Tr­ži­šte bez­re­cep­t­ni

Li­ječ­ni­ci pro­cje­nju­ju da pa­ci­jen­ti s mi­nor­nim bo­les­ti­ma či­ne u p

Poslovni Dnevnik - - MEDICINA&BIZNIS - AN­DRE­JA ŠANTEK/VLM an­dre­ja.san­tek@pos­lov­ni.hr

Tr­ži­šte OTC li­je­ko­va u Hr­vat­skoj je u proš­loj go­di­ni iz­no­si­lo 82,9 mi­li­ju­na eura. Po­troš­nja po gla­vi sta­nov­ni­ka u zem­lja­ma za­pad­ne Eu­ro­pe do­se­že re­la­tiv­no vi­so­kih 65 eura go­diš­nje, a u zem­lja­ma sre­diš­nje i is­toč­ne Eu­ro­pe to je 36 eura Tr­ži­šte bez­re­cep­t­nih li­je­ko­va (OTC li­je­ko­vi) u Hr­vat­skoj je u 2011. go­di­ni pre­ma ve­le­pro­daj­nim ci­je­na­ma iz­no­si­lo 82,9 mi­li­ju­na eura i pred­stav­lja­lo je 11 pos­to ukup­no­ga far­ma­ce­ut­skog tr­ži­šta, a u od­no­su na go­di­nu pri­je za­bi­lje­žen je rast od če­ti­ri pos­to. Po­da­ci su to ko­ji su iz­ne­se­ni na ne­dav­no odr­ža­nom 10. sa­vje­to­va­nju far­ma­ce­uta u Ši­be­ni­ku, ko­je je u or­ga­ni­za­ci­ji za­gre­bač­kog udru­že­nja Hr­vat­sko­ga far­ma­ce­ut­skog druš­tva oku­pi­lo vi­še od 400 su­di­oni­ka.

Ka­da go­vo­ri­mo o oču­va­nju i una­pre­đe­nju zdrav­lja, da­nas je ne­za­obi­laz­na te­ma sa­mo­li­je­če­nje. Po­ka­zu­ju to i re­zul­ta­ti is­tra­ži­va­nja ko­je su proš­le go­di­ne pro­ve­le Hr­vat­ska udru­ga pro­izvo­đa­ča bez­re­cep­t­nih pro­izvo­da (HUPBR/CASI) i GFK, ko­ji go­vo­re da op­ća po­pu­la­ci­ja mi­nor­ne bo­les­ti naj­češ­će rje­ša­va sa­mos­tal­no “pri­rod­nim me­to­da­ma”, a na­kon tri do pet da­na, ako ne­ma po­bolj­ša­nja, tra­že po­moć li­ječ­ni­ka. Nji­hov po­sjet li­ječ­ni­ku u čak 35 do 50 pos­to slu­ča­je­va za­vr­ša­va pro­pi­si­va­njem li­je­ka ko­ji se iz­da­je na li­ječ­nič­ki re­cept.

Važ­na ka­ri­ka

Li­ječ­ni­ci pak pro­cje­nju­ju da pa­ci­jen­ti s mi­nor­nim bo­les­ti­ma či­ne u pro­sje­ku 25 do 30 pos­to svih pa­ci­je­na­ta ko­je vi­de na mje­seč­noj ra­zi­ni i na­čel­no se sla­žu da bi se o tim pa­ci­jen­ti­ma lje­kar­ni­ci mo­gli bri­nu­ti jed­na­ko kom­pe­tent­no kao i oni sa­mi.

Re­zul­ta­ti is­tra­ži­va­nja ko­je je iz­ni­je­la Mir­na Ra­do­še­vić, čla­ni­ca Uprav­nog od­bo­ra HUPBR-a, ta­ko­đer su po­ka­za­li da se lje­kar­ni­ci sma­tra­ju važ­nom ka­ri­kom u pro­ce­su sa­mo­li­je­če­nja, a čak po­lo­vi­ca lje­kar­ni­ka sma­tra

