U ška­ra­ma smo – ska­ču tro­ško­vi, a gos­ti ma­nje tro­še

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - MA­RI­JA CRNJAK ma­ri­ja.crnjak@pos­lov­ni.hr

Kris­ti­an Šus­tar, iz­vr­š­ni di­rek­tor HUP-a Za­greb, go­vo­ri o te­ško­ća­ma pos­lo­va­nja ho­te­la u Za­gre­bu

Ove go­di­ne ho­te­li­je­ri­ma ras­tu fi­zič­ki po­ka­za­te­lji, ali je ni­ska pro­fi­ta­bil­nost, što de­mo­ti­vi­ra ula­ga­nja i do­la­zak no­vih inves­ti­to­ra

Una­toč re­la­tiv­no do­brim naj­a­va­ma tu­ro­pe­ra­to­ra ova će tu­ris­tič­ka go­di­na u Hr­vat­skoj zbog ni­za okol­nos­ti bi­ti te­ža i zah­tjev­ni­ja od pret­hod­nih i zbog to­ga tre­ba bi­ti opre­zan, ali ne i pre­tje­ra­no za­bri­nut. No, i ako tu­ris­tič­ka go­di­na pro­đe bez ve­ćih iz­ne­na­đe­nja, ho­te­li­je­ri ne­ma­ju zbog če­ga bi­ti eufo­rič­ni, po­go­to­vo oni za­gre­bač­ki, ko­ji u kom­bi­na­ci­ji krize i ne­dos­ta­ta­ka tu­ris­tič­kog ra­zvo­ja glav­nog gra­da ima­ju vr­lo ne­iz­vjes­nu bu­duć­nost, upo­zo­ra­va Kris­ti­an Šus­tar, iz­vr­š­ni di­rek­tor HUP-a Za­greb te pred­sjed­nik Udru­ge pos­lo­da­va­ca u ho­te­li­jer­stvu.

“U uvje­ti­ma krize u euro­zo­ni do iz­ra­ža­ja do­la­zi pred­nost Hr­vat­ske kao auto­des­ti­na­ci­je za zem­lje iz ko­jih tra­di­ci­onal­no do­la­zi naj­ve­ći broj tu­ris­ta te raz­mjer­no ni­ske ci­je­ne smje­šta­ja zbog vr­lo vi­so­kog udje­la pri­vat­nog smje­šta­ja, a sto­ji i či­nje­ni­ca da kao des­ti­na­ci­ja ima­mo do­bar omjer kva­li­te­te i ci­je­ne. Is­to­dob­no nas oče­ku­ju i iza­zo­vi s po­je­di­nih tr­ži­šta kao što je Ita­li­ja, s ko­jih se oče­ku­je zna­čaj­no ma­nji broj do­la­za­ka”, ka­že. Sve u sve­mu, ocje­nju­je, ima­mo po­zi­ti­van trend i mo­že­mo oče­ki­va­ti sta­bi­lan re­zul­tat te rast pri­ho­da, no to će iz­nad sve­ga ovi­si­ti o raz­dob­lju vi­so­ke se­zo­ne.

Ka­ko je proš­la pred­se­zo­na za ho­te­le?

U pr­vih pet mje­se­ci os­tva­ri­li smo kva­li­te­tan rast no­će­nja, no “pro­laz­no vri­je­me” vi­djet će se tek kad se do­bi­ju broj­ke za pr­vih šest mje­se­ci jer smo zbog ras­po­re­da praz­ni­ka na na­šim tra­di­ci­onal­nim tr­ži­šti­ma ima­li “ru­pu” u lip­nju za raz­li­ku od proš­le go­di­ne kad je li­panj ras­tao 20 pos­to. Ove je go­di­ne za raz­li­ku od 2011. ras­tao svi­banj, što je iz­vr­stan po­ka­za­telj. Me­đu­tim, ci­je­ne su ni­že od li­panj­skih. Neo­vis­no o iz­vr­s­nom po­čet­ku mo­ra­mo uze­ti u ob­zir da pred- i po­se­zo­na mar­gi­nal­no utje­ču na ukup­ne re­zul­ta­te i sva­ki ne­ga­tiv­ni po­mak ko­ji se do­go­di ti­je­kom sr­p­nja i ko­lo­vo­za ni­je na­dok­na­div. Na na­ci­onal­noj ra­zi­ni u ci­je­los­ti sa­mo u ko­lo­vo­zu, a slič­no i u sr­p­nju, os­tva­ri­mo 3,5 pu­ta vi­še no­će­nja ne­go u raz­dob­lju pr­vih pet mje­se­ci u go­di­ni za­jed­no po ne­us­po­re­di­vo vi­šim ci­je­na­ma.

I ne bu­de li ne­ga­tiv­nih iz­ne­na­đe­nja, ka­že­te da u ho­tel­skom sek­to­ru ne­ma mjes­ta za eufo­ri­ju. Za­što?

Hr­vat­sko ho­te­li­jer­stvo još ni­je kon­ku­rent­no na me­đu­na­rod­nom tr­ži­štu. Već niz go­di­na stag­ni­ra­mo, što se ogle­da u pro­fi­lu gos­ti­ju, iz­vo­riš­nim tr­ži­šti­ma te u re­zul­ta­ti­ma ko­ji bi­lje­že sa­mo mar­gi­nal­ne fluk­tu­aci­je. Ho­te­li­je­ri pos­lu­ju u iz­nim­nom lo­šim uvje­ti­ma is­pod ra­zi­ne kon­ku­ren­ci­je - pre­ma iz­vje­šta­ju The Tra­vel&To­urism Com­pe­ti­ti­ve­ness Re­port 2011, Hr­vat­ska je po po­rez­nom op­te­re­će­nju na 134. mjes­tu od 139 ze­ma­lja u svi­je­tu.

Zbog krat­ke se­zo­ne smo iz­ra­zi­to ovis­ni o re­ali­za­ci­ji pri­ho­da u tom vre­me­nu, i to zbog vi­so­kog udje­la fik­s­nih tro­ško­va pos­lo­va­nja ko­ji su pri­sut­ni neo­vis­no o vo­lu­me­nu pos­lo­va­nja. Iako ove go­di­ne os­tva­ru­je­mo rast fi­zič­kih po­ka­za­te­lja, os­ta­je nam pro­blem ni­ske pro­fi­ta­bil­nos­ti, što je po­seb­no važ­no sto­ga što se di­rek­t­no de­mo­ti­vi­ra­ju no­ve inves­ti­ci­je i no­vi inves­ti­to­ri.

Na ko­ji na­čin se ho­te­li­je­ri pri­la­go­đa­va­ju tak­vim okol­nos­ti­ma i s kak­vim po­s­lje­di­ca­ma?

Tr­ži­šte dik­ti­ra no­ve na­či­ne po­na­ša­nja. Bi­lje­ži­mo vi­so­ke sto- pe ras­ta ra­nog bu­kin­ga s ni­žim ci­je­na­ma, te ras­ta last mi­nu­te po­nu­da ta­ko­đer po ni­žim ci­je­na­ma, dok je re­dov­ni pri­ljev us­po­re­ni­ji. Re­ci­mo, pre­ma bu­kin­gu je naj­k­va­li­tet­ni­ji mje­sec ove go­di­ne ru­jan, što je oče­ki­va­no zbog do­brog vre­me­na i znat­no ni­žih ci­je­na.

Ne­dav­no ste spo­me­nu­li da Za­greb sve vi­še pos­ta­je ljet­na des­ti­na­ci­ja, uz opa­sku da to mo­že bi­ti i lo­ša vi­jest?

Za­greb je vje­ro­jat­no naj­ve­ći iz­a­zov hr­vat­skog tu­riz­ma. U raz­dob­lju od 2005. do da­nas bi­lje­ži­mo pro­sječ­ni go­diš­nji rast do­la­za­ka od oko pet pos­to go­diš­nje. To su na pr­vi po­gled vr­lo do­bri po­da­ci, no is­to­dob­no se zna­čaj­no mi­je­nja struk­tu­ra gos­ti­ju. Pr­vo, no­će­nja do­ma­ćih gos­ti­ju su u pa­du go­to­vo je­dan pos­to go­diš­nje, što uka­zu­je na pad kor­po­ra­tiv­nog tr­ži­šta, jav­lja se iz­ra­zi­ta se­zo­nal­nost, baš kao kod ja­dran­skih des­ti­na­ci­ja, a pro­sječ­ni bo­ra­vak se skra­ću­je.

Sam rast fi­zič­kih po­ka­za­te­lja, čak i iz­ra­zi­ti rast u ljet­nim mje­se­ci­ma je iz­vr­stan, ali on mo­ra bi­ti tek na­do­grad­nja sta­bil­nog cje­lo­go­diš­njeg pos­lo­va­nja, a ne sup­s­ti­tut kao što je to da­nas. Ako us­po­re­di­mo Za­greb s dru­gim europ­skim me­tro­po­la­ma, po ve­ći­ni po­ka­za­te­lja us­pješ­nos­ti smo na dnu ljes­tvi­ce, a po bro­ju me­đu­na­rod­nih kon­gre­sa uvjer­lji­vo na po- sljed­njem mjes­tu. Za­greb još uvi­jek ne­ma kon­gres­ni cen­tar, iako je objek­tiv­no je­di­na des­ti­na­ci­ja u Hr­vat­skoj ko­ja ima po­treb­nu po­prat­nu in­fras­truk­tu­ru da bi kon­gres­ni cen­tar bio us­pje­šan.

Što to sve zna­či za pos­lo­va­nje za­gre­bač­kih ho­te­la?

Ho­tel­ski sek­tor u Za­gre­bu pro­la­zi kroz vr­lo te­ško raz­dob­lje. Bi­lje­ži­mo nas­ta­vak ne­ga­tiv­nih eko­nom­skih tren­do­va na glav­nim seg­men­ti­ma pos­lo­va­nja, u eri smo res­truk­tu­ri­ra­nja i pro­mje­ne pos­lov­nih po­li­ti­ka glav­nih part­ne­ra na kor­po­ra­tiv­nom tr­ži­štu.

Či­nje­ni­ca je da ve­ći­na kom­pa­ni­ja sma­nju­je bu­dže­te za pos­lov­na pu­to­va­nja, sma­nje­ni su bu­dže­ti za edu­ka­ci­je, kon­gres­na i event in­dus­tri­ja su još uvi­jek u kri­zi. S ob­zi­rom na to da smo do­mi­nant­no us­mje­re­ni pre­ma pos­lov­nom seg­men­tu, ma­kro­eko­nom­ska kre­ta­nja ima­ju znat­no ve­ći utje­caj na na­še pos­lo­va­nje ne­go na pos­lo­va­nje od­mo­riš­nih ho­te­la. Kri­za je do­ve­la do down­tra­din­ga, po­mak pre­ma ni­žim cje­nov­nim seg­men­ti­ma je i da­nas zna­čaj­no pri­su­tan. Rast u tu­ris­tič­koj se­zo­ni je ve­zan pr­vens­tve­no uz tu­re i gru­pe, os­tva­ru­je se zna­ča­jan vo­lu­men uz ni­že pro­sječ­ne ci­je­ne i vi­še tro­ško­ve pos­lo­va­nja što u si­tu­aci­ji kad pa­da pos­lov­ni seg­ment, do­vo­di do pa­da efi­ka- snos­ti ho­tel­skog bu­si­ne­ssa u ci­je­los­ti.

Ka­ko će na re­zul­ta­te pos­lo­va­nja utje­ca­ti po­ve­ća­ni ulaz­ni tro­ško­vi, ener­gen­ti, PDV?

Ove se go­di­ne su­oča­va­mo s ras­tom ci­je­na svih in­pu­ta, a is­to­dob­no smo pod stal­nim pri­ti­skom s tr­ži­šta, ko­je oče­ku­je ni­že ci­je­ne us­lu­ga. Ve­ći­na bo­okin­ga ko­ji sa­da ima­mo je re­ali­zi­ran po ci­je­na­ma ko­je su for­mi­ra­ne još proš­le go­di­ne. Ho­te­li­je­ri su u “ška­ra­ma”. S jed­ne stra­ne nam tro­ško­vi ne­kon­tro­li­ra­no ras­tu, a po­troš­nja gos­ti­ju je u pa­du pod utje­ca­jem krize.

Zbog tak­vih uvje­ta pos­lo­va­nja ho­te­li­je­ri su go­di­na­ma us­mje­re­ni na ak­ti­van pris­tup kon­tro­li tro­ško­va, me­đu­tim za op­ti­ma­lan re­zul­tat je po­treb­na adek­vat­na kom­bi­na­ci­ja šted­nje i ras­ta.

Ono što je pro­ble­ma­tič­no je či­nje­ni­ca da se, za raz­li­ku od mje­ra šted­nje, rast ne mo­že uves­ti jed­nos­tra­nom pos­lov­nom od­lu­kom jer ovi­si o pre­vi­še čim­be­ni­ka. Ra­di­kal­no sma­nje­nje tro­ško­va mo­že pro­izves­ti krat­ko­roč­ni uči­nak, ali je du­go­roč­no vr­lo opas­no ob­zi­rom da se u ve­ći­ni slu­ča­je­va utje­če di­rek­t­no na us­lu­gu i fi­nal­ni pro­izvod pre­ma gos­tu.

U kon­tek­s­tu sni­ža­va­nja PDV-a u idu­ćoj go­di­ni mi­nis­tar tu­riz­ma već je pu­no pu­ta upo­zo­rio ho­te­li­je­re da bu­du oprez­ni u cje­nov­noj po­li­ti­ci za idu­ću go­di­nu. Ka­ko vi to tu­ma­či­te, što se re­al­no mo­že oče­ki­va­ti?

Sma­nje­na sto­pa do­no­si du­go­roč­nu ko­rist hr­vat­skoj tu­ris­tič­koj i ni­zu pra­te­ćih