Hajduk i Šveđo na mukama: Bez Livaje po bodove na Šubićevac
Posao nije težak, trebate znati držati lopatu, kaže Luka
NASTAVAK S PRETHODNE STRANICE
I supruga me podržava. Od kad je vidjela da mi ide i da se mediji interesiraju za mene, i ona me nagovara da ne odustajem od nogometa, kaže Luka.
Golovi i medijska popularnost Luki su donijeli slavu i “menadžera”.
- Nisam nikad imao menadžera ali od kad sam počeo zabijati, kolega Zvonimir Ževrnja, koji radi na groblju u Dugopolju, rekao mi je da će me zastupati, i da će mi naći klub, ha, ha...
Junak naše priče završio je srednju školu, po zanimanju je instalater klima uređaja, radio je i u Njemačkoj kao skladištar, ali se vratio kući i zaposlio kao grobar.
‘TREBA ZNATI DRŽATI LOPATU’
- Sve se odvilo slučajno i brzo. Nekoliko prijatelja i rođaka radi na splitskom groblju Lovrinac, i kad im je u sezoni trebalo ljudi sjetili su se da nemam posao pa su me pozvali. Nije bila potrebna posebna kvalifikacija, dovoljno je da znate držati lopatu. I tako sam ostao... Pomaže u iskopavanju grobova, u povorci ide uz lijes, potom ga spušta u grob, a kaže i da mu rad s mrtvima ne predstavlja problem. - Lijesovi su zatvoreni i nemamo dodira s tijelima. Isključim se i ne mislim o onome što me okružuje, radim svoj posao. Navikao sam i nije mi problem, jedino se nikad neću moći naviknuti na sprovode mladim ljudima ili djeci. Tu tugu u očima i na licima roditelja koji su doživjeli tragediju teško je zaboraviti...
Posao nije težak, iskope radi mehanizacija, grobari su tu tek da malo pomognu ili poprave lopatama. Nema više ni posebnih covid odijela koja su se nosila pri pokopima zaraženih. Nije mu neugodno govoriti o poslu, iako radije priča o nogometu. Pogotovo o suigračima iz Čaporica. - Dobra smo klapa, družimo se, da nije mojih suigrača ne bih ni ja zabijao toliko golova. I nismo tu radi primanja, nego druženja. Iza utakmica dobijemo nešto novca, za piće i gorivo, ali sve što dobijemo ostavimo u kafiću gdje proslavljamo pobjede kaže Luka.
DVAPUT ZABIO S CENTRA
Luka jednako zabija s obje noge, kaže da mu je najdraži nogometaš Ronaldinho, a od igrača Hajduka Marko Livaja. - Znam ga odavno, igrao sam s njegovim bratom Mirkom u Adriaticu, bili su tu i Stanko Jurić, Ante Roguljić, a u pionirima smo se mi iz Adriatica sastajali s Hajdukom i igrali protiv generacije Pašalića, Cipetića, Teklića .... - otkriva Luka, koji navija za Hajduk, a na pitanje bi li mogao igrati za Hajduk, smije se i sliježe ramenima:
- A šta ja znam, gledam neke utakmice i čini mi se da bih i ja mogao tako, kad bih trenirao dvaput dnevno.
Ne tako davno Luka je igrao stopera.
- Trener Stipe
Hajduk Valenta prebacio me u napad, kaže da je tako bolje jer ne moram puno trčati. Kaže mi: “Ti si ‘killer’, ne moraš se vraćati, stoj u napadu i tamo ćeš dati svoje za momčad”. I ispalo je dobro za sve, u tri kola zabili smo devet golova, svih devet sam ja zabio, iako volim i asistirati, više nego zabijati.
A dvaput sam zabio gol s centra - završio je Luka.
Imamo puno ozljeda, previše u kratkom vremenu. Vrlo sam žalostan što će Posavec, Eduok i Čuić dosta dugo biti izvan terena... Nema ni Livaje zbog kartona. Svi kažu da nema Marka, ali oni koji uđu moraju pokazati da ćemo pobijediti i bez njega, rekao je Hajdukov trener Jens Gustafsson uoči izazovnog gostovanja u Šibeniku (17:30) za koje su “Bijelima” upitni i veznjaci Krovinović i Vuković. (tg)