Ana­be­la, jes­te za seks? ‘Je­sam, kod me­ne ili kod vas u ure­du?’

Express - - EXPRESS - Pi­še:

Kad mi je pri­ja­te­lji­ca ne­ki dan is­pri­ča­la da je dje­lat­ni­ci­ma u nje­zi­noj ve­li­koj kor­po­ra­ci­ji omi­lje­na dnev­na raz­bi­bri­ga seks u WC-u ili u fo­to­ko­pi­ra­oni­ci ti­je­kom pa­uze ili fik­tiv­nog sas­tan­ka, ja sam se dos­lov­no pre­ne­ra­zi­la, k’o da me sa­ma Dje­vi­ca Ma­ri­ja ro­di­la. Čo­vjek bi po­mis­lio da u ži­vo­tu ni­sam mu­škar­ca ni po­gle­da­la, a ka­mo­li da već tak­ve stva­ri ni­sam ču­la, pa i vi­dje­la. Od pr­vot­nog šo­ka ni­sam zna­la što bih dru­go pi­ta­la, pa mi je sa­mo iz­le­tje­lo ne­što ti­pa: ‘A što je s ka­me­ra­ma?’. Jer slu­čaj­no znam da je nji­ho­va pos­lov­na zgra­da u sre­di­štu Za­gre­ba op­to­če­na na sva­kom ku­tu cr­nim ku­gla­ma ko­je na oku ima­ju i mu­he što le­te hod­ni­kom, a ka­mo­li ne re­ci­mo jed­nu uda­nu 45-go­diš­nju še­fi­cu od­sje­ka ra­zvoj­nih stra­te­gi­ja dig­nu­te suk­nje i mla­dog slo­bod­nog mar­ke­tin­škog me­na­dže­ra spu­šte­nih hla­ča u so­bi za hit­ne sas­tan­ke na 15. ka­tu tor­nja ko­ji hor­da za­šti­ta­ra ču­va bo­lje ne­go zgra­du SOA-e na Ku­niš­ća­ku. Pri­ja­te­lji­ca je sa­mo od­mah­nu­la ru­kom i rek­la na­smi­jav­ši se: ‘Ma daj, pa ne sni­ma ka­me­ra sva­ki kut so­be’. Kad je sku­ži­la da me­ni to sve sku­pa ni­je baš ta­ko smi­ješ­no kao njoj, pi­ta­la me je sum­nji­ča­vo po­dig­nu­tih obr­va: ‘Če­kaj, ho­ćeš mi sad pro­da­ti pri­ču da se ti ni­kad ni­si maz­nu­la na pos­lu?’. Htje­la sam joj re­ći: ‘Ne, ko­ka, ni­sam, dr­žim se u ži­vo­tu zlat­nog pra­vi­la da se ne pet­ljam s ko­le­ga­ma s pos­la, a ka­mo­li da se stiš­ćem s kak­vim ože­nje­nim se­ro­njom iz­me­đu la­va­boa i školj­ke za WC u re­dak­cij­skoj ku­pa­oni­ci’. o zna­ti­že­lja u me­ni bi­la je ja­ča od is­kre­nos­ti, pa sam se br­zo sa­bra­la i rek­la: ‘Ma daj, što ti je, pa na­rav­no da je­sam, još se sje­ćam onog zgod­nog pred­sjed­ni­ka upra­ve iz biv­še fir­me, imao je ve­li­ki kož­ni ka­uč u svo­jem ure­du’. Rek­la sam to za­go­net­no sa­ma se­bi ne vje­ru­ju­ći da sam ta­ko br­zo smis­li­la laž na­kon ko­je se mo­ja pri­ja­te­lji­ca dos­lov­no vi­še ni­je da­la za­us­ta­vi­ti.‘Isu­se, če­kaj, pa to je hit, ni­si mi rek­la da si mu­ti­la sa še­fom. E, ne­go slu­šaj’, nas­ta­vi­la je da­lje za­bo­rav­lja­ju­ći is­te se­kun­de mo­ju iz­miš­lje­nu pri­ču.’Ja ti is­to imam afe­ru sa še­fom. Znaš onaj ko­ji je bio sa že­nom na mo­jem ro­đen­da­nu? Ima cr­nu ko­su, ma­lo je deb­lji, vo­zi BMW, ože­nio je onu ros­pi­ju iz ban­ke? E, e, taj, zna­či, ka­kav fra­jer, gle pot­pu­no me iz­ba­cio iz tak­ta. Slu­šaj, to ti je po­če­lo kad smo bi­li u...’.

