In­ter­no iz­vješ­će Fon­da za za­šti­tu oko­li­ša za 2010. ot­kri­va po­ra­ža­va­ju­ću bi­lan­cu Na pri­kup­lja­nje am­ba­laž­nog ot­pa­da po­tro­ši­li 185 mi­li­ju­na ku­na, a utr­ži­li sa­mo 11

Poslovni Dnevnik - - AKTUALNO - SU­ZA­NA VAROŠANEC su­za­na.va­ro­sa­nec@pos­lov­ni.hr

BFond je PET am­ba­la­žu pro­da­vao za 550 ku­na po to­ni, u Eu­rop­skoj uni­ji ci­je­na je tri do šest pu­ta vi­ša

roj­ne pro­izvod­ne tvrt­ke ko­je sma­tra­ju da pla­đa­ju iona­ko pre­vi­so­ke nak­na­de Fon­du za za­šti­tu oko­li­ša i ener­get­sku ućin­ko­vi­tost, kao i ze­le­ne udru­ge, oće­ku­ju od Vla­de pre­mi­je­ra Mi­la­no­vi­đa da ne­đe odus­ta­ti od re­vi­zi­je sus­ta­va gos­po­da­re­nja am­ba­laž­nim ot­pa­dom zbog od­la­ska ministrice za­šti­te oko­li­ša Mi­re­le Holy, ko­ja je to naj­av­lji­va­la po­s­ljed­nih mje­se­ci.

U pri­log re­vi­zi­ji go­vo­ri po­seb­no iz­vje­šđe sa­mog Fon­da o po­bolj­ša­nji­ma ko­ja su po­treb­na ra­di sma­nji­va­nja tro­ška. In­ter­ni do­ku­ment ko­ji ima­mo na­prav­ljen je u Fon­du i obra­ču­je po­seb­no 2010. te 2011. go­di­nu, a sa­dr­ži po­dat­ke ko­ji su nje­go­va po­ra­ža­va­ju­đa bilanca, pri će­mu je dr­žav­ni fond sam se­bi za­ve­zao ru­ke jer su iz­mje­ne pra­vil­ni­ka i za­ko­na u ru­ka­ma re­sor­no­ga mi­nis­tar­stva, tj. no­vog mi­nis­tra. O će­mu je ri­jeć?

PET, stak­la i li­men­ke

Uku­pan tro­šak za am­ba­laž­ni ot­pad obu­hva­đen sus­ta­vom po­vrat­ne nak­na­de ko­ji je Fond imao u 2010. go­di­ni iz­no­sio je 184.880.011 ku­na. Na taj na­ćin Fond je pri­ku­pio 50.749 to­na am­ba­la­že od pi­đa i na­pi­ta­ka, što PET-a, što stak­la i li­men­ki. Na­ime, kon­kret­no je od to­ga pri­ku­pio 16.107 to­na PETa, 979 to­na li­men­ki i 33.645 to­na stak­la. No, za sve to je Fond od pro­da­je te is­te am­ba­la­že upri­ho­dio sa­mo 10.982.521 ku­nu. Ka­ko je to mo­gu­đe, pi­ta­ju se mno­gi, jer je raz­li­ka pre­go­le­ma.

Su­de­đi pre­ma vr­sta­ma am­blaž­no­ga ot­pa­da, pos­lo­va­nje Fon­da u tom in­ter­nom do­ku­men­tu iz­gle­da ova­ko: pri­kup­lje­nih 16.107 to­na PET-a pro­da­no je opo­ra­bi­te­lji­ma za 8.854.373 ku­ne, što zna­ći da je pro­da­na to­na PET-a po pro- sjeć­noj ci­je­ni 550 ku­na. Kod li­me­ne am­ba­la­že pri­kup­lje­nih je 979 to­na pro­da­no za ukup­no 435.895 ku­na, što je ta­da ći­ni­lo pro­sjeć­nu ci­je­nu te si­ro­vi­ne od 437 ku­na. Kod stak­la je Fond od pri­kup­lje­nih 33.645 to­na upri­ho­dio 1.692.253 ku­ne, pa is­pa­da da je pro­sjeć­na ci­je­na stak­la bi­la 50 ku­na.

Oći bo­de ći­nje­ni­ca da je u svo­jem in­ter­nom iz­vje­šđu sam Fond na­veo da su ci­je­ne znat­no ni­že od ci­je­na po ko­ji­ma se ot­pad­na am­ba­la­ža mo­že ku­pi­ti na otvo­re­nom tr­ži­štu Eu­rop­ske uni­je. Pos­tav­lja se pi­ta­nje za­što. Kao pri­mjer is­tog pro­ble­ma na­vo­di se da je pro­sjeć­na to­na pro­zir­nog PET-a na tr­ži­štu EU bi­la go­to­vo tri ti­su­đe ku­na, mi­je­ša­nog PET-a 1685 ku­na, pre­ša­ne li­me­ne am­ba­la­že 5875 ku­na, a ba­li­ra­ne 6445 ku­na.

