Pre­vi­šić je baš 1971. go­di­ne, kad je stu­dent Fi­lo­zof­skog fa­kul­te­ta Dra­žen Bu­di­ša osu­đen na če­ti­ri go­di­ne za­tvo­ra, do­bio Rek­to­ro­vu na­gra­du...

Express - - PRVA STRANICA -

Jed­no od spek­ta­ku­lar­no ne­in­te­li­gent­nih pi­ta­nja ko­ja je Glas­no­vić stu­den­ti­ma pos­lao bi­lo je i: “Gdje ste vi bi­li u 70-ima i 80-ima kad je mi­li­ci­ja ba­ti­na­la hr­vat­ske stu­den­te?” Na stra­nu to što ne­kim mla­đim stu­den­ti­ma u vri­je­me kad je Pre­vi­šić do­šao na od­lič­no rad­no mjes­to na Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet ni ro­di­te­lji ni­su još bi­li ro­đe­ni. No va­lja Glas­no­vi­ću i slič­ni­ma po­jas­ni­ti gdje je, na pri­mjer, bio Vlat­ka Pre­vi­ši­ća ko­jeg ta­ko gr­če­vi­to bra­ne. De­kan je u do­ba stra­da­nja hr­vat­skih stu­de­na­ta 1971., kad je Dra­žen Bu­di­ša kao stu­dent osu­đen na če­ti­ri go­di­ne za­tvo­ra, do­bio Rek­to­ro­vu na­gra­du! Baš kao ona stu­den­ti­ca či­ji je otac pri­je ne­ko­li­ko da­na pris­toj­no u otvo­re­nom pi­smu uka­zao Glas­no­vi­ću da je u ne­de­mo­krat­skom i plju­vač­kom po­ho­du na mo­der­nu Hr­vat­sku. A slje­de­će, 1972. go­di­ne, Pre­vi­šić je do­bio i sve­uči­liš­nom na­gra­dom za stu­dent­ski pi­sme­ni rad. on­da je na­gra­đen i onim sta­nom. Skro­man ka­kav jest, dok ga ovih da­na napadaju hor­de, ka­ko ka­že Glas­no­vić, “po­div­lja­log ti­to­ju­gen­da” odre­đe­nog fe­no­ti­pa, Pre­vi­šić se ni­čim od sve­ga to­ga ni­je hva­lio. Ni­je se hva­lio ni­ti oni­me što je Goran Voj­ko­vić s In­dexa ot­krio o nje­go­voj bor­bi za na­ci­onal­no os­lo­bo­đe­nje u Ju­gos­la­vi­ji, ko­ja ga je pri­si­li­la da za do­bru pla­ću ro­bi­ja na si­gur­nom pos­lu. Voj­ko­vić je is­ko­pao da je da­naš­nji de­kan Pre­vi­šić na­pi­sao pred­go­vor knji­ge iz 1988. “Do­mo­vin­ski od­goj i nas­ta­va, Pri­lo­zi me­to­di­ci od­goj­no-obra­zov­nog ra­da s dje­com ju­gos­la­ven­skih gra­đa­na u ino­zem­s­tvu”, gdje objaš­nja­va stva­ri po­put: “Su­dje­lo­va­nje na omla­din­skim rad­nim ak­ci­ja­ma u Ju­gos­la­vi­ji... mo­že bi­ti vr­lo za­nim­ljiv na­čin ‘ško­le dru­že­nja i ra­da’. Na­šim nas­tav­ni­ci­ma ne­će uvi­jek bi­ti la­ko for­mi­ra­ti ne­ku rad­nu je­di­ni­cu (bri­ga­du) sas­tav­lje­nu od na­ših omla­di­na­ca iz ino­zem­s­tva”. Bi­lo je to 1988. i svi zna­mo da su se tad već vi­še od jed­nog de­set­lje­ća svi ma­sov­no spr­da­li s rad­nim ak­ci­ja­ma, tad je to već bio po­sve na­pu­šten i pro­pa- li kon­cept so­ci­ja­lis­tič­kog od­go­ja omla­di­ne i ra­zvo­ja rad­nih na­vi­ka. No Pre­vi­šić ni­je ma­rio za to i zi­he­ra­ški je - sa­mo dvi­je go­di­ne uoči pr­vih de­mo­krat­skih iz­bo­ra u Hr­vat­skoj - pi­sao pa­ne­gi­ri­ke rad­nim ak­ci­ja­ma za dje­cu ju­gos­la­ven­skih dr­žav­lja­na iz ino­zem­s­tva i ri­ski­rao spr­da­nje. U pred­go­vo­ru Pre­vi­šić još pi­še: “Za sa­da je pri­jem uče­ni­ka pr­vog raz­re­da u Sa­vez pi­oni­ra Ju­gos­la­vi­je uglav­nom te­kao sve­ča­no i pri­mje­re­no tak­vom tre­nut­ku. Sve­ča­nost tih tre­nu­ta­ka, kao i sim­bo­lič­ne oz­na­ke ko­je dje­ca pri­ma­ju tom pri­li­kom, s odu­šev­lje­njem su pri­hva­ća­la i dje­ca i ro­di­te­lji.”

Glas­no­vić oči­to ne zna ka­ko je Pre­vi­šić ‘stra­dao’ u mrač­nom do­bu ko­mu­niz­ma

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.