Ne tre­ba nam eu­rop­ska ban­kar­ska uni­ja

So­ci­ja­li­za­ci­ja ban­kar­sko­ga du­ga? Za­mje­na du­ga za ka­pi­tal bo­lji je na­čin re­ka­pi­ta­li­za­ci­je ba­na­ka. Vje­rov­ni­ci bi se mo­gli odre­ći di­je­la po­tra­ži­va­nja za di­oni­ce ko­je bi im da­li vlas­ni­ci ba­na­ka

Poslovni Dnevnik - - KOMENTARI -

Oči­to kr­še­ći Ugo­vor iz Ma­as­tric­h­ta, Eu­rop­ska je ko­mi­si­ja ni­za­la pro­gra­me sa­na­ci­je europ­skih gos­po­dar­sta­va u kri­zi je­dan za dru­gim. Da­nas pu­tem euro­obvez­ni­ca že­li so­ci­ja­li­zi­ra­ti dr­žav­ni dug, ali i ban­kar­ski dug pro­gla­si­ti “ban­kar­skom uni­jom”. So­ci­ja­li­za­ci­ja ban­kar­skog du­ga ne­po­šten je čin, a do­vest će do lo­še ras­po­dje­le re­sur­sa u bu­duć­nos­ti.

So­ci­ja­li­za­ci­ja ban­kar­skog du­ga iz­van dr­žav­nih gra­ni­ca zna­či da se troškovi privatnog kre­di­ti­ra­nja dr­ža­ve umjet­no sma­nju­ju is­pod tr­žiš­ne sto­pe jer dru­ge zem­lje da­ju bes­plat­no osi­gu­ra­nje (u obli­ku za­mje­na za kre­dit­ni ri­zik). To zna­či da će ka­pi­tal­ni to­ko­vi iz sre­di­ne pre­ma pe­ri­fer­nim zem­lja­ma i da­lje pre­ma­ši­va­ti op­ti­mal­nu ko­li­či­nu, što će pot­ko­pa­ti rast Eu­ro­pe u cje­li­ni.

Po­vi­jes­ne po­uke

Po­vi­jest nam nu­di ne­bro­je­no mno­go pri­mje­ra ka­ko lo­ša pre­ras­po­dje­la sred­sta­va mo­že dovesti do so­ci­ja­li­za­ci­je ban­kar­skog du­ga. Je­dan od pri­mje­ra jest kre­dit­no-šted­na kri­za u SAD-u ti­je­kom osam­de­se­tih go­di­na proš­log sto­lje­ća, ko­ja je ame­rič­ke po­rez­ne obvez­ni­ke sta­ja­la vi­še od 100 mi­li­jar­di do­la­ra.

Pod šti­tom za­jed­nič­kog osi­gu­ra­nja de­po­zi­ta ame­rič­ke su se šted­ne ban­ke oku­ša­le u “koc­ka­nju ra­di us­kr­s­nu­ća”: od šte­di­ša su po­su­đi­va­le go­le­me svo­te te no­vac po­zajm­lji­va­le za ri­skant­ne pos­lov­ne pot­hva­te, zna­ju­ći da bi se po­ten­ci­jal­na za­ra­da di­oni­ča­ri­ma mo­gla is­pla­ti­ti u obli­ku di­vi­den­de, a da bi po­ten­ci­jal­ni gu­bi­ci bi­li so­ci­ja­li­zi­ra­ni.

Dru­gim ri­je­či­ma, privatna se za­ra­da stva­ra­la na te­me­lju druš­tve­no štet­nih ak­tiv­nos­ti, a is­ta se stvar do­go­di­la s ame­rič­kim dru­go­raz­red­nim hi­po­te­kar­nim kre­di­ti­ma i špa­njol­skim ban­kar­skim sus­ta­vom u pro­tek­lih de­se­tak go­di­na. U oba su slu­ča­ja ban­ke pre­vi­še ri­ski­ra­le s oče­ki­va­nji­ma – što se vre­me­nom i os­tva­ri­lo lan­ce ba­na­ka znat­no ve­će od op­se­ga dr­žav­nog du­ga. U Špa­njol­skoj je omer jav­nog du­ga pre­ma BDP-u 69 pos­to, ali dug špa­njol­skog ban­kar­skog sus­ta­va iz­no­si 305 pos­to BDP-a, to jest oko 3,3 bi­li­ju­na, ko­li­ko ot­pri­li­ke iz­no­si zbir­ni jav­ni dug svih pet ze­ma­lja euro­zo­ne po­go­đe­nih kri­zom.

Iako go­le­mi op­seg ban­kar­skog du­ga upu­ću­je na do da vla­de ne bi tre­ba­le so­ci­ja­li­zi­ra­ti ban­kar­ske ri­zi­ke, ta­ko­đer je znak da bi se od vje­rov­ni­ka mo­glo oče­ki­va­ti da pod­ne­su dio te­re­ta, a da ne bu­du pre­op­te­re­će­ni. Ako je, kao što ne­ki vje­ru­ju, sa­mo ma­li dio ban­kar­ske imo­vi­ne ugro­žen, po­ten­ci­jal­na bi za­mje­na du­ga za ka­pi­tal bi­la nez­nat­na. Špa­njol­ske ban­ke u svo­jim bi­lan­ca­ma ima­ju u pro­sje­ku se­dam pos­to di­oni­čar­skog ka­pi­ta­la.

To zna­či da bi za­mje­na du­ga za ka­pi­tal u iznosu ma­njem od 7,5 pos­to vje­rov­nič­kog ulaganja bi­la do­volj­na da se na­dok­na­de gu­bi­ci ba­na­ka. Čak i ako se pri­vat­ni šte­di­še ba­na­ka, či­ja po­tra­ži­va­nja no­se 39 pos­to zbir­ne bi­lan­ce, is­klju­če iz ra­ču­ni­ce, za­mje­na du­ga za ka­pi­tal ko­ja bi bi­la po­treb­na da se na­do­mjes­ti gu­bi­tak u vi­si­ni od 100 pos­to ka­pi­ta­la bi­la bi ma­nja od 12 pos­to op­se­ga ulaganja vje­rov­ni­ka.

Vra­ća­nje te­melj­nim za­ko­ni­ma

Za­mje­na du­ga za ka­pi­tal bi­la je učin­ko­vi­ta u mno­go slu­ča­je­va, a sli­je­di na­kon uobi­ča­je­na pos­tup­ka ban­kro­ta. Osim što se iz­bje­ga­va do­dat­ni te­ret i ne­pra­ved­no opo­re­zi­va­nje, vlas­ni­ke ba­na­ka tje­ra na oda­bir mu­dre stra­te­gi­je ulaganja, a vje­rov­ni­ke na po­man i opre­zan oda­bit ba­na­ka ko­je že­le kre­di­ti­ra­ti.

Skrb o po­ve­ća­nju i oču­va­nju bo­gat­stva ko­je su sa­daš­nje ge­ne­ra­ci­je nas­li­je­di­le od svo­jih pre­da­ka kraj­nji je raz­log za gos­po­dar­ski rast i us­pjeh ka­pi­ta­liz­ma. Op­sež­ne in­ter­ven­ci­je vla­de ti­je­kom kri­ze pot­ko­pa­le su taj prin­cip i vje­ro­jat­no

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.