Nje­mač­ka je ključ i naj­ve­ća pre­pre­ka

Bur­ze ////

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - GE­OR­GE SO­ROS

Ge­or­ge So­ros Pred­sjed­nik Fund Ma­na­ge­men­ta i Ins­ti­tu­ta otvo­re­no druš­tvo objaš­nja­va za­što su idu­ća tri mje­se­ca pre­sud­na za europ­sku mo­ne­tar­nu uni­ju

Sa­da je svi­ma jas­no da je glav­ni uz­rok kri­ze eura to što su zem­lje čla­ni­ce euro­zo­ne Eu­rop­skoj sre­diš­njoj ban­ci pre­pus­ti­le pra­vo ti­ska­nja nov­ca. Ni­su shva­ća­le što to za­is­ta po­dra­zu­mi­je­va, kao što to ni­su shva­ća­le ni eu­rop­ske ins­ti­tu­ci­je.

Kad je euro uve­den, re­gu­la­to­ri su do­pus­ti­li ban­ka­ma kup­nju neo­gra­ni­če­ne ko­li­či­ne dr­žav­nih obvez­ni­ca bez uvje­ta jam­s­tve­nog ka­pi­ta­la, a Eu­rop­ska sre­diš­nja ban­ka po is­tim je uvje­ti­ma omo­gu­ći­la po­pust pri ku­po­vi­ni dr­žav­nih obvez­ni­ca svih ze­ma­lja euro zo­ne.

Ko­mer­ci­jal­ne ban­ke ima­le su ko­ris­ti od go­mi­la­nja obvez­ni­ca sla­bi­jih ze­ma­lja u vi­du pri­kup­lja­nja ne­ko­li­ko do­dat­nih te­melj­nih bo­do­va, zbog če­ga su ka­mat­ne sto­pe di­ljem vje­rov­ni­ke i duž­ni­ke. Ka­da su bur­ze ot­kri­le da su na­vod­no bez­ri­zič­ne dr­žav­ne obvez­ni­ce mo­žda na ru­bu ban­kro­ta, dra­ma­tič­no su po­vi­si­le pre­mi­je ri­zi­ka. To je, pak, uz­ro­ko­va­lo po­ten­ci­jal­nu ne­sol­vent­nost ko­mer­ci­jal­nih ba­na­ka, ko­je su na bi­lan­ca­ma ima­le go­mi­lu tak­vih obvez­ni­ca, zbog če­ga je u ko­nač­ni­ci doš­lo do is­to­dob­ne duž­nič­ke i ban­kar­ske kri­ze u Eu­ro­pi.

Eu­ro­zo­na sa­da po­ku­ša­va ri­je­ši­ti pro­ble­me na is­ti na­čin na ko­ji je to po­ku­šao svjet­ski fi­nan­cij­ski sus­tav 1982. i 1997. U oba slu­ča­ja me­đu­na­rod­ne ins­ti­tu­ci­je na­ni­je­le su bol pe­ri­fe­ri­ji ka­ko bi za­šti­ti­le cen­tar; sa­da Nje­mač­ka ne­s­vjes­no igra is­tu tu igru.

Cen­tar i pe­ri­fe­ri­ja

Po­je­di­nos­ti ni­su is­te, ali ide­ja je: vje­rov­ni­ci pre­ba­cu­ju ci­je­li te­ret pri­la­god­be na duž­ni­ke, dok “cen­tar” iz­bje­ga­va pre­uzi­ma­nje od­go­vor­nos­ti za sil­ne ne­rav­no­te­že. Za­nim­lji­vo je što su se poj­mo­vi “cen­tar” i “pe­ri­fe­ri­ja” go­to­vo ne­pri­mi­je­će­no uvuk­li u op­ću upo­ra­bu. No u ovoj kri­zi eura od­go­vor­nost cen­tra pu­no je ve­ća ne­go 1982. ili 1997.; upra­vo je cen­tar osmis­lio manj­ka­vi va­lut­ni sus­tav i pro­pus­tio is­pra­vi­ti ma­ne u nje­mu. La­tin­ska Ame­ri­ka osam­de­se­tih je je­dva pre­ži­vje­la ta­ko­zva­no iz­gub­lje­no de­set­lje­će, a sa­da slič­na sud­bi­na če­ka Euro­pu.

Na sa­mom po­čet­ku kri­ze ras­pad eura bio je ne­za­mis­liv: ka­pi­tal i du­go­va­nja u za­jed­nič­koj va­lu­ti bi­li su to­li­ko me­đu­sob­no isprepleteni da bi ras­pad eura do­veo do ne­kon­tro­li­ra­nog kra­ha. No ka­ko je kri­za na­pre­do­va­la, fi­nan­cij­ski sus­tav pro­mi­je­nio je us­troj i vra­tio se dr­ža­vi kao te­me­lju.