NZbog ve­ze sa še­fom ima pri­vi­le­gi­je, na­pre­du­je bez pu­no pe­ri­pe­ti­ja, a služ­be­ni auto ko­ji joj za­pra­vo ne pri­pa­da sma­tra da je ite­ka­ko zas­lu­ži­la

Sad se vi­še ne sje­ćam je li u pi­ta­nju bio te­am bu­il­ding u Ro­vi­nju, Du­brov­ni­ku ili Sv. Mar­ti­nu, uglav­nom iz pri­če sam shva­ti­la da nji­ho­va me­na­džer­ska struk­tu­ra dva pu­ta go­diš­nje od­la­zi na za­jed­nič­ki pro­du­lje­ni vi­kend u ne­ki sku­pi ho­tel na Ja­dra­nu s ci­ljem da se pod bud­nom pa­skom am­bi­ci­oz­ne dje­lat­ni­ce odje­la ljud­skih po­ten­ci­ja­la me­đu­sob­no so­ci­ja­li­zi­ra­ju i tre­ni­ra­ju ko­mu­ni­ka­cij­ske vje­šti­ne ka­ko bi u nas­tav­ku ka­ri­je­re bi­li što us­pješ­ni­ji za tvrt­ku. Pri­ja­te­lji­ca mi je objas­ni­la da se tu za­pra­vo ra­di o pro­da­va­nju ma­gle - hu­man re­so­ur­ce glu­pos­ti tra­ju ot­pri­li­ke sve­ga ne­ko­li­ko sa­ti, a os­ta­kak vi­ken­da je ha­li-ga­li - vi­no, seks i da­lje ne smi­jem pisati... one­kad, ka­že, ve­ze za­po­če­te na te­am bu­il­din­gu za­vr­še čim se vra­te u Zagreb. Ima u nji­ho­voj tvrt­ki ta­ko jed­na ma­la cr­na iz taj­niš­tva, ona sa še­fom fi­nan­ci­ja za­vr­ši u kre­ve­tu sva­ki put na­kon kak­vog služ­be­nog do­mjen­ka kad se ma­lo vi­še po­pi­je. Su­tra­dan se obo­je pra­ve kao da se ni­šta ni­je do­go­di­lo. No ne­ke ve­ze, ka­že, tra­ju i du­lje od jed­nog vi­ken­da. S ob­zi­rom na to da su svi kor­po­ra­tiv­no za­lu­đe­ni ide­jom da u tvrt­ki os­ta­ve kos­ti hr­m­ba­ju­ći od ju­tra do mra­ka, naj­lak­še im je on­da i lju­bav­nič­ki odnos odr­ža­va­ti na rad­no­me mjes­tu. Sve se to u tvrt­ki, ka­že, zna, tko je s kim, tko je bio s kim, tko ko­ga va­bi, tko je ko­ga os­ta­vio i tko je na ko­ga lju­bo­mo­ran. oja se pri­ja­te­lji­ca ta­ko sa še­fom naj­češ­će na­la­zi dva pu­ta tjed­no u nje­go­vu ure­du. On je su­pru­gu uvje­rio da sva­ki po­ne­dje­ljak po­pod­ne s deč­ki­ma igra golf, a če­t­vr­tak ima kas­ni sas­ta­nak s di­rek­to­ri­ma part­ner­ske tvrt­ke. Ona ina­če ima div­nog deč­ka, što­vi­še, za nje­ga je i za­ru­če­na, mu­lac ni­šta ne ku­ži i gle­da je kao Bo­ga. Vje­ru­je da na­kon pos­la ona za­is­ta ide na pi­la­tes i s fren­di­ca­ma na pi­će. Ni­sam mo­gla iz­dr­ža­ti, ja na­iv­na ro­man­ti­čar­ka, a da je ne pi­tam: ‘Je li se i šef za­lju­bio u nju?’. Ova se sa­mo na­smi­ja­la i objas­ni­la mi da to kod njih ne funk­ci­oni­ra ta­ko. Do­du­še, ka­že, bi­lo je slu­ča­je­va gdje su se u igru uvuk­le i emo­ci­je, ali to uglav­nom ni­je do­bro za­vr­ši­lo. Njoj je, ka­že, šef fi­zič­ki na­pet, ali is­to ta­ko, na­pet bi joj bio i nje­gov na­s­ljed­nik. Pos­li­je sam se sje­ti­la da je ne­dav­no do­bi­la služ­be­ni auto, iako joj pre­ma kor­po­ra­tiv­nim stan­dar­di­ma ne pri­pa­da.

PM

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.