Je li mo­gu­ća glo­bal­na fi­nan­cij­ska re­for­ma?

Bez sus­ta­va Kad god je ne­ka dr­ža­va pre­pu­šte­na is­klju­či­vo vlas­ti­tim mje­ra­ma, pre­fe­ren­ci­je će je dovesti do neo­dr­ži­ve ne­rav­no­te­že. Pri­la­god­ba će pos­ta­ti nuž­na,u kraj­njem slu­ča­ju pu­tem kri­ze

Poslovni Dnevnik - - KOMENTARI -

Da­nas ima­mo mnoš­tvo do­ka­za da su fi­nan­cij­ski sus­ta­vi, bi­lo u Azi­ji 90-ih ili de­set go­di­na kas­ni­je u Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma i Eu­ro­pi, ra­nji­vi i lom­lji­vi. Ci­je­na pre­ki­da ras­ta i vi­so­ke ne­za­pos­le­nos­ti ne­pod­noš­lji­vo je vi­so­ka. No, u od­sut­nos­ti me­đu­na­rod­no­ga kon­sen­zu­sa o ne­kim ključ­nim pi­ta­nji­ma, re­for­ma će bi­ti znat­no os­lab­lje­na, ako ne i od­ba­če­na. Slo­bo­da nov­ca, fi­nan­cij­skih tr­ži­šta i pra­vo lju­di na pre­se­lje­nje, pa ta­ko i iz­bje­ga­va­nje za­ko­na i po­re­za, mo­žda je pri­hvat­lji­va, pa čak i kons­truk­tiv­na koč­ni­ca za pre­tje­ra­ne služ­be­ne in­ter­ven­ci­je, ali ne ako de­re­gu­la­cij­ska utr­ka pre­ma dnu spri­je­či usva­ja­nje nuž­nih etič­kih i raz­bo­ri­tih stan­dar­da.

Mo­žda je pri­tom najvažniji ko­he­ren­tan i do­s­lje­dan pris­tup rje­ša­va­nju pro­ble­ma ne­upit­ne pro­pas­ti ins­ti­tu­ci­ja važ­nih za sus­tav. I po­rez­ni obvez­ni­ci i vla­de umor­ni su od spa­ša­va­nja vje­rov­ni­ka iz stra­ha od ra­zor­nih i za­raz­nih po­s­lje­di­ca pro­pas­ti, iako ti is­ti ins­tru­men­ti spa­sa po­ti­ču pre­ko­mjer­no ri­ski­ra­nje.

Pre­ma ame­rič­kom za­ko­nu, no­vi pris­tu­pi ko­ji is­ti­sku­ju us­ta­nov­lje­nje pro­ce­du­re ban­kro­ta dik­ti­ra­ju krah umjes­to spa­ša­va­nja ne­us­pješ­nih tvrt­ki, bi­lo pu­tem pro­da­je, spa­ja­nja ili lik­vi­da­ci­je. No, us­pjeh tih nas­to­ja­nja ovi­sit će o kom­ple­men­tar­nim pris­tu­pi­ma u os­tat­ku svi­je­ta, od­nos­no ključ­nim fi­nan­cij­skim sre­di­šti­ma po­put Ve­li­ke Bri­ta­ni­je.

Ne­ujed­na­če­ne re­gu­la­cij­ske prak­se

Stro­ga ujed­na­če­nost re­gu­la­cij­ske prak­se mo­žda ni­je nuž­na. Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja i SAD, pri­mje­ri­ce, mo­žda do­is­ta do­no­se mje­re ko­je se raz­li­ku­ju u po­gle­du za­šti­te ko­mer­ci­jal­nih ba­na­ka od špe­ku­la­tiv­no­ga vlas­nič­kog tr­go­va­nja, no te­me­lji su im uglav­nom slič­ni, dok drug­dje mo­žda ni­su to­li­ko hit­ni jer su ban­kar­ske tra­di­ci­je druk­či­je, a sa­mo tr­go­va­nje tre­zve­ni­je. No, dru­ge ins­ti­tu­ci­je ne bi tre­ba­le po­ku­ša­va­ti mi­ni­ra­ti ogra­ni­če­nja ko­je je na­met­nu­la vlast.

