MARTIN SAGNER JE BIO GLUMČINA, BAŠ KAO ŠTO JE DUDEK BIO LJUDINA

Bilo mi je neshvatljivo zašto su roditelji i stariji brat prikovani za ekrane. Tmurno selo, blato i kiša, naočigled neimaština i neki dobroćudni lik i njegova žena. Iako su to već gledali, oni su opet iznova sjedali pred televizor jer idu “Gruntovčani”. Kao klincu, nije mi baš bilo sve posve jasno, pogotovo prevare Cinobera, Presvetlog i društva. U “predtinejdžersko” doba bilo je čudno i zašto se smiju, no dobro, njima je valjda nešto bilo smiješno. Naravno, tih dana, kad bi išla serija, i domaćinstvo i susjedstvo često bi za neke od nas govorili: “Jesi Dudek” ili “Kaj bu ve Regica rekla”. Pola te serija tad nisam razumio, kao ni te probleme u “agraru”, a još manje rješenja koja su nudili Cinober i Presvetli. No kad bi završili, utjeha “starijima” bila je da će po dobrom starom običaju opet biti reprize. Onda je, napokon, došlo i moje vrijeme. Dočekao sam da i ja mogu s “velikima” gledati Dudeka i Regicu, a da mi bude jasan taj suptilan humor, te prikaz maloga čovjeka kroz njegove probleme, prikaz dobrice kojega na svakom koraku čeka “kugla iz ugla”. Počeo sam shvaćati opčinjenost kućanstva, susjedstva i okolice Dudekom i društvom. Bilo mi je jasno zašto mama meni i bratu govori Dudek, iako je brat skloniji bedastoćama bio češće počašćen tim karakternim nadimkom. Bilo je to u ono doba, vremenski i sadržajno puno bliže nego danas, serija koja je na neki način govorila o svima nama. Nažalost, shvatio sam i da ne baš na najbolji način. Koliko god tad vremena bila “zdravija”, i tad sam počeo uviđati kako smo puno više okruženi Cinoberima i Presvetlima te ostalim prevarantima. Dobričina poput Dudeka rijetko se nađe. Ni tad nisam uspijevao, danas još i manje. Bila je to i krasna ljubavna priča Regice i Dudeka. Toliko truda, poštovanja i oprosta jedinstven je primjer. A nakon dovoljno repriza shvatio sam kakva je glumčina gospodin Martin Sagner. Jednako kao i njegov Dudek ljudina...

JEDVA SAM DOČEKAO DA SE I JA MOGU SMIJATI FINOM HUMORU DUDEKA I REGICE S ‘VELIKIMA’