Zbog kre­di­ta za ob­no­vu zgra­da, Ča­čić pri­je­tio Ko­va­če­vu smje­nom

Pred Vla­du sti­že ured­ba o fi­nan­ci­ra­nju ener­get­ske ob­no­ve jav­nih zgra­da

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - JA­DRAN­KA DOZAN

ZHBOR od tvrt­ki ne­će tra­ži­ti jam­s­tva za kre­di­te, a gra­do­vi i op­ći­ne iz­da­vat će mje­ni­ce ili za­duž­ni­ce u iznosu ušte­de ener­gi­je na zgra­da­ma

a mo­del ener­get­ske ob­no­ve zgra­da jav­nog sek­to­ra, ko­ji bi tre­bao bi­ti oki­dač Vla­di­nog inves­ti­cij­skog cik­lu­sa, fi­nan­cij­ski ok­vir ni­je spre­man iako su ro­ko­vi pri­ja­va na pr­ve na­tje­ča­je već is­tek­li, a za 10-ak is­tje­ču ovih da­na. Oko to­ga se tjed­ni­ma vo­di pra­va ro­vov­ska bit­ka me­đu mi­nis­tar­stvi­ma, a pr­vi pot­pred­sjed­nik Vla­de Radimir Ča­čić, na­kon dos­ta te­ških ri­je­či i ne­ko­li­ko gru­bih po­te­za u HBOR-u i Mi­nis­tar­stvu fi­nan­ci­ja, ipak či­ni se da iz­la­zi kao po­bjed­nik: ovog bi tjed­na tre­ba­la bi­ti iz­gla­sa­na Vla­di­na ured­ba ko­ja će da­ti ze­le­no svje­tlo fi­nan­cij­skom aran­žma­nu i po­kre­nu­ti pr­va ulaganja.

Izvo­ri bli­ski pro­jek­tu ka­žu ka­ko se još ne mo­že go­vo­ri­ti o zas­to­ju, no ako bi sa­da za­pe­la ured­ba, to bi za­is­ta ugro­zi­lo di­na­mi­ku pla­ni­ra­nih investicija. Uz tem­po otva­ra­nja 10-ak na­tje­ča­ja tjed­no, do kra­ja go­di­ne mo­glo bi ih bi­ti 400, a do­ne­dav­no se go­vo­ri­lo o 500 do kra­ja go­di­ne. Uz pro­sječ­nu vri­jed­nost investicije od oko 1,5 mi­li­ju­na ku­na (ve­li­či­na tih zgra­da u pro­sje­ku je 1000 če­tvor­nih me­ta­ra, a ra­ču­na se s 1500 ku­na ulaganja po ‘kva­dra­tu’) pro­iz­la­zi da bi vri­jed­nost otvo­re­nih na­tje­ča­ja bi­la oko 600 mi­li­ju­na ku­na.

Gdje je, dak­le, za­š­kri­pa­lo i za­što? Tjed­ni­ma su se mu­dre gla­ve na­te­za­le oko mo­de­la fi­nan­ci- ra­nja u tro­ku­tu dr­ža­va (grad, op­ći­na) - gra­đe­vin­ska tvrt­ka - HBOR, od­nos­no oko rje­še­nja za jam­s­tva pla­ća­nja. Na­kon što je eli­mi­ni­ran zah­tjev HBOR-a da tvrt­ke ko­je se jav­lja­ju mo­gu do­bi­ti kre­di­te sa­mo uz po­seb­na jam­s­tva, zbog če­ga je Ča­čić čak pri­je­tio i smje­nom An­to­nu Ko­va­če­vu, čel­ni­ku HBOR-a, us­li­je­di­le su pe­ri­pe­ti­je u Mi­nis­tar­stvu fi­nan­ci­ja. Ta­mo se ni­su slo­ži­li s na­či­nom na ko­ji će je­di­ni­ce lo­kal­ne sa­mo­upra­ve, iz­da­ju­ći mje­ni­ce, su­dje­lo­va­ti u pro­gra­mu. Mo­del su pro­gla­si­li pro­ble­ma­tič­nim, op­tu­živ­ši Ča­či­ća, po­ža­lio se na jed­nom sku­pu HNS-a o ula­ga­nji­ma, da će upro­pas­ti­ti dr­ža­vu! Ni­je im os­tao du­žan. Oni ni­šta ne ra­zu­mi­ju, ko­men­ti­rao je, do­ve­li su u pi­ta­nje investicije, pri če­mu ih je, u bi­je­su, okr­stio “po­sran­ci­ma”. Mo­rao je, ka­že, zbog to­ga osob­no s mi­nis­trom fi­nan­ci­ja Slav­kom Li­ni­ćem ri­je­ši­ti stva­ri.

Pre­ma saz­na­nji­ma Pos­lov­nog dnev­ni­ka, Ča­či­će­va ured­ba je na­pi­sa­na pri­je de­se­tak da­na te sa­da pu­tu­je po raz­nim ure­di­ma če­ka­ju­ći oči­to­va­nje, pa bi se na­po­kon naš­la na dnev­nom re­du ovo­tjed­ne sjed­ni­ce Vla­de. Ne is­pri­je­či li joj se miš­lje­nje ne­ke od ins­ti­tu­ci­ja ko­je je pro­uča­va­ju, to bi zna­či­lo i da se, eto, mir­no mo­že kre­nu­ti s ugo­va­ra­njem aran­žma­na za pro-

u, 10 ak na­tje.aja ,a ob­no­vu ,gra­da tjed­no, do kra­ja go­di­ne bit će ih ras­pi­sa­no 400, vri­jed­nos­ti 600 mil. ku­na

jek­te ener­get­ske ob­no­ve škola, vr­ti­ća, zdrav­s­tve­nih obje­ka­ta i raz­nih dru­gih zgra­da jav­ne na­mje­ne.

