Iz ba­na­ka ove go­di­ne po­vu­če­no 1,68 ml­rd. ku­na šted­nje

U ban­ka­ma je kra­jem trav­nja bi­lo de­po­ni­ra­no 280,68 mi­li­jar­di ku­na

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - TIN BA­ŠIĆ

Po­da­ci HNB-a U ban­ka­ma je kra­jem trav­nja bi­lo de­po­ni­ra­no 280,68 mi­li­jar­di ku­na

IIzos­ta­nak inves­ti­ci­ja

Oče­ku­je se nas­ta­vak tren­da raz­du­ži­va­nja pri­vat­nog sek­to­ra, što je u ve­zi sa sma­nje­nim pri­lje­vom ka­pi­ta­la, ka­že Hr­vo­je Sto­jić

z do­ma­ćih ba­na­ka u pr­va če­ti­ri mje­se­ca ove go­di­ne iz šted­nje je po­vu­če­no 1,68 mi­li­jar­di ku­na. Pre­ma po­da­ci­ma Hr­vat­ske na­rod­ne ban­ke, de­po­zi­ti pa­da­ju ti­je­kom ci­je­le go­di­ne, a trend nji­ho­va sma­nje­nja po­čeo je još la­ni. Ta­ko je u ban­ka­ma kra­jem trav­nja bi­lo de­po­ni­ra­no 280,68 mi­li­jar­di ku­na, 0,59 pos­to ma­nje ne­go po­čet­kom go­di­ne, ka­da su iz­no­si­li 282,36 mi­li­jar­di ku­na. U struk­tu­ri de­po­zi­ta, u pr­va če­ti­ri mje­se­ca pa­li su de­po­zi­ti na ži­ro i te­ku­ćim ra­ču­ni­ma te šted­ni de­po­zi­ti. Do kra­ja trav­nja, u od­no­su na po­če­tak go­di­ne, sma­nji­li su se 5,25 mi­li­jar­di ku­na, od­nos­no 1,46 mi­li­jar­di. “Krv­nu sli­ku” po­bolj­ša­li su oro­če­ni de­po­zi­ti i to ras­tom od 5,03 mi­li­jar­de ku­na u od­no­su na po­če­tak go­di­ne. Ta­ko su kra­jem trav­nja, ukup­ni oro­če­ni de­po­zi­ti iz­no­si­li 221,2 mi­li­jar­de ku­na. Hr­vo­je Sto­jić, glav­ni eko­no­mist Hypo-Al­pe-Adria ban­ke ka­že svi ovi po­da­ci po­ka­zu­ju da se nas­tav­lja trend raz­du­ži­va­nja pri­vat­nog sek­to­ra, pad de­po­zi­ta po vi­đe­nju do­dat­no re­flek­ti­ra ve­li­ku ne­lik­vid­nost u gos­po­dar­stvu.

“Za oče­ki­va­ti je nas­ta­vak tren­da raz­du­ži­va­nja, što je ta­ko­đer u ve­zi sa snaž­no sma­nje­nim pri­lje­vom ka­pi­ta­la, uglav­nom pre­ko jav­nog sek­to­ra”, sma­tra Sto­jić.

S njim se sla­že i Zdes­lav Šan­tić, glav­ni eko­no­mist SGS­plit­ske ban­ke ko­ji ka­že ka­ko je znat­no sma­nje­nje de­po­zi­ta po­s­lje­di­ca iz­ra­že­nih pro- sma­nje­ni su de­po­zi­ti na ži­ro i

te­ku­ćim ra­ču­ni­ma ble­ma s ne­lik­vid­noš­ću u re­al­nom sek­to­ru, pro­mje­na u po­rez­nom sus­ta­vu, dalj­njeg sma­nje­nja pos­lov­nih pri­ho­da te iz­os­tan­ka inves­ti­ci­ja u pri­vat­nom sek­to­ru.

“Is­to­dob­no, go­diš­nji rast de­po­zi­ta sta­nov­niš­tva iz­no­sio je 6,1 pos­to, a rast je bio po­tak­nut pr­vens­tve­no ras­tom oro­če­nih de­po­zi­ta. Suk­lad­no kre­ta­nji­ma de­po­zi­ta po sek­to­ri­ma ne iz­ne­na­đu­je da se sma­nju­ju de­po­zi­ti ži­ro i te­ku­ćih ra­ču­na, Zdes­lav Šan­tić SG-Split­ska ban­ka kao i šted­ni de­po­zi­ti. Is­to­dob­no, oro­če­ni de­po­zi­ti, po­naj­vi­še zbog sek­to­ra sta­nov­niš­tva, nas­tav­lja­ju sna­žan rast”, objaš­nja­va Šan­tić.

Rast ka­mat­nih tro­ško­va

Is­ti­če ka­ko bi Vla­da tre­ba­la ja­ča­ti na­ci­onal­nu šted­nju.

“Sa­daš­nje okol­nos­ti u glo­bal­nom fi­nan­cij­skom sus­ta­vu, ali i no­va re­gu­la­ti­va ban­kov­nog sus­ta­va, pre­us­mje­rit će ban­ke na ja­ča­nje do­ma­ćih iz­vo­ra fi- nan­ci­ra­nja. Ka­ko Hr­vat­ska, kao i ve­ći­na dru­gih tran­zi­cij­skih ze­ma­lja ima ve­ću po­tre­bu za inves­ti­ci­ja­ma od tre­nut­ne ra­zi­ne šted­nje, što do­ka­zu­je i struk­tur­ni de­fi­cit te­ku­ćeg ra­ču­na, pos­to­ji mo­guć­nost da­ljeg ras­ta ka­mat­nih tro­ško­va ba­na­ka”, ka­že Šan­tić.

Upo­zo­ra­va ka­ko bi to mo­glo us­po­ri­ti du­go­ro­čan trend sma­nje­nja i ko­nver­gen­ci­je ka­mat­nih sto­pa na kre­di­te s ne­po­volj­nim utje­ca­ji­ma na ra­zi­nu inves­ti­ci­ja i po­troš­nje u bu­duć­nos­ti.

Utje­caj po­re­za na imo­vi­nu

“Na kre­ta­nje do­ma­će šted­nje utje­caj bi mo­glo ima­ti i uvo­đe­nje po­re­za na imo­vi­nu, ko­ji bi dio šted­nje gra­đa­na tre­nut­no imo­bi­li­zi­ra­ne na tr­ži­šte ne­kret­ni­na mo­gao pre­us­mje­ri­ti u de­po­zi­te ba­na­ka ili na do­ma­će tr­ži­šte ka­pi­ta­la”, za­klju­ču­je Šan­tić.

FOTOLIA

Ukup­nu sli­ku po­bolj­ša­li su oro­če­ni de­po­zi­ti ras­tom od 5,03 mi­li­jar­de ku­na

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.