebi, a strahovi i panika su je počeli napuštati. Uz terapiju, pomogao joj je i boks koji je počela trenirati. Do trudnoće s trećim djetetom. - Ovoga puta znala sam što slijedi i već je bilo kasno da to izbjegnem. Sva tri porođaja bila su problematična, no kap koja je prelila čašu bila je kad je suprug ostao bez posla. Uz sve ostale obaveze, dojenje... - prisjeća se Andreja. Kao kozmetičarka radi s ljudima te joj se oni često otvaraju. Kad joj je jedna djevojka kroz razgovor rekla da razmišlja o samoubojstvu senzibilnu i empatičnu Andreju to je slomilo. Ponovno se javila misao da će umrijeti. Tad su joj na Hitnoj dijagnosticirali panični napadaj. Dali su joj Normabel, ali nije pomogao. Pune četiri godine, od tada, borila se s užasnim strahovima, tjeskobama i svakodnevnim nemirima. da je pred zidom, morala je nešto promijeniti. Odlučila se na kognitivno bihevioralnu terapiju. Bilo je tu, kaže, puno plača, rada na sebi. No isplatilo se. - Puno sam postigla, izgradila sam samu sebe i dalje se gradim. Teško je. Na zahtjev terapeutkinje morala sam napisati da je biti mama izrazito teško iako ja to ‘hendlam’ bez pol’ frke, ali na kraju tijelo kaže suprotno. Uspjela sam nekako izaći iz onih teških tjeskoba i strahova, no neki su i ostali - strah od tableta i bolnica. Ipak, počela sam uživati u životu, napokon - zaključuje Andreja.