Zid zdra­vih od­lu­ka HUPBR/CASI po­kre­nuo je jav­noz­drav­s­tve­nu kam­pa­nju “Za­pi­taj se za zdrav­lje” u sklo­pu ko­je je u Za­gre­bu bio pos­tav­ljen Zid zdra­vih od­lu­ka ra­di os­vje­šta­va­nja važ­nos­ti bri­ge za vlas­ti­to zdrav­lje. Kam­pa­nja je po­kre­nu­ta na te­me­lju zdrav­s­tve­nih po­da­ta­ka ko­ji po­ka­zu­ju da je zdrav­lje ve­ći­ne Hr­va­ta već ugro­že­no nez­dra­vim na­vi­ka­ma. Sva­ka dru­ga oso­ba umi­re od po­s­lje­di­ca kr­vo­žil­nih bo­les­ti, pre­ko­mjer­nu te­ži­nu ima go­to­vo po­lo­vi­ca sta­nov­niš­tva, a sva­ka tre­ća odras­la oso­ba je pu­šač zbog če­ga na go­di­nu od po­s­lje­di­ca pu­še­nja umi­re 9000 lju­di. Hr­vat­ska po­pu­la­ci­ja je i sve sta­ri­ja te se pro­cje­nju­je da će za 40 go­di­na u Hr­vat­skoj če­t­vr­ti­na lju­di bi­ti sta­ri­ja od 65 go­di­na. da ne­do­volj­no vre­me­na po­sve­ću­ju sa­vje­to­va­nju pa­ci­je­na­ta. Oče­ki­va­nja op­će po­pu­la­ci­je od lje­kar­ni­ka idu u prav­cu vi­še sa­vje­to­va­nja u od­no­su na tre­nut­no sta­nje.

Eu­rop­lja­ni po­ka­zu­ju za­vi­dan stu­panj od­go­vor­nos­ti i neo­vis­nos­ti u od­lu­ka­ma po­ve­za­nim sa za­šti­tom zdrav­lja, re­če­no je na sa­vje­to­va­nju, te že­le ve­ću ulo­gu u in­for­mi­ra­nom i od­go­vor­nom sa­mo­li­je­če­nju. Is­tra­ži­va­nja su po­ka­za­la da upra­vo oso­be ko­je su bo­lje in­for­mi­ra­ne o zdrav­s­tve­nom sta­nju te mo­guć­nos­ti­ma li­je­če­nja po­ka­zu­ju ve­ću sklo­nost pre­ma sa­mo­li­je­če­nju.

Pri­tom važ­nu ulo­gu ima pret­hod­no po­zi­tiv­no is­kus­tvo sa sa­mo­li­je­če­njem, poz­na­va­nje bez­e­re­cep­t­nih li­je­ko­va, a far­ma­ce­uti i li­ječ­ni­ci sma­tra­ju se ključ­nim iz­vo­rom in­for­ma­ci­ja. Za eva­lu­aci­ju vri­jed­nos­ti sa­mo­li­je­če­nja, pre­ma ri­je­či­ma Iva­ne Ra­dić-Čav­li­ne iz Be­lu­pa, u ovom je tre­nut­ku va­žan po­da­tak da je Eu­ro­pa u sre­di­štu fi­nan­cij­ske kri­ze, ko­ja je do­ve­la do po­du­zi­ma­nja i usva­ja­nja mnoš­tva res­trik­tiv­nih mje­ra u mno­gim zem­lja­ma Eu­rop­ske uni­je ko­je, oče­ki­va­no, ni­su za­obiš­le ni zdrav­s­tvo.

Na­ime, zdrav­s­tve­ni sus­ta­vi i jav­ne fi­nan­ci­je pod kon­ti­nu­ira­nim su pri­ti­skom i iz­lo­že­ni po­ten­ci­jal­nom ri­zi­ku uru­ša­va­nja, no­vac ko­ji je na ras­po­la­ga- nju je ogra­ni­čen, a de­mo­graf­ske pro­mje­ne i po­ve­ća­na učes­ta­lost kro­nič­nih bo­les­ti i sta­nja pred­stav­lja­ju do­da­tan iz­a­zov za zdrav­s­tve­ne sus­ta­ve. Sto­ga se pos­tav­lja pi­ta­nje odr­ži­vos­ti pos­to­je­će­ih tra­di­ci­onal­nih us­tro­ja zdrav­s­tve­nih sus­ta­va pa se sve vi­še u tom smis­lu gle­da i na sa­mo­li­je­če­nje kao na učin­ko­vit na­čin una­pre­đe­nja i oču­va­nja zdrav­lja.

