Ras­te pro­met ta­li­jan­skih lu­ka na Ja­dra­nu

Kon­ku­ren­ci­ja ri­ječ­koj kon­tej­ner­skoj lu­ci Trst je la­ni za­bi­lje­žio go­to­vo 40 pos­to ve­ći pro­met ne­go 2010. go­di­ne, Ra­ven­na bli­zu 18 pos­to, a Ve­ne­ci­ja 16,5 pos­to

Poslovni Dnevnik - - KOMENTARI -

Za raz­li­ku od Hr­vat­ske, Ita­li­ja je za­is­ta po­mor­ska zem­lja, no za­to su u do­ba kri­ze na­ši pro­ble­mi u po­mor­stvu mno­go ma­nji od ta­li­jan­skih. Od 2007. do 2010. ta­li­jan­ski su bro­da­ri na­ru­či­li tris­to­ti­njak no­vih bro­do­va vri­jed­nih oko 18 mi­li­jar­di do­la­ra. Iza te go­le­me na­rudž­be sto­je ta­li­jan­ske ban­ke, ko­je su­dje­lu­ju u fi­nan­ci­ra­nju svo­jih bro­da­ra s do 80 pos­to, a me­đu nji­ma je i Uni­cre­dit.

Ka­ko u svi­je­tu ban­kar­stva ne­ma mno­go mi­los­ti, i bro­da­ri su iz­lo­že­ni fi­nan­cij­skim slo­mo­vi­ma, po­put De­iule­mar Com­pag­nia di Na­vi­ga­zi­one zbog du­ga od mi­li­jar­de do­la­ra. Taj če­tr­de­se­tak go­di­na star bro­dar za­pao je u oz­bilj­ne fi­nan­cij­ske te­ško­će zbog ni­skih vo­za­ri­na u sek­to­ru bro­do­va za pri­je­voz ra­su­tih te­re­ta.

Una­toč tak­vim pri­ča­ma, u ta­li­jan­skim ban­kar­skim kru­go­vi­ma i da­lje vje­ru­ju da je po­mor­ski sek­tor znat­no si­gur­ni­ji za ula­ga­nje od mno­gih dru­gih (50 pos­to su 2010. du­go­vi u ta­li­jan­skom po­mor­stvu bi­li ni­ži od pos­tot­ka pro­sje­ka du­go­va dru­gih gos­po­dar­skih gra­na). Zbog to­ga je dvi­je tre­ći­ne bro­do­va pod ta­li­jan­skom zas­ta­vom mla­đe od de­set go­di­na, a go­to­vo po­lo­vi­ca ima ma­nje od pet go­di­na. Ri­ječ je o flo­ti bru­to to­na­že go­to­vo 19 mi­li­ju­na to­na.

Ula­žu i u luč­ke pro­jek­te

Ta­li­jan­ska flo­ta od oko 2600 bro­do­va sas­tav­lje­na je od put­nič­kih bro­do­va (399), tan­ke­ra (354), bro­do­va za pri­je­voz ra­su­tih te­re­ta (159), bro­do­va za pri­je­voz vo­zi­la (142)… Tre­nu­tač­no je na­ru­če­no osam­de­se­tak bro­do­va.

Me­đu poz­na­ti­jim ta­moš­njim bro­da­ri­ma tre­ba iz­dvo­ji­ti Ri­zzo Bot­ti­gli­eri De Car­li­ni-Ar­ma­to­ri, D’Ami­co So­ci­eta di Na­vi­ga­zi­one, G.& A. Mon­ta­na­ri, Gri­mal­di Gro­up, Pre­mu­da, Ca­fi­ero Mat­ti­oli Gro­up, De­iule­mar Ship­ping, Gi­usep­pe Bot­ti­gli­eri Ship­ping, Fra­tel­li D’Ami­co Ar­ma­to­ri, Sa­ipem, itd. Ta­li­ja­ni ula­žu i u luč­ke pro­jek­te. Tre­ba is­tak­nu­ti no- 40 pos­to, Ra­ven­na bli­zu 18 pos­to i Ve­ne­ci­ja 16,5 pos­to. Čak je i An­co­na za­bi­lje­ži­la po­rast ve­ći od de­vet pos­to (u 2011. oko 121.000 kon­tej­ne­ra). Ti po­da­ci svje­do­če o oz­bilj­noj kon­ku­ren­ci­ji ri­ječ­koj kon­tej­ner­skoj lu­ci. Su­vre­me­na bi pro­met­ni­ca iz­me­đu Ri­je­ke i Ma­đar­ske osi­gu­ra­la bu­duć­nost naj­ve­ćoj hr­vat­skoj lu­ci.

Naj­ve­ća ta­li­jan­ska kon­tej­ner­ska lu­ka po pro­me­tu la­ni je za­bi­lje­ži­la pad pro­me­ta oko 19 pos­to u od­no­su na go­di­nu ra­ni­je, što sa­mo po­t­vr­đu­je da su i ve­li­ki pod­lož­ni pro­mje­na­ma. Lu­ka Gi­oia Ta­uro, pri­mje­ri­ce, nas­ta­la je u sklo­pu ra­zvo­ja juž­ne Ita­li­je 70-ih go­di­na proš­lo­ga sto­lje­ća. Go­di­ne 1995. os­tva­ri­la je pro­met od sa­mo 16.000 kon­tej­ne­ra, go­di­nu kas­ni­je već po­la mi­li­ju­na, slje­de­će go­di­ne bli­zu 1,5 mi­li­ju­na, da bi već 1998. preš­la pro­met od dva mi­li­ju­na kon­tej­ne­ra.

Im­pre­siv­no je to za me­di­te­ran­sku lu­ku. Od spo­me­nu­tih lu­ka iz­van Ja­dra­na sa­mo je Ge­no­va u 2011. za­bi­lje­ži­la znat­ni­ji po­rast pro­me­ta, i to pet pos­to. Lu­ka Ge­no­va ima vr­lo po­vo­ljan po­lo­žaj u od­no­su na za­le­đe. Ve­li­ki gos­po­dar­ski cen­tri po­put Mi­la­na i To­ri­na u nje­zi­noj su bli­zi­ni, do­bro je po­ve­za­na sa Švi­car­skom, Nje­mač­kom i Aus­tri­jom, uz vi­še od 150 lu­ka svi­je­ta. Ukup­ni pro­met ta­li­jan­skih lu­ka u proš­loj go­di­ni iz­no­sio je oko 9,5 mi­li­ju­na kon­tej­ne­ra, što je sma­nje­nje od oko 2,4 pos­to u od­no­su na 2010. go­di­nu.

Ni­šta bez pro­met­nih ve­za

Naj­ve­ća ta­li­jan­ska lu­ka po ukup­noj no­si­vos­ti bro­do­va ko­ji su uplo­vi­li u nju je Ge­no­va (136,5 mi­li­ju­na to­na no­si­vos­ti).

Sli­je­de Gi­oia Ta­uro (84,9 mil.), Li­vor­no (84,7 mil.), Trst (79,7 mil.), Ve­ne­ci­ja (67,3 mil.), Ta­ran­to (62,4 mil.). Kad se us­po­re­đu­je pro­met ri­ječ­ke lu­ke s tim ta­li­jan­skim, do­bi­va se per­cep­ci­ja o ma­le­noj Hr­vat­skoj, prem­da zem­lji ve­li­kih pro­met­no tran­zit­nih mo­guć­nos­ti (Ri­je­ka –

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.