Ured­ba, za­pra­vo, ima ulo­gu svo­je­vr­s­ne po­t­vr­de da pro­jek­ti ener­get­ske učin­ko­vi­tos­ti po­či­va­ju na do­ka­za­noj ušte­di i da za je­di­ni­ce lo­kal­ne vlas­ti ne im­pli­ci­ra­ju no­vo za­du­ži­va­nje (što pre­ma Za­ko­nu o lo­kal­noj sa­mo­upra­vi ni ne mo­gu bez odo­bre­nja Mi­nis­tar­stva fi­nan­ci­ja), iako će one iz­da­va­ti mje­ni­ce ili za­duž­ni­ce u iznosu ušte­de.

Pri­mje­ri­ce, ne­ki vr­tić ili škola ima tro­šak ener­gi­je 100, a uz plan/pro­jekt ener­get­skih ušte­da taj se ra­čun ubu­du­će sma­nju­je na 70, dok se iz raz­li­ke se ot­pla­ću­je investicija. Je­di­ni­ce lo­kal­ne vlas­ti za te ra­ču­ne ma­hom do­bi­va­ju sred­stva iz riz­ni­ce pa se na­me­ta­lo pi­ta­nje ka­ko knji­ži­ti pla­ća­nje za tu raz­li­ku od 30, bu­du­ći da im sam ra­čun iz­no­si 70. Upra­vo to je raz­log za­što će se za iz­nos raz­li­ke ko­jom se ser­vi­si­ra ot­pla­ta investicije iz­da­va­ti mje­ni­ce/za­duž­ni­ce. Ti­me se sa­mo osi­gu­ra­va me­ha­ni­zam pla­ća­nja, objaš­nja­va je­dan od čla­no­va ti­ma za­du­že­nog za taj pro­gram. A za­što je Ča­čić in­zis­ti­rao na rje­še­nju bez po­seb­nih jam­s­ta­va za tvrt­ke? Lo­gi­ka je jas­na: u idu­ćim go­di

na­ma u pro­gram ener­get­ske ob­no­ve mo­gle bi ti­su­će jav­nih zgra­da i do­ma­će gra­đe­vin­ske tvrt­ke jed­nos­tav­no ne bi mo­gle iz­da­ti to­li­ko jam­s­ta­va, a po­an­ta inves­ti­cij­skog cik­lu­sa ni­je u to­me da ga odra­đu­ju stra­ne tvrt­ke. Ta­ko­đer, is­ti­če, jam­s­tvo je za­pra­vo već uklju­če­no u sam mo­del ener­get­ske ob­no­ve (ESCO) jer se kre­dit ko­jim se fi­nan­ci­ra­ju ula­gač­ki za­hva­ti ot­pla­ću­je iz ušte­da ener­gi­je ko­je mo­ra­ju (os­nov­ni uvjet u na­tje­ča­ji­ma) bi­ti ve­će od iz­no­sa ra­te kre­di­ta ko­ji su pre­dvi­đe­ni na rok do 14 go­di­na, uz ka­mat­nu sto­pu od 4 pos­to.

Ho­će li sa­da sve ići glat­ko, vi­djet će se. No, ako Vla­di­na ured­ba i pro­đe, u dalj­njem tem­pu tre­ba ra­ču­na­ti i s ti­me da je za ve­ći­nu do­ma­ćih iz­vo­đa­ča po­sri­je­di mo­del pos­lo­va­nja na ko­ji ni­su na­vik­nu­ti. Pod­lo­ga za obja­vu na­tje­ča­ja je sa­mo procjena sta­nja obje­ka­ta, a iz­vo­đač ko­ji se kan­di­di­di­ra na na­tje­čaj sam ‘iz­ba­cu­je’ tro­škov­nik i iz­ra­ču­ne ener­get­ske učin­ko­vi­tos­ti; ne­ma anek­sa i iz­van­red­nih tro­ško­va kak­vi ne­ri­jet­ko pra­te kla­sič­ne aran­žma­ne. Ipak, pos­lo­vi na ener­get­skoj ob­no­vi tvrt­ka­ma su pri­li­ka da za­pos­le ne­isko­ri­šte­ne ka­pa­ci­te­te i osi­gu­ra­ju si obroč­ne pri­ho­de u du­ljem ro­ku, is­tak­nuo je ovih da­na va­ra­ždin­ski žu­pan Pre­drag Štro­mar. Naj­av­lju­ju­ći no­ve na­tje­ča­je u toj žu­pa­ni­ji is­tak­nuo je ka­ko iz­vo­đa­či “po­sao tre­ba­ju do­bro pri­pre­mi­ti i kva­li­tet­no iz­ves­ti, ka­ko bi ušte­de bi­le što ve­će, a oni si­gur­ni da će im se po­sao is­pla­ti­ti. Ta­ko mo­gu ra­ču­na­ti i na br­ži po­vrat ulo­že­nog i br­že os­tva­ri­va­nje pri

ho­da”.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.