Li­ni­ću ne pri­je­te smr­ću? To je ču­do, ili znak

Opo­re­zi­va­nje ne­kret­ni­na Ni­je valj­da da su se gos­po­da­ri igre, svjes­ni da Hr­vat­ska u ne­ku zem­lju vi­še iz­vo­zi ne­go što iz nje uvo­zi sa­mo ako iz­vo­zi zla­to, po­mi­ri­li sa stvar­noš­ću...

Poslovni Dnevnik - - KOMENTARI -

Če­kam. Dok je Ro­ubi­ni oz­bi­ljan, i pred­la­že da Nje­mač­ka svo­jim gra­đa­ni­ma pok­lo­ni 1000 eura ako lje­tu­ju u zem­lja­ma u kri­zi, Fa­ra­ge je sar­kas­ti­čan, go­vo­ri da je be­smis­le­no da se Ita­li­ja za­du­žu­je po šest da bi kre­di­ti­ra­la Špa­njol­sku po tri pos­to, Azi­ja­ti ponavljaju i ponavljaju da Eu­ro­pa tre­ba sru­ši­ti euro i po­če­ti pro­izvo­di­ti, i ta­ko da­lje i ta­ko da­lje, budi mi do­pu­šte­no na­ša­li­ti se. An­ge­la, prek­li­njem vas, za sve Ni­jem­ce ku­pi­te do­lar, sru­ši­te euro, a on­da svo­jim Ni­jem­ci­ma opet ku­pi­te euro. I mo­ji pri­ja­telji ban­ka­ri i mo­ji pri­ja­telji po­li­ti­ča­ri ka­žu da ‘prin­ta­nje’ une­do­gled ne­ma smis­la i da će se glav­ni igra­či vje­ro­jat­no do­go­vo­ri­ti, a če­ka­ju­ći da se do­go­vo­re na­dam se da će pos­lu­ša­ti ko­le­gu Ro­ubi­ni­ja, s ko­jim se sla­žem da lu­di­lo šted­nje mo­ra pres­ta­ti.

Ne­kret­nin­ska pri­ča

Kod ku­će če­kam is­hod ne­kret­nin­ske pri­če. Fed re­če da je ci­je­na ne­kret­ni­na u Ame­ri­ci od po­čet­ka kri­ze pala go­to­vo 40%, i do­is­ta me za­ni­ma što će s pos­to­ci­ma bi­ti u Hr­vat­skoj. Ot­ka­ko je Li­nić pr­vi put na­tuk­nuo da će opo­re­zi­va­ti ne­kret­ni­ne ko­je ni­su u funk­ci­ji ču­dim se što mu nit­ko ne pri­je­ti smr­ću. Go­to­vo bih se ok­la­dio da mu stal­no pri­je­te, ali on to ne pri­jav­lju­je jav­nos­ti; po­li­ci­ji je mo­žda pri­ja­vio. Ni­je valj­da da su glav­ni igra­či sje­li, kons­ta­ti­ra­li da u si­tu­aci­ji u ko­joj Hr­vat­ska u ne­ku zem­lju vi­še iz­vo­zi ne­go što iz nje uvo­zi sa­mo ako iz­vo­zi zla­to, a pro­ra­čun se ne­ma odak­le na­pu­ni­ti ne­go po­re­zi­ma, pa vi­še ne­ma smis­la bra­ni­ti kva­drat. Bi­lo če­ga.

Sje­ća­te se što mi je pri­čao Ban­kar Po­ljo­pri­vred­nik? “Ja ti ku­pim zem­lju, dr­ža­va mi od­mah vra­ti po­la ulo­že­nog. On­da još do­bi­vam po­ti­ca­je iako ni­šta ne uz­ga­jam. Na kra­ju ću pro­da­ti za dvos­tru­ko ili tros­tru­ko vi­še ne­go što sam pla­tio.” Ban­kar Po­ljo­pri­vred­nik je ide­alan da ga se opo­re­zu­je, ili bar na­tje­ra da ne­što ra­di na zem­lji. Onih de­se­tak ti­su­ća ne­pro­da­nih sta­no­va? Iz­gra­đe­nih po tko zna ko­li­ko eura za kva- 430 ku­na po di­oni­ci ono­mad je pri­hva­ti­lo 28 di­oni­ča­ra, a vi­še od 1700 ko­ma­da, ko­li­ko je 13. lip­nja pro­tr­že­no u jed­noj tran­sak­ci­ji, po po­da­ci­ma SKDD na dan 13. trav­nja ove go­di­ne ima­la su sa­mo 24 di­oni­ča­ra.

Ža­los­tan sam što zbog hr­vat­skih pro­pi­sa vje­ro­jat­no – sa­vjet ne tra­žim, ni­ti bih ga dao – ne­ću ku­po­va­ti Du­kat ni da mu ci­je­na pad­ne na 350 ku­na. Mo­žda ga ne­ću ku­pi­ti ni da pad­ne na 300. Od obič­nog is­ti­ski­va­nja vi­še se bo­jim sa­mo is­ti­ski­va­nja po ne­pra­ved­noj ci­je­ni. I tu opet mo­ram o čet­ni­ci­ma. Tu i ta­mo net­ko mi pri­go­vo­ri što tu i ta­mo spo­mi­njem čet­ni­ke. Ali, to se jed­nos­tav­no ne mo­že re­ći efek­t­ni­je. Re­ci­mo da je čo­vjek oti­šao u rat. Bra­nio je svo­je. Iz­gu­bio je no­gu ili ru­ku, ili je po­gi­nuo, ali dje­ca su nas­li­je­di­la to što je obra­nio. I sad mu net­ko to što je obra­nio krv­lju ili ži­vo­tom mo­že uze­ti olov­kom, po ci­je­ni s ko­jom se on ne mo­ra slo­ži­ti. I jed­ni ar­gu­ment je “Ali to je us­kla­đe­no s pro­pi­si­ma EU!”. Još go­re, taj ko­ji mu imo­vi­nu od čet­ni­ka obra­nje­nu ži­vo­tom uzi­ma olov­kom hlad­no mu mo­že re­ći “Čo­vje­če, mi sa­mo ko­ris­ti­mo za­kon­sku mo­guć­nost ko­ju nam da­je tvo­ja Vla­da”.

Oprez se po­dra­zu­mi­je­va

I to je to. Ne znam Lac­ta­li­so­ve na­mje­re, ali zbog pu­ke mo­guć­nos­ti da me ve­ćin­ski vlas­nik Du­ka­ta is­tis­ne po ci­je­ni ko­ju sma­tram ne­pra­ved­nom ovaj put ne­ću ku­po­va­ti Du­kat, osim ako ne pad­ne na ci­je­nu ko­ja je vri­jed­na tog ri­zi­ka. Jed­nos­tav­no je. Da na tr­ži­štu ima nov­ca ko­ji re­agi­ra na po­volj­nu ci­je­nu i do­bre šan­se u bu­duć­nos­ti, i da lju­di ne pro­da­ju bu­bre­ge da bi pla­ti­li du­go­ve, bit­no bih se dru­ga­či­je po­na­šao. Ova­ko, dok ni­ka­ko ne vi­dim raz­li­ku iz­me­đu Sa­na­de­ra i Mi­la­no­vi­ća, oprez ko­ji gra­ni­či s pa­ra­no­jom jed­nos­tav­no se po­dra­zu­mi­je­va.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.