Nje­zi­na bi­ogra­fi­ja ni­ka­ko ne ula­zi u ka­te­go­ri­ju kla­sič­nih ku­li­nar­skih ži­vo­to­pi­sa. Kod Ane je pri­vr­že­nost pre­ma es­te­ti­ci i umjet­nos­ti uvi­jek bi­la pri­sut­na, pa joj je pr­vi po­ziv bio gra­fič­ki di­zajn, a ku­ha­nje tek ho­bi

Express - - PRVA STRANICA - Pi­še:

Pr­vi po­pu­lar­ni za­gre­bač­ki bis­tro svo­jim je kon­cep­tom bio pre­dvod­nik ide­je o ser­vi­ra­nju svje­žih i se­zon­skih na­mir­ni­ca s tr­ž­ni­ce. Le­gen­dar­ni Ma­li bar pred­stav­lja us­pje­šan ku­li­nar­ski pro­jekt naj­poz­na­ti­je te­le­vi­zij­ske ku­ha­ri­ce Ane Ugar­ko­vić. Ia­ko je vi­še ne­ma­mo pri­li­ke čes­to gle­da­ti na te­le­vi­zij­skim ekra­ni­ma, Ana je sva­kod­nev­no u res­to­ra­nu gdje je mo­že­te vi­dje­ti u raz­go­vo­ru s gos­ti­ma ka­ko sprem­no od­go­va­ra na svako pi­ta­nje. Ma­li bar oča­ra­va ugod­nom at­mo­sfe­rom pa gos­ti oda­ju do­jam pri­vr­že­nos­ti tom res­to­ra­nu. Pet go­di­na ot­ka­ko je Ma­li bar otvo­ren, rezultati ra­da i is­kre­ne po­sve­će­nos­ti gas­tro­no­mi­ji ite­ka­ko su vid­lji­vi. Še­fi­ca ku­hi­nje i suv­las­ni­ca Ana Ugar­ko­vić svo­jom dojm­lji­vom ži­vot­nom pri­čom ni­ka­ko ne ula­zi u ka­te­go­ri­ju kla­sič­nih ku­li­nar­skih ži­vo­to­pi­sa. Kod nje je pri­vr­že­nost pre­ma es­te­ti­ci i umjet­nos­ti uvi­jek bi­la pri­sut­na. Za­vr­šiv­ši stu­dij gra­fič­kog di­zaj­na u Mi­la­nu, odlazi na ma­gis­te­rij u Lon­don, gdje os­ta­je ra­di­ti kao pro­fe­sor na fa­kul­te­tu St. Pa­trick Sc­ho­ol of Art and De­sign. Pr­vi do­ti­caj s pro­fe­si­onal­nim ku­li­nar­stvom do­go­dio se upra­vo ti­je­kom ra­da na fa­kul­te­tu, kad upo- zna­je Hes­to­na Blu­men­t­ha­la. Pr­ve rad­ne sa­te kao ku­ha­ri­ca za­po­či­nje u Blu­men­t­ha­lo­vu Fat Duc­ku, res­to­ra­nu s tri Mic­he­li­no­ve zvjez­di­ce, ko­ji je us­to­li­čio te­me­lje mo­le­ku­lar­ne ku­hi­nje.

Ex­press: Ana, ot­kud do­la­zi­te, kad je gas­tro­no­mi­ja uše­ta­la u vaš ži­vot te kad ste shva­ti­li da ste oda­bra­li pra­vi po­ziv i za­što?