Mo­gu­će ve­li­ke ušte­de

Osim što mo­že do­ni­je­ti bo­lje po­god­nos­ti po­pu­la­ci­ji, mo­že sma­nji­ti i te­ret zdrav­s­tve­nog sus­ta­va, os­na­ži­ti kom­pe­ti­tiv­nost, ali i po­tak­nu­ti ve­ći rast far­ma­ce­ut­ske in­dus­tri­je. So­ci­jal­ne i eko­nom­ske vri­jed­nos­ti sa­mo­li­je­če­nja po­t­vr­đe­ne su kroz vi­še is­tra­ži­va­nja, re­če­no je na sa­vje­to­va­nju, a jed­no od njih je pro­veo AESGP (Aso­ci­ati­on of bi­smo se tre­ba­li po­igra­va­ti, ne­go bi­smo već od mla­dos­ti tre­ba­li po­če­ti usva­ja­ti zdra­ve na­vi­ke. Kre­ta­nje, zdra­vi­ja pre­hra­na, pres­ta­nak pu­še­nja, sma­njen unos al­ko­ho­la i od­go­vor­no sa­mo­li­je­če­nje od­lu­ke su ko­je du­go­roč­no i do­ka­za­no mo­gu poboljšati zdrav­lje i una­pri­je­di­ti kva­li­te­tu ži­vo­ta op­će­ni­to. Kod sa­mo­li­je­če­nja je naj­važ­ni­je na­gla­si­ti da je ulo­ga lje­kar­ni­ka ja­ko važ­na. Upra­vo lje­kar­ni­ci kod li­je­če­nja bla­žih bo­les­ti mo­gu svo­jim sa­vje­tom i upu­tom pro­ci­je­ni­ti ko­ja vr­sta li­je­če­nja je po­treb­na”, na­gla­si­la je So­nja Ka­ta­nec, pred­sjed­ni­ca HUPBR/CASI, ko­ja zas­tu­pa in­te­re­se pro­izvo­đa­ča, zas­tup­ni­ka i uvoz­ni­ka bez­re­cep­t­nih pro­izvo­da, a či­jih 20 čla­ni­ca pred­stav­lja 80 pos­to hr­vat­skog tr­ži­šta sa­mo­li­je­če­nja. the Eu­ro­pe­an Self-Me­di­ca­ti­on In­dus­try) 2004. go­di­ne – “Eko­nom­ska i javno zdrav­s­tve­na vri­jed­nost sa­mo­li­je­če­nja”.

Re­zul­ta­ti tog is­tra­ži­va­nja po­ka­za­li su da pre­ba­ci­va­nje sa­mo ma­njeg di­je­la li­je­ko­va za li­je­če­nje bla­žih zdrav­s­tve­nih te­go­ba u sta­tus bez­re­cep­t­nih li­je­ko­va mo­že dovesti do znat­nih ušte­da u zdrav­s­tve­nom sus­ta­vu bez ugro­ža­va­nja kva­li­te­te zdrav­s­tve­ne skr­bi. Dos­tup­nost li­je­ko­va za sa­mo­li­je­če­nje kao i nji­ho­va učin­ko­vi­tost, is­tak­nu­la je I. Ra­dić-Čav­li­na, da­nas se sma­tra­ju naj­važ­ni­jim raz­lo­zi­ma za nji­ho­vu sve ši­ru upo­tre­bu.

Vri­jed­nost ukup­ne pro­da­je OTC li­je­ko­va u us­po­red­bi s či­ta­vim far­ma­ce­ut­skim tr­ži­štem u Eu­ro­pi po­ka­zu­je trend ras­ta ko­ji je u 2011. go­di­ni do­se­gao go­to­vo 15 pos­to, no s još pri­sut­nim zna­čaj­nim raz­li­ka­ma me­đu zem­lja­ma. Po­troš­nja po gla­vi sta­nov­ni­ka u zem­lja­ma za­pad­ne Eu­ro­pe do­se­že re­la­tiv­no vi­so­kih 65 eura go­diš­nje, a u zem­lja­ma sre­diš­nje i is­toč­ne Eu­ro­pe to je 36 eura po gla­vi sta­nov­ni­ka. No pro­cje­nju­je se da će u idu­ćim go­di­na­ma to tr­ži­šte ras­ti, po­se­bi­ce u zem­lja­ma ko­je ima­ju ne­što ni­žu po­troš­nju OTC li­je­ko­va i za ko­je se oče­ku­je da bi mo­gle bi­ti glav­ni ka­ta­li­za­tor ras­ta.

FO­TO­LIA

“Zdrav­s­tve­ni po­da­ci uka­zu­ju na to da tre­ba­mo kre­nu­ti od os­no­va, edu­ci­ra­ti ši­ri krug lju­di da je zdrav­lje do­brim di­je­lom u nji­ho­vim ru­ka­ma. Zdrav­lje ni­je ne­što či­me

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.