Ula­ga­či poz­dra­vi­li re­zul­ta­te iz­bo­ra u Grč­koj, ali ih za­bri­nu­la dru­ga zem­lja Skok pri­no­sa špa­njol­skih obvez­ni­ca uni­štio op­ti­mi­zam

Ali se pos­li­je taj rast is­to­pio na 0,23%

Poslovni Dnevnik - - BURZE & FINANCIJE - TIN BAŠIĆ

NNe mo­gu si pri­ušti­ti

Ula­ga­či su na de­se­to­go­diš­nje špa­njol­ske obvez­ni­ce tra­ži­li pri­nos od 7,13 pos­to, što je re­kord euro­zo­ne

akon što su iz­bo­ri u Grč­koj po­ka­za­li da ta dr­ža­va iz­bo­rom No­ve de­mo­kra­ci­je ne­će po­vu­ći ra­di­kal­ne po­te­ze pre­ma euro­zo­ni, inves­ti­to­ri su u po­ne­dje­ljak uju­tro s olak­ša­njem do­če­ka­li otva­ra­nje europ­skih tr­ži­šta ka­pi­ta­la.

Op­ti­mi­zam se pro­nio di­ljem Eu­ro­pe, no bio je krat­ka vi­je­ka. Za­bri­nu­tost inves­ti­to­ra zbog Špa­njol­ske sru­ši­la je sav op­ti­mi­zam. Na­ime, pri­no­si na špa­njol­ske obvez­ni­ce sko­či­li su iz­nad se­dam pos­to i pro­bi­li još je­dan re­kord. Ula­ga­či su na de­se­to­go­diš­nje obvez­ni­ce tra­ži­li pri­nos od 7,13 pos­to, što je re­kord euro­zo­ne.

In­deks FTSE Eu­ro­first je s po­čet­nih je­dan pos­to ras­ta ti­je­kom da­na do­šao do je­dva 0,1 pos­to. In­deks Fran­sk­furt­ske bur­ze DAX imao je rast od sa­mo 0,64 pos­to. Fran­cu­ski in­deks CAC40 bi­lje­žio je bla­gi rast vri­jed­nos­ti od 0,13 pos­to.

Si­tu­aci­ja na Za­gre­bač­koj bur­zi bi­la je slič­na kao i u Eu­ro­pi. Na po­čet­ku tr­go­va­nja di­onič­ki in­deks CROBEX bi­lje­žio je rast vri­jed­nos­ti od 0,8 pos­to, ali je ti­je­kom tr­go­vin­sko­ga da­na taj rast iz­no­sio 0,4 pos­to. Na kra­ju da­na in­deks CROBEX za­bi­lje­žio je rast vri­jed­nos­ti od 0,23 pos­to i za­klju­čen je na 1623,08 bo­do­va. Skok špa­njol­sko­ga du­ga odraz je stra­ha inves­ti­to­ra da bi ta dr­ža­va mo­gla pos­ta­ti če­t­vrt­ka čla­ni­ca euro­zo­ne ko­joj će bi­ti po­treb­na ek­s­ter­na fi­nan­cij­ska po­moć. Inves­ti­to­ri po­put Fi­de­lity Inves­t­ment­sa, Fran­k­furt Trus­ta i Prin­ci­pal Inves­t­ment Ma­na­ge­men­ta, ko­ji uprav­lja­ju s vi­še od 3,2 bi­li­ju­na do­la­ra ka­pi­ta­la, sma­tra­ju da bi Špa­njol­ska mo­gla iz­gu­bi­ti mo­guć­nost pris­tu­pa tr­ži­štu.

Obvez­ni­ce te dr­ža­ve za­bi­lje­ži­le su od po­čet­ka mje­se­ca naj­lo­ši­je re­zul­ta­te od svih 26 ra­zvi­je­nih tr­ži­šta s ob­zi­rom na to da je špa­njol­ski mi­nis­tar fi­nan­ci­ja Lu­is de Gu­in­dos naj­a­vio ka­ko će za­tra­ži­ti 100 mi­li­jar­di eura za spa­ša­va­nje ta­moš­njih ba­na­ka. Is­to ta­ko od po­čet­ka ožuj­ka pri­nos na de­se­to­go­diš­nji špa­njol­ski dug sko­čio je čak dva­pos­tot­na bo­da.

“Pri­no­si su na ra­zi­na­ma na ko­ji­ma si Špa­njol­ska za­pra­vo ne mo­že pri­ušti­ti sa­mos­tal­no fi­nan­ci­ra­nje du­že od ne­ko­li­ko mje­se­ci. Spa­ša­va­nje ta­moš­njih ba­na­ka ne po­ma­že špa­njol­skom kre­di­bi­li­te­tu na tr­ži­štu, a ras­te vje­ro­jat­nost da će i sa­ma dr­ža­va tra­ži­ti po­moć”, sma­tra Cra­ig Veysey, struč­njak Prin­ci­pal Inves­t­ment Ma­na­ge­men­ta, ko­ji uop­će ne pla­ni­ra ku­po­va­ti te obvez­ni­ce.

Prog­no­ze za bu­duć­nost

Ana­li­ti­čar lon­don­skog Fi­de­lity Inves­t­ment­sa Nick Ei­sin­ger ka­zao je za Blo­om­berg ka­ko bi pot­pu­ni fi­nan­cij­ski pro­gram za Špa­njol­sku mo­gao iz­no­si­ti oko 300 mi­li­jar­di eura uz već za­tra­že­nih 100 mi­li­jar­di.

“Tr­ži­šte je vr­lo sum­nji­ča­vo jer do­go­vor s ban­ka­ma ne stva­ra bo­lju si­tu­aci­ju za špa­njol­sku eko­no­mi­ju ko­ja je u pro­ble­mi­ma. Pos­to­ji ve­li­ka vje­ro­jat­nost da će u idu­ćih šest do de­vet mje­se­ci dr­ža­va tre­ba­ti pro­gram spa­ša­va­nja”, za­klju­ču­je Ei­sin­ger.

Pre­ma ana­li­zi agen­ci­je za do­dje­lu kre­dit­nog rej­tin­ga Mo­ody’s od proš­lo­ga tjed­na, po­moć špa­njol­skim ban­ka­ma uz­ro­ko­va­la bi rast du­ga te dr­ža­ve na 90 pos­to bru­to do­ma­ćeg pro­izvo­da. To bi, sma­tra Mo­ody’s, ubu­du­će li­mi­ti­ra­lo mo­guć­nost da se ta dr­ža­va da­lje za­du­žu­je.

Is­to ta­ko ci­je­na za­šti­te od de­fa­ul­ta špa­njol­skih obvez­ni­ca sko­či­la je na 607 baz­nih bo­do­va,

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.