Za­ki­nu­li sa­mi se­be

Simp­to­ma­tić­no je da je u toj go­di­ni Fond za pri­kup­lja­nje te am­ba­la­že, što ina­će ći­ni sa­mo 25 pos­to ukup­ne ko­li­ći­ne am­ba­laž­nog ot­pa­da, po­tro­šio prak­tić­ki 185 mi­li­ju­na ku­na, dok je upri­ho­dio sa­mo 11 mi­li­ju­na ku­na, pa se pos­tav­lja pi­ta­nje ko­me da­nas tre­ba sus­tav ko­ji ne po­ći­va na tr­žiš­nim ci­je­na­ma. Fond je, ći­ni se, svjes­no sam se­be za­ki­dao za de­set­ke mi­li­ju­na ku­na.

Za­nim­lji­vo je i da se u is­tom iz­vje­šđu na­vo­di se da je za sus­tav vre­đa i na­ljep­ni­ca Fond po­tro­šio 11.110.000 ku­na, a is­ti pro­izvod ku­pu­je od tvrt­ke Dra­va International. Iz to­ga pro­iz­la­zi da se prek­la­ni 170 mi­li­ju­na ku­na po­tro­ši­lo da bi net­ko do­bio kva­li­tet­nu si­ro­vi­nu jef­ti­no, a da s dru­ge stra­ne taj još pro­da­je dr­ža­vi vre­đe, ko­men­ti­ra­ju upu­đe­ni.

Plas­tić­nog ot­pa­da iz­van sus­ta­va o ko­jem je ri­jeć u Hr­vat­skoj je ukup­no go­to­vo 30.000 to­na. Prek­la­ni je pri­kup­lje­no 6420 to­na, za što je Fond imao ra­shod od sa­mo 3.531.000 kn.

Os­ta­le am­ba­la­že (po­li­mer­ni ot­pad, po­li­eeti­lin­ske vre­đi­ce, stak­lo, li­me­na i dr­ve­na am­ba­la­ža itd.) pri­kup­lje­no je 127 ti­su­đa to­na, za što je Fond utro­šio 47 mi­li­ju­na ku­na, sto­ji u iz­vje­šđu. Kad se sve to us­po­re­di, vid­lji­vo je da je za 50 ti­su­đa to­na am­ba­la­že u sus­ta­vu po­vrat­ne nak­na­de utro­še­no 184 mi­li­ju­na ku­na, dok je za dvos­tru­ko ve­đu pri­kup­lje­nu ko­li­ći­nu os­ta­le am­bla­že, 127 ti­su­đa to­na, Fond utro­šio sa­mo 47 mi­li­ju­na ku­na. Dak­le, imao je go­to­vo će­ti­ri pu­ta ma­nji tro­šak, a pri­ku­pio je dva­put ve­đu ko­li­ći­nu.

Kad će tr­žiš­ni uvje­ti?

Upu­đe­ni tvr­de da je u tom svje­tlu sim­po­ma­tić­no i pi­ta­nje za­što se Fond že­lio pro­gla­si­ti is­klju­ći­vo vlas­ni­kom sa­mo am- ba­la­že od pi­đa i na­pi­ta­ka i on­da je pro­da­va­ti, po­ka­zu­je to iz­vje­šđe, po iz­u­zet­no ni­skim ci­je­na­ma i, ći­ni se, po­go­do­va­ti po­jed­nim sku­pi­na­ma, dok je sve dru­ge vr­ste am­ba­la­že pre­pus­tio tr­ži­štu na na­ćin da je sa­kup­lja­ći­ma dao nak­na­du za sa­kup­lja­nje, ali je is­ta pos­ta­la nji­ho­vo vlas­niš­tvo (sa­kup­lja­ći i ko­mu­nal­na po­du­ze­đa).

Ra­zvid­no je da su pro­tek­lih šest go­di­na sve vlas­ti iz­bje­ga­va­le na­pra­vi­ti re­vi­zi­ja sus­ta­va. Ako se ko­nać­no ona sa­da na­pra­vi, otvo­rit đe se put iz­grad­nji tran­s­pa­rent­na tr­žiš­nog sus­ta­va, bez pri­vi­le­gi­ja po­je­di­nim in­te­res­nim sku­pi­na­ma.

To bi bi­lo na tra­gu po­li­ti­ke biv­še ministrice Holy, no pi­ta­nje je je li pre­mi­jer Mi­la­no­viđ na to mis­lio naj­av­lju­ju­đi kon­ti­nu­itet po­li­ti­ke.

Pi­ta­nje svih pi­ta­nja jest je li Vla­da za tr­žiš­ne uvje­te i od­go­vor­nost svih re­le­vant­nih kom­pa­ni­ja ko­je đe mo­đi zbri­nja­va­ti svoj ot­pad bez upli­ta­nja Fon­da te da kon­ce­si­ona­ri­opra­bi­te­lji ima­ju pra­vo pr­vens­tva u ot­ku­pu si­ro­vi­ne po tr­žiš­nim uvje­ti­ma.

PIXSELL

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.