Us­tav BiH je šved­ski stol s ko­jeg sva­ka stra­na uzi­ma sa­mo ono što joj od­go­va­ra

Express - - PRVA STRANICA - Pi­še:

Odr­ža­va­nje slje­de­ćih pred­sjed­nič­kih i par­la­men­tar­nih iz­bo­ra u BiH, ko­ji bi se tre­ba­li odr­ža­ti u je­sen 2018. go­di­ne, u ve­ćem di­je­lu zem­lje, kon­kret­no u 51-pos­tot­noj Fe­de­ra­ci­ji BiH, skop­ča­no je s ni­zom ne­poz­na­ni­ca ko­je pro­iz­la­ze iz či­nje­ni­ce ka­ko je Us­tav­ni sud BiH po­je­di­ne odred­be Iz­bor­nog za­ko­na pro­gla­sio ne­us­tav­nim. Ra­di se o di­je­lo­vi­ma za­ko­na ko­ji­ma se re­gu­li­ra iz­bor zas­tup­ni­ka u fe­de­ral­ni Dom na­ro­da, iz ko­jeg se on­da po­pu­nja­va Dom na­ro­da BiH, či­me bi prak­tič­ki bi­la blo­ki­ra­na vlast na fe­de­ral­noj i na ra­zi­ni BiH, dok bi Re­pu­bli­ka Sr­p­ska je­di­na u tom slu­ča­ju ima­la us­tav­ne or­ga­ne vlas­ti. Po do­sa­daš­njem za­ko­nu, ko­ji je vi­še pu­ta do­sa­da zlo­po­rab­ljen, os­tav­lje­na je mo­guć­nost boš­njač­kim stran­ka­ma da iz­bor­nim in­že­nje­rin­gom za­obi­đu hr­vat­ske stran­ke ko­je su do­bi­le iz­bor­ni le­gi­ti­mi­tet, pri­je svih HDZ. Ukrat­ko, iz­bo­ri bi se mo­gli odr­ža­ti, ali nji­ho­vo im­ple­men­ti­ra­nje ne bi bi­lo mo­gu­će bez gru­bog kr­še­nja Us­ta­va, či­me bi se mo­gla stvo­ri­ti kri­za ne­sa­gle­di­vih raz­mje­ra. Šut­nja me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce po ovom pi­ta­nju pri­lič­no je opas­na jer je na taj na­čin os­tav­ljen pros­tor broj­nim po­li­tič­kim pi­ro­ma­ni­ma na svim stra­na­ma. Ap­surd­no je ka­ko je na ur­gent­no rje­ša­va­nje ovog pro­ble­ma ne­ko­li­ko pu­ta upo­zo­rio tek ru­ski ve­le­pos­la­nik u BiH, Pe­ter Ivan­cov, iako ovaj sce­na­rij je­di­no mo­že od­go­va­ra­ti ru­skim in­te­re­si­ma, jer bi u prav­nom va­ku­umu ko­ji bi nas­tao sva­ko rje­še­nje bi­lo mo­gu­će, pa i se­ce­si­ja Re­pu­bli­ke Sr­p­ske. Na­rav­no, Sad je de­fi­ni­tiv­no jas­no ka­ko boš­njač­ke stran­ke, uklju­ču­ju­ći tu na­rav­no i stran­ke ‘lje­vi­ce’, ne­će pris­ta­ti na iz­mje­ne Iz­bor­nog za­ko­na, od­nos­no vra­ća­nje ‘pli­je­na’, što je ti­pi­čan rat­ni re­fleks ovo vri­je­di sa­mo u slu­ča­ju ako bi­smo se vo­di­li lo­gi­kom ge­opo­li­ti­ke, a u BiH, u ko­joj su po­da­nič­ki men­ta­li­tet i ob­na­ša­nje vlas­ti, ko­je je pos­ta­lo sa­moj se­bi svr­ha, vr­hu­na­rav­ni prin­ci­pi, ar­gu­men­ti mo­ći ge­opo­li­tič­kih še­ri­fa po­čes­to su iz­nad za­ko­na i zdra­ve lo­gi­ke. Sad je de­fi­ni­tiv­no jas­no ka­ko boš­njač­ke stran­ke, uklju­ču­ju­ći tu na­rav­no i stran­ke “lje­vi­ce”, ne­će pris­ta­ti na iz­mje­ne Iz­bor­nog za­ko­na, od­nos­no vra­ća­nje “pli­je­na”, što je ti­pi­čan rat­ni re­fleks. S dru­ge stra­ne, šut­nju me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce mo­že­mo pro­tu­ma­či­ti i kao pre­šut­no odo­bre­nje tak­ve prak­se, kao