Odras­ta­ju­ći u Si­sku, u ku­ći s vr­tom, bi­la sam ne­pres­ta­no u do­ti­ca­ju s gas­tro­no­mi­jom. U mo­joj obi­te­lji ku­ha­nje je uvi­jek ima­lo vr­lo važ­nu ulo­gu, sva­kod­nev­no se ku­ha­lo i je­lo fi­no, a čes­to smo po­sje­ći­va­li i res­to­ra­ne. U zad­njem raz­re­du sred­nje ško­le do­bi­vam stipendiju za Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve. Nakon za­vr­še­ne sred­nje ško­le upi­su­jem gra­fič­ki di­zajn u Mi­la­nu. U tom pe­ri­odu mi je ku­ha­nje bi­lo ho­bi. Ni­sam za­pra­vo ni­kad proš­la kroz for­mal­no obra­zo­va­nje za ku­ha­ra. Ti­je­kom stu­dent­skih da­na u Ita­li­ji zna­li smo oz­bilj­no ku­ha­ti. Ta­li­ja­ni vo­le fi­nu ku­hi­nju pa smo se i mi kao stu­den­ti ubr­zo nakon sen­dvi­ča pre­ba­ci­li na pra­vu hra­nu. Nakon Mi­la­na od­la­zim u Lon­don na ma­gis­te­rij, pos­li­je ko­jeg os­ta­jem ra­di­ti na fa­kul­te­tu St. Pa­trick Sc­ho­ol of Art and De­sign. U jed­nom tre­nut­ku sam se po­če­la oz­bilj­ni­je za­ni­ma­ti za gas­tro­no­mi­ju. Ima­la sam pri­li­ku u Lon­do­nu po­sje­ći­va­ti vr­hun­ske res­to­ra­ne, a u ne­ki­ma od njih sam kas­ni­je i sta­ži­ra­la. Pre­ko jed­nog pro­jek­ta ko­ji smo ra­di­li na fa­kul­te­tu upoz­na­la sam Hes­to­na Blu­men­t­ha­la, ko­ji nam je bio su­rad­nik. Hes­ton je tad imao dvi­je Mic­he­li­no­ve zvjez­di­ce. Pro­jekt ga je za­in­tri­gi­rao te sam sku­pi­la hra­bros­ti i pi­ta­la ga mogu li do­ći sta­ži­ra­ti u nje­gov res­to­ran Fat Duck. Od­lu­či­la sam sta­ži­ra­ti ka­ko bih vi­dje­la že­lim li se do­is­ta ba­vi­ti ku­li­nar­stvom. S ob­zi­rom na to da sam doš­la tako za­obi­laz­nim pu­tem, dos­ta me šti­tio i ni­je da­vao da me is­ko­ri­šta­va­ju u ku­hi­nji, što naj­češ­će ni­je slu­čaj sa sta­žis­ti­ma.

Ex­press: Nakon is­kus­tva ra­da u Fat Duc­ku gdje ste još ra­di­li kao ku­har?

Nakon Fat Duc­ka od­la­zim u poz­na­ti lon­don­ski res­to­ran Ri­ver Caf­fe. Ri­ver Caf­fe je ta­li­jan­ski res­to­ran poz­nat po to­me što je ta­mo ot­kri­ven Ja­mie Oli­ver, poz­na­ti­ji kao Go­li ku­har. U Ri­ver Caf­feu mi je bi­lo super, jer čim su vi­dje­li da znam ku­ha­ti, od­mah su me pus­ti­li da sa­mos­tal­no ku­ham i pe­čem ko­la­če. Ve­li­ki mi je kom­pli­ment bio kad su mi po­nu­di­li po­sao u Ri­ver Caf­feu. To mi je bi­la po­t­vr­da da sam spo­sob­na ra­di­ti u vr­hun­skim res­to­ra­ni­ma. Ni­sam pri­hva­ti­la po­nu­du jer sam u tom pe­ri­odu ima­la pu­no bo­lji po­sao na fa­kul­te­tu.

Ex­press: Što ste že­lje­li sve os­tva­ri­ti u Hr­vat­skoj, po po­vrat­ku iz Lon­do­na, i ka­ko to da ste se od­lu­či­li vra­ti­ti iz gas­tro­nom­ske me­ke?

Kad sam se vra­ti­la u Hr­vat­sku, još sam ra­di­la pro­jek­te za fa­kul­tet ko­ji su bi­li iz­me­đu di­zaj­na i gas­tro­no­mi­je. Di­zaj­ni­ra­la sam tor­te za jed­nu ja­pan­sku tvrt­ku. Po­če­la sam sve vi­še do­bi­va­ti pos­lo­ve za fo­od styling i rek­la­me. To mi se tad ja­ko svi­đa­lo i dos­ta me du­go dr­ža­lo, sva­ka­ko mi je bi­lo za­nim­lji­vo is­kus­tvo. On­da je doš­la po­nu­da pre­ko Re­ne Ba­ka­lo­vi­ća da ra­dim na emi­si­ji ‘Kru­ške i ja­bu­ke’. Ia­ko ni­sam ima­la ni­kak­vu spe­ci­jal­nu am­bi­ci­ju ni­ti plan za te­le­vi­zij­skom ka­ri­je­rom, stva­ri su se jed­nos­tav­no ne­ka­ko do­go­di­le. Pos­li­je do­la­zi emi­si­ja ‘Kod Ane’. Bi­lo je to jed­no pre­kras­no is­kus­tvo, ci­je­li tim, jed­na eki­pa je ra­di­la na emi­si­ji se­dam go­di­na. Sni­mi­li smo 32 epi­zo­de od 45 mi­nu­ta, a pos­li­je smo sni­ma­li krat­ke emi­si­je od de­set mi­nu­ta. U to vri­je­me po­či­njem ra­di­ti kao gost ku­har u Ke­rem­pu­hu na Dol­cu. Ku­ha­la sam na­ve­čer, pri­pre­ma­la sam ve­če­re s Dol­ca, sve se­zon­ski, fik­s­ni me­ni. Ne­kih se­dam do osam mje­se­ci

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.