S ovim re­for­ma­ma usko je po­ve­za­na i re­for­ma me­đu­na­rod­no­ga mo­ne­tar­nog sus­ta­va. S pu­nim pra­vom mo­že se pos­ta­vi­ti pi­ta­nje ima­mo li uop­će taj “sus­tav”, ba­rem u us­po­red­bi s ok­vi­rom Bret­ton Wo­ods te pri­je to­ga na­iz­gled jed­nos­tav­nim raz­dob­ljem zlat­nog stan­dar­da. Da­nas nit­ko ne us­pi­je­va sus­tav­no i do­s­ljed­no us­pos­ta­vi­ti auto­ri­tet, a i ne­ma me­đu­na­rod­ne va­lu­te ko­ja je služ­be­no po­t­vr­đe­na i kon­tro­li­ra­na. Sto­ga se mo­že us­t­vr­di­ti ka­ko pos­ta­je sve te­že os­tva­ri­ti ide­al de­fi­ni­ra­na i učin­ko­vi­ta me­đu­na­rod­no­ga mo­ne­tar­nog re­ži­ma jer su tr­ži­šta i tok ka­pi­ta­la pos­ta­li pu­no ve­ći i ri­zič­ni­ji. Ka­že se da glo­bal­no gos­po­dar­stvo ras­te i ši­ri se, dok tr­ži­šta u us­po­nu cvje­ta­ju, ali bez or­ga­ni­zi­ra­na sus­ta­va.

Čes­to se, me­đu­tim, za­ne­ma­ru­je či­nje­ni­ca da pro­ble­mi me­đu­na­rod­no­ga mo­ne­tar­nog sus­ta­va po­či­va­ju u ko­ri­je­nu uzas­top­nih fi­nan­cij­skih kri­za 90-ih te da su odi­gra­li ključ­nu ulo­gu i u kri­zi ko­ja je erup­ti­ra­la 2008. go­di­ne. Pri­tom se is­ti­ču odr­ži­ve i u ne­kom smis­lu kom­ple­men- nog sus­ta­va, on­da pu­tem fi­nan­cij­ske kri­ze. Ne ta­ko dav­no tje­ši­le su nas te­ori­je o plu­ta­ju­ćem va­lut­nom te­ča­ju ko­ji će pra­vo­dob­no i ured­no pos­lu­ži­ti kao po­sred­nik za me­đu­na­rod­nu pri­la­god­bu. No, mno­ge dr­ža­ve, oso­bi­to mala, otvo­re­na gos­po­dar­stva, jed­nos­tav­no shva­ća­ju ka­ko su tak­ve fluk­tu­aci­je va­lu­te jed­nos­tav­no ne­prak­tič­ne ili ne­po­želj­ne.

Sto­ga nam pre­os­ta­je je­di­no si­gur­nost, ko­li­ko god ona bi­la ne­obič­na, da ak­tiv­no su­dje­lo­va­nje u otvo­re­nom svjet­skom gos­po­dar­stvu zah­ti­je­va pre­pu­šta­nje odre­đe­nog di­je­la gos­po­dar­ske su­ve­re­nos­ti. Re­če­no po­zi­tiv­ni­je, to zah­ti­je­va sprem­nost na us­pješ­ni­ju ko­or­di­na­ci­ju mje­ra. Mo­guć­nos­ti su slje­de­će: ja­či nad­zor MMF-a i od­luč­ni­ja po­sve­će­nost ze­ma­lja u po­gle­du pri­dr­ža­va­nja “naj­bo­lje prak­se” i do­go­vo­re­nih nor­mi; iz­rav­ne i jav­ne pre­po­ru­ke MMFa, sku­pi­ne G-20 ili ne­ko­ga dru­go­ga, na­kon če­ga bi us­li­je­di­lo obvez­no sa­vje­to­va­nje; kva­li­fi­ka­ci­ja ili di­sk­va­li­fi­ka­ci­ja pre­ma ko­ri­šte­nju MMF-a ili ne­ke dru­ge kre­dit­ne us­ta­no­ve (pri­mje­ri­ce, sre­diš­njih ba­na­ka); ka­ma­te ili ne­ke dru­ge fi­nan­cij­ske kaz­ne, od­nos­no poticaji u skla­du s oni­ma kak­ve se upra­vo raz­ma­tra­ju u Eu­ro­pi.