što je to bio slu­čaj mno­go pu­ta do­sad, jer je Us­tav BiH pre­tvo­ren u ne­ku vr­stu šved­skog sto­la s ko­jeg sva­ka stra­na uzi­ma sa­mo ono što joj od­go­va­ra. Kak­vi su mo­gu­ći sce­na­ri­ji u slu­ča­ju da se iz­bo­ri ipak odr­že bez iz­mje­ne spor­nih di­je­lo­va Iz­bor­nog za­ko­na, što je iz sa­daš­nje per­s­pek­ti­ve naj­re­al­ni­je za oče­ki­va­ti? Pr­vi je da se fe­de­ral­ni or­ga­ni vlas­ti ofor­me uz kr­še­nje Us­ta­va, kao što je svo­je­dob­no uz pot­po­ru “aus­trij­skog ma­te­ma­ti­ča­ra” Valentina In­zka us­pos­tav­lje­na naj­po­gub­ni­ja vla­da u pos­trat­noj BiH, ta­ko­zva­na “Plat­for­ma”, ko­ja je bi­la sas­tav­lje­na od ne­po­nov­lji­vog mik­sa “cr­ve­nih Boš­nja­ka” i “cr­nih Hr­va­ta” te ko­ju bi u naj­kra­ćem mo­gli opi­sa­ti kao “za dom sprem­ne so­ci­jal­de­mo­kra­te”. Me­đu­tim, slič­no rje­še­nje je ovaj put te­ško za­mis­li­vo, jer je auto­ri­tet Valentina In­zka ra­van auto­ri­te­tu bron­ča­ne bis­te, naj­vi­še upra­vo zbog “Plat­for­me”, te nje­go­va mi­lje­ni­ka Jer­ke Li­ja­no­vi­ća, či­ja je stran­ka Ra­dom za bo­lji­tak ta­ko­đer su­dje­lo­va­la u tom su­lu­dom pro­jek­tu i otvo­re­no iz­vla­či­la no­vac iz fe­de­ral­nog pro­ra­ču­na, zbog če­ga je pro­tiv Jer­ke Li­ja­no­vi­ća i nje­go­vih stra­nač­kih pos­luš­ni­ka po­kre­nut kri­vič­ni pos­tu­pak ko­ji će se vje­ro­jat­no okon­ča­ti po onoj “tres­la se go­ra, ro­dio se miš”, a za­nim­lji­va je či­nje­ni­ca ka­ko se ta kri­mi­nal­na ho­bot­ni­ca do­vo­di­la u ve­zu s In­zkom i in­te­re­si­ma aus­trij­skih ba­na­ka u BiH. Dru­gi mo­gu­ći sce­na­rij je da će do­ći do for­mi­ra­nja vlas­ti na ra­zi­ni žu­pa­ni­ja u Fe­de­ra­ci­ji, te en­ti­tet­ske u Re­pu­bli­ci Sr­p­skoj, ko­ja bi je­di­na u tom slu­ča­ju bi­la za­kon­ski ute­me­lje­na. Te­ško je i za­mis­li­ti ka­os ko­ji bi us­li­je­dio, po­go­to­vo u je­di­ne dvi­je pre­os­ta­le mul­ti­et­nič­ke žu­pa­ni­je, Sred­nje­bo­san­skoj i Her­ce­go­vač­ko-ne­re­tvan­skoj, ko­je su za­pra­vo os­ta­ci os­ta­ta­ka BiH kak­va je ne­kad bi­la i mo­žda po­s­ljed­nje ve­ziv­no tki­vo Fe­de­ra­ci­je BiH. Ove dvi­je žu­pa­ni­je su, na­ža­lost, tek pred­met na­ci­ona­lis­tič­kog bil­da­nja mi­ši­ća, u če­mu pred­nja­či pot­ka­pa­ci­ti­ra­na kli­ka iz Sa­ra­je­va. Ta­ko je ne­dav­no pre­mi­jer Sa­ra­jev­ske žu­pa­ni­je, no­vo­pe­če­ni ha­dži­ja Di­no Ko­na­ko­vić, ni s čim iz­a­zvan oti­šao na mo­li­tvu u ki­se­ljač­ku dža­mi­ju, otvo­re­no pri­tom ši­re­ći mrž­nju pre­ma Hr­va­ti­ma, či­me je nas­to­jao za­ma­gli­ti te­ške ko­mu­nal­ne pro­ble­me s ko­ji­ma se Sa­ra­je­vo već du­lje no­si, pr­vens­tve­no u ops­kr­bi vo­dom. “Me­ni je pot­pu­no ne­s­hvat­lji­vo da ne­ma vo­de u Sa­ra­je­vu, a lju­di to mir­no gu­ta­ju, mo­ra­ju se tu­ši­ra­ti

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.