Za­bo­rav­lje­ne ban­ke okre­ću mi­li­ju­ne ku­na

U 11 ba­na­ka i šte­di­oni­ca u ste­ča­ju i lik­vi­da­ci­ji la­ni se sli­lo 19,3 mi­li­ju­na ku­na

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - ANA BLAŠKOVIĆ ana.bla­sko­vic@pos­lov­ni.hr

PKri­že­vač­ka ban­ka u lik­vi­da­ci­ji i Tr­go­vač­ko­tu­ris­tič­ka u ste­ča­ju iz Spli­ta 2011. su za­vr­ši­le u plu­su: pr­va sa 3,4 mi­li­ju­na ku­na, a dru­ga sa 102.000 ku­na

rem­da je od po­s­ljed­njeg ve­li­kog va­la ban­kar­skih ste­ča­je­va proš­lo i vi­še od de­set­lje­ća, u ve­ći­ni pos­tu­pak još tra­je. Dok vje­rov­ni­ci go­di­na­ma če­ka­ju svoj no­vac, a pre­du­gi ste­ča­je­vi su re­pu­ta­cij­ski ri­zik sus­ta­vu, u ‘za­bo­rav­lje­nim’ ban­ka­ma go­diš­nje se okre­nu mi­li­ju­ni ku­na. U 11 ba­na­ka i šte­di­oni­ca u ste­ča­ju i li­vi­da­ci­ji, pre­ma po­da­ci­ma Fi­ne, proš­le go­di­ne sli­lo se 19,3 mi­li­ju­na ku­na, no tro­ško­vi pos­tup­ka ‘po­je­li’ su pri­ho­de pa je ku­mu­la­tiv­ni gu­bi­tak do­seg­nuo 54,4 mi­li­ju­na ku­na. Dvi­je ban­ke, Kri­že­vač­ka ban­ka u lik­vi­da­ci­ji i Tr­go­vač­ko-tu­ris­tič­ka u ste­ča­ju iz Spli­ta, 2011. za­vr­ši­le su u plu­su: u Kri­žev­ci­ma sa 3,4 mi­li­ju­na ku­na, a u Spli­tu sa 102.000 ku­na.

Na pi­ta­nje ka­ko je mo­gu­će da ste­čaj tra­je vi­še od 10 go­di­na, kri­ti­ke idu na adre­su pra­vo­su­đa i sre­diš­nje ban­ke, a ste­čaj­ni upra­vi­te­lji ka­žu da su im za­ve­za­ne ru­ke. Za Gus­tu San­ti­ni­ja, biv­šeg vlas­ni­ka i da­nas lik­vi­da­to­ra Inves­ti­cij­sko ko­mer­ci­jal­ne šte­di­oni­ce (u lik­vi­da­ci­ji od 2000.), me­đu­tim, ne­ma dvoj­be. “Či­nje­ni­ca jest da je HNB ola­ko odu­zi­mao li­cen­ci­je. Kao i 2000., i proš­le je go­di­ne s Cre­do ban­kom HNB uči­ni­la ne­što što ni­je tre­ba­la, a to je da ni­je o svim as­pek­ti­ma vo­di­la bri­gu kad je do­no­si­la od­lu­ku da ban­ka ode u ste­čaj”, ka­že, do­da­ju­ći da je to vid­lji­vo iz po­zi­tiv­nog pos­lo­va­nja. Iz HNB-a nes­luž­be­no po­ru­ču­ju da je za­kon ja­san. “Kre­dit­na ins­ti­tu­ci­ja mo­ra pri­je sve­ga bi­ti lik­vid­na, ako ni­je mo­ra se mak­nu­ti s tr­ži­šta jer ina­če ugro­ža­va sus­tav”, ka­že nam iz­vor bli­zak sre­diš­njoj ban­ci. Kri­ti­ke da je HNB tre­bao vi­še po­mo­ći od­ba­cu­je, na­po­mi­nju­ći da su gu­bi­ci ba­na­ka ko­je su za­vr­ši­le u lik­vi­da­ci­ji i ste­ča­ju vi­šes­tru­ko nad­ma­ši­va­li ka­pi­tal.

Ste­čaj­na upra­vi­te­lji­ca Tr­go­vač­ko-tu­ris­tič­ke ban­ke Ja­sen­ka Bu­bić, ujed­no pre­da­va­či­ca na Sve­uči­li­štu u Spli­tu, na­po­mi­nje da du­lji­nu pos­tup­ka tre­ba gle­da­ti u svje­tlu kon­tra­dik­tor­nih pro­pi­sa, ali i či­nje­ni­ce da ban­ke ni­su obič­ne tvrt­ke.

