Nas­lov ro­ma­na po­greš­no će vas na­ves­ti na po­mi­sao da će­te či­ta­ti dje­lo kak­vo je pi­sa­la Ma­ri­ja Ju­rić Za­gor­ka. Ne, An­do­nov­ski pi­še sa­svim dru­ga­či­ju pro­zu

Express - - PRVA STRANICA - Pi­še:

Ka­ko za­po­če­ti tekst i ka­ko za­pra­vo go­vo­ri­ti o knji­zi za ko­ju je re­cen­zi­ju na­pi­sao Mi­lan Kun­de­ra?! Či­ni se da je naj­bo­lje kre­nu­ti baš od te či­nje­ni­ce ko­ja me je i po­tak­nu­la da ku­pim “Vje­šti­cu” Ven­ka An­do­nov­skog. Na­kon ma­ke­don­skog bes­t­se­le­ra “Pu­pak svi­je­ta”, An­do­nov­ski po­nav­lja us­pjeh i no­vim ro­ma­nom ko­ji je u Ma­ke­do­ni­ji do­ži­vio čak osam iz­da­nja. Ro­man je objav­ljen 2006. go­di­ne, a u hr­vat­skom pri­je­vo­du Bo­ris­la­va Pav­lov­skog za Al­go­ri­tam iz­la­zi sre­di­nom proš­le go­di­ne. “Vje­šti­ca” je pri­je sve­ga ro­man o že­ni, žen­skom ti­je­lu i lje­po­ti, to je ro­man o mu­ško-žen­skim od­no­si­ma, mu­škom egu, sek­su­al­noj ne­mo­ći i mrž­nji, ro­man o po­vi­jes­ti Eu­ro­pe, pro­go­ni­ma že­na, nez­na­nju i praz­no­vjer­ju te, na­po­s­ljet­ku, to je ro­man o knji­žev­nos­ti, pri­po­vi­je­da­nju, pis­cu i či­ta­te­lju te nji­ho­vu in­tim­nom od­no­su. Autor za­po­či­nje ro­man s dva po­sve raz­li­či­ta uvo­da. Pr­vi ukrat­ko, en­cik­lo­pe­dij­ski, iz­no­si či­nje­ni­ce o pe­ri­odu ti­je­kom ko­jeg se vr­šio pro­gon že­na pod op­tuž­bom da su vje­šti­ce, o bro­ju spa­lje­nih že­na te ut­vr­đu­je da naj­ve­ću kriv­nju za ovaj rod­ni ge­no­cid sno­se mu­že­vi tih is­tih že­na ko­ji su svo­ju im­po­ten­ci­ju mo­ra­li ne­čim oprav­da­ti, a tad se vje­šti­ča­re­nje či­ni­lo sa­svim lo­gič­nim objaš­nje­njem. Dru­gi nam uvod, ili nul­to po­glav­lje, pred­stav­lja glav­nu ju­na­ki­nju Jo­va­nu Ma­ke­don­sku, cr­ve­no­ko­su, pu­te­nu lje­po­ti­cu ko­ju okrut­ni tur­ski sil­nik Dže­la­din – beg po­put pred­me­ta pro­da­je tr­gov­cu Flo­ri­ja­nu Gra­ban­ci­ja­šu, nje­zi­nu bu­du­ćem mu­žu. I je­dan i dru­gi će svoj bi­jes is­ka­li­ti na nje­zi­nu ti­je­lu i li­cu, ona­ko ka­ko sma­tra­ju da zas­lu­žu­je. Nul­to je po­glav­lje i sim­bo­lič­no jer An­do­nov­ski uzi­ma sli­ku ku­će ko­ja pre­ma toj in­ter­pre­ta­ci­ji pred­stav­lja obi­telj. Unu­traš­njost ku­će je žen­ska utro­ba, ku­ća tre­ba ima­ti krov i dim­njak iz ko­jeg iz­la­zi dim, a ko­ji za­pra­vo pred­stav­lja mu­ža, pe­nis i sje­me. Ako ne­ma di­ma, u ku­ći je hlad­no, što zna­či da kroz nje­zi­na vra­ta ne­će iz­la­zi­ti dje­ca. Ovim se An­do­nov­ski vra­ća na uz­rok pro­go­na, na im­po­ten­ci­ju i žen­sku ne­plod­nost. Kod sla­ven­skih se na­ro­da i da­nas za­dr­žao iz­ra­zi­to ne­ga­ti­van stav pre­ma ne­rot­ki­nja­ma, o če­mu svje­do­če broj­ni po­grd­ni iz­ra­zi ko­ji ih obi­lje­ža­va­ju. as­lov ro­ma­na i ova dva uvo­da po­greš­no će vas na­ves­ti na po­mi­sao da će­te či­ta­ti ro­man kak­ve je pi­sa­la Ma­ri­ja Ju­rić Za­gor­ka. Ne, An­do­nov­ski pi­še sa­svim dru­ga­či­ju pro­zu. Struk­tu­ra ro­ma­na iz­nim­no je kom­plek­s­na i neo­če­ki­va­na. Dvi­je su os­nov­ne rad­nje ro­ma­na, od ko­jih se pr­va odvi­ja u 17. sto­lje­ću, a dru­ga u su­vre­me­nom europ­skom

Ndruš­tvu. Iako s ta­ko ve­li­kim vre­men­skim od­ma­kom, ju­na­ki­nje/ju­na­ci ovih pri­ča su­da­ra­ju se u do­dir­nim toč­ka­ma po­t­vr­đu­ju­ći pres­li­ka­va­nja sta­vo­va i od­no­sa iz ge­ne­ra­ci­je u ge­ne­ra­ci­ju. U jed­nom tre­nut­ku autor od­lu­či su­oči­ti se iz­rav­no s či­ta­te­ljem pre­uzev­ši glas pri­po­vje­da­ča te či­ta­te­lja iz­rav­no uvo­di u pro­ces nas­ta­ja­nja pri­če i pri­po­vi­je­da­nja. ova­na Ma­ke­don­ska ni­je je­di­na vje­šti­ca u ro­ma­nu, ali je sre­diš­nji lik. Kroz od­no­se s Dže­la­din-be­gom, Flo­ri­ja­nom Gra­ban­ci­ja­šom i na­po­s­ljet­ku sa sve­će­ni­kom Be­nja­mi­nom, Jo­va­na nam je mno­go rek­la o ta­daš­njoj Eu­ro­pi, ci­vi­li­za­cij­skom na­pret­ku i po­s­vje­do­či­la o ne­za­pam­će­noj okrut­nos­ti pre­ma že­na­ma. An­do­nov­ski je dio ro­ma­na smjes­tio u Hr­vat­sku, u Gra­dec, Me­dved­grad i Su­sed­grad, ta­mo gdje se za­bi­lje­ži­lo kre­ta­nje hr­vat­skih vje­šti­ca pa bi se ro­man mo­gao pro­uča­va­ti i u ovom in­ter­kul­tu­ral­nom smis­lu. Una­toč te­škim i oz­bilj­nim te­ma­ma, “Vje­šti­ca” je iz­nim­no du­ho­vit, (auto)iro­ni­čan, slo­žen i jed­nos­tav­no ge­ni­ja­lan ro­man.

J

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.