Taj trend po­s­ljed­njih mje­se­ci sve vi­še ja­ča. Du­go­roč­no re­fi­nan­ci­ra­nje Eu­rop­ske sre­diš­nje ban­ke omo­gu­ći­lo je špa­njol­skim i ta­li­jan­skim ban­ka­ma ot­kup dr­žav­nih obvez­ni­ca svo­jih ze­ma­lja, či­me su do­bi­le na za­ma­hu i sna­zi. Is­to­dob­no se ban­ke rje­ša­va­ju ka­pi­ta­la iz­van dr­žav­nih gra­ni­ca, a me­na­dže­ri ri­zi­ka po­ku­ša­va­ju po­ve­za­ti ka­pi­tal i du­go­va­nja u do­mo­vi­ni umjes­to unu­tar euro­zo­ne. Ako se to nas­ta­vi u slje- de­ćih ne­ko­li­ko go­di­na, ras­pad eura pos­tao bi mo­guć bez pot­pu­nog ko­lap­sa, ali zem­lje vje­rov­ni­ci u tom bi slu­ča­ju za­vr­ši­le s ve­li­kim po­tra­ži­va­nji­ma od ze­ma­lja duž­ni­ka, od­nos­no du­go­vi­ma ko­je bi bi­lo ja­ko te­ško na­pla­ti­ti. Na­ime, uz me­đu­dr­žav­ne tran­sfe­re i jam­s­tva, 30. trav­nja je ukup­ni iz­nos po­tra­ži­va­nja Bun­de­sban­ka od sre­diš­njih ba­na­ka ze­ma­lja s pe­ri­fe­ri­je u sklo­pu sus­ta­va Tar­get2 do­seg­nuo 644 mi­li­jar­de eura (804 mi­li­jar­de do­la­ra), a taj iz­nos eks­po­nen­ci­jal­no ras­te za­hva­lju­ju­ći od­lje­vu ka­pi­ta­la.

I ta­ko se kri­za nas­tav­lja ši­ri­ti. Ten­zi­je na bur­za­ma su re­kord­ne. Naj­z­na­ko­vi­ti­ja je či­nje­ni­ca da Bri­ta­ni­ja, ko­ja je za­dr­ža­la vlas­ti­tu va­lu­tu, uži­va naj­ni­že pri­no­se u po­vi­jes­ti, dok je pre­mi­ja ri­zi­ka na špa­njol­ske obvez­ni­ce do­seg­nu­la ne­vi­đe­ne vi­si­ne.

Re­al­na eko­no­mi­ja euro zo­ne je u pa­du, dok Nje­mač­ka do­živ­lja­va pro­cvat. To zna­či da se jaz po­ve­ća­va. Po­li­tič­ka i so­ci­jal­na di­na­mi­ka vo­di pre­ma ras­pa­du. Javno mni­je­nje, iz­ra­že­no na po­s­ljed­njim iz­bo­ri­ma, sve je vi­še pro­tiv šted­nje, a taj trend će se vje­ro­jat­no nas­ta­vi­ti sve dok po­li­tič­ke mje­re ne kre­nu u su­prot­nom smje­ru. Neg­dje se sve to mo­ra is­po­lji­ti.

Po mom miš­lje­nju, ins­ti­tu­ci­je ima­ju tri mje­se­ca ti­je­kom ko­jih još uvi­jek mo­gu is­pra­vi­ti po­gre­ške i pre­okre­nu­ti tren­do­ve. To bi, pak, zah­ti­je­va­lo iz­nim­ne po­li­tič­ke mje­re ka­ko bi se uvje­ti vra­ti­li u ne­što na­lik nor­ma­li, a us­to se mo­ra­ju us­kla­di­ti s pos­to­je­ćim spo­ra­zu­mi­ma, ko­ji bi se na­kon sve­ga to­ga mo­gli re­vi­di­ra­ti u mir­ni­joj at­mo­sfe­ri s ci­ljem sp­rje­ča­va­nja po­vrat­ka ne­rav­no­te­že.

Te­ško je, ali ne i ne­mo­gu­će, odre­di­ti ko­je su to iz­nim­ne mje­re ko­je bi za­do­vo­lji­le ove stro­ge zah­tje­ve. Mo­ra­le bi se is­to­dob­no po­za­ba­vi­ti pro­ble­mom ban­kar­stva i dr­žav­nih du­go­va i ne za­ne­ma­ri­ti sma­nje­nje raz­li­či­tos­ti u po­gle­du kon­ku­rent­nos­ti.

Eu­ro­zo­na tre­ba ban­kar­sku uni­ju: op­će europ­sku she­mu jam­s­tva de­po­zi­ta ka­ko bi se od­ljev ka­pi­ta­la za­tro u ko­ri­je­nu, europ­ski iz­vor za fi­nan­ci­ra­nje re­ka­pi­ta­li­za­ci­je ba­na­ka, te nad­zor­ne i re­gu­la­tor­ne in-

EPA

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.