“Ban­ke pri­je ste­ča­ja iz­gu­be do­zvo­lu za rad, što od­mah eli­mi­ni­ra mo­guć­nost res­truk- tu­ri­ra­nja. Ta­ko­đer, ne­ma­ju bo­ni­tet­nu ste­čaj­nu ma­su, od­nos­no imo­vi­nu ko­ja je la­ko i br­zo unov­či­va jer se ra­di uglav­nom o kre­di­ti­ma i ne­kret­ni­na­ma. Na­kon to­ga sli­je­de par­nič­ni pos­tup­ci ko­ji­ma ban­ka po­bi­ja ra­ni­je do­no­še­ne od­lu­ke, a nji­ho­va du­lji­na pa i utje­caj na ste­čaj ovi­si o su­do­vi­ma”, ka­že Ja­sen­ka Bu­bić. Ste­čaj­ni pos­tu­pak bi se ubr­zao us­kla­đe­njem ste­čaj­nog za­ko­na s os­ta­lim tr­go­vač­ko-prav­nim i po­rez­nim pro- pi­si­ma, ali i bo­ljim mo­de­lom fi­nan­cij­skog iz­vje­šta­va­nja vje­rov­ni­ka. Ban­ka ko­joj je na če­lu po­zi­tiv­no je pos­lo­va­la jer je la­ni pro­dan dio imo­vi­ne uz stro­gu kon­tro­lu os­ta­lih tro­ško­va.

“Ka­ko je mo­gu­će da us­pr­kos ste­ča­ju ban­ka pos­lu­je po­zi­tiv­no? La­ko – ot­pus­tiš lju­de i dras­tič­no sma­njiš tro­ško­ve. Ta­ko­đer, nes­ta­je tro­šak ka­ma­ta za de­po­zi­te od 5-6 pos­to što zna­či da je na de­po­zit­nu ba­zu od 1,2 mi­li­ju­na ku­na ušte­da oko 50 do 60 mi­li­ju­na ku­na jer ban­ka ne­ma obve­ze po de­po­zi­ti­ma kad uđe u ste­čaj. Is­to­dob­no, i da­lje na­pla­ću­je kre­di­te i os­tva­ru­je pri­ho­de”, ka­že nam ban­kar iz pr­ve ru­ke upoz­nat s pro­ce­som. Pri­mje­ri­ce, ve­ći­na onih ko­je su sta­vi­le ključ u bra­vu za­poš­lja­va­ju je­dan do dva rad­ni­ka, no kon­tro­verz­na Glu­mi­na ban­ka za­poš­lja­va ih čak 11, a Ko­mer­ci­jal­na ban­ka osam rad­ni­ka.

U de­se­tak go­di­na ste­čaj­ni upra­vi­te­lji ban­ke, ko­ja je odav­no za­tvo­ri­la svo­ja vra­ta kli­jen­ti­ma, i da­lje po­la­ko na­pla­ću­ju po- tra­ži­va­nja i ras­pro­da­ju imo­vi­nu, na­rav­no, uz nak­na­du. No, kri­ti­ke da ste­čaj­ni upra­vi­te­lji ote­žu pos­tu­pak i go­di­na­ma na­pla­ću­ju nak­na­de za svoj rad, za San­ti­ni­ja je tri­vi­ja­li­zi­ra­nje.

“Su­šti­na je da je HNB pre­la­ko odu­zi­mao odo­bre­nja. Dru­go je pi­ta­nje sud­stva jer ka­kav je to pro­jekt ste­čaj ko­ji tra­je 12 go­di­na?”, pi­ta se San­ti­ni.

Iako je ve­ći­na šte­di­ša do­bi­la svo­je osi­gu­ra­ne de­po­zi­te od Dr­žav­ne agen­ci­je za osi­gu­ra­nje de­po­zi­ta i sa­na­ci­ju ba­na­ka, DAB će no­vac pri­če­ka­ti dok ne do­đe na red na­pla­te. Pr­va na na­pla­tu sti­žu po­tra­ži­va­nja rad­ni­ka, pa obve­ze pre­ma sre­diš­noj ban­ci, u tre­ćem is­plat­nom re­du je DAB, a po­tom šte­di­še s ulo­zi­ma ve­ćim od 400.000 ku­na, po­tra­ži­va­nja svih ko­ji ni­su di­oni­ča­ri po­put ma­lih i sred­njih po­du­zet­ni­ka, ve­li­kih tvrt­ki, fon­do­va. Prak­sa je po­ka­za­la da, ovis­no o ve­li­či­ni imo­vi­ne, s ras­tom na­plat­nog re­da zna­čaj­no pa­da vje­ro­jat­nost na­pla­te tih vje­rov­ni­ka.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.