No, ako se pris­tu­pi ko­ji se te­me­lje na proš­lim ne­us­pje­si­ma ne do­ima­ju do­volj­no us­pješ­ni­ma, mo­žda bi vi­še obe­ća­vao no­vi pris­tup pre­ma va­lut­nim fluk­tu­aci­ja­ma. To bi zah­ti­je­va­lo do­go­vor o prik­lad­nim ”urav­no­te­že­nim” te­čaj­nim sto­pa­ma, uz pri­lič­nu ši­ri­nu ko­ja bi do­pus­ti­la ne­si­gur­nost i do­pus­ti­la tr­ži­štu da sa­mo iz­vr­ši dis­ci­plin­ske mje­re. No, po­je­di­nač­ne dr­ža­ve ta­ko bi us­mje­ri­le in­ter­ven­ci­je i gos­po­dar­ske mje­re pre­ma obra­ni “urav­no­te­že­ne” sto­pe ili, još dras­tič­ni­je, ne­ka me­đu­na­rod­na ins­ti­tu­ci­ja mo­gla bi do­pus­ti­ti agre­siv­nu in­ter­ven­ci­ju tr­go­vin­skih part­ne­ra s ci­ljem pro­mi­ca­nja do­s­ljed­nos­ti.

Prik­lad­na va­lu­ta za re­zer­ve

Još je­dan klju­čan pro­blem su prik­lad­na va­lu­ta za re­zer­ve i me­đu­na­rod­na lik­vid­nost. Go­di­na­ma je prag­ma­tič­no rješenje tog pro­ble­ma bio do­lar, a do odre­đe­ne mje­re i va­lu­te ne­kih dru­gih dr­ža­va, zbog če­ga je doš­lo do pri­tuž­bi na “ne­umje­re­nu pov­la­šte­nost” SAD-a. No, Ame­ri­ci ni­je u in­te­re­su na­gla­ša­va­ti i po­ve­ća­ti svo­je de­fi­ci­te na­uš­trb me­đu­na­rod­no kon­ku­rent­na gos­po­dar­stva sa snaž­nom in­dus­tri­jom i kon­tro­li­ra­nom po­troš­njom. I os­ta­tak svi­je­ta že­li flek­si­bil­nost ko­ju mu omo­gu­ću­je va­lu­ta naj­ve­će­ga, naj­s­naž­ni­jeg i naj­sta­bil­ni­je­ga gos­po­dar­stva.

Upo­rab­lji­va i ko­ris­na va­lu­ta za re­zer­ve mo­ra ima­ti ogra­ni­če­ne za­li­he, ali is­to­dob­no bi­ti do­volj­no flek­si­bil­na da bi za­do­vo­lji­la ve­li­ke i ne­pre­dvi­di­ve po­tre­be ko­je bi se mo­gle po­ja­vi­ti u tur­bu­lent­nom fi­nan­cij­skom svi­je­tu. Po­vrh sve­ga, mo­ra se odr­ža­ti po­vje­re­nje u nje­zi­nu sta­bil­nost i dos­tup­nost, što na­gla­ša­va prak­tič­nost ne­ke dr­žav­ne va­lu­te ili mo­žda ne­ko­li­ci­ne dr­žav­nih va­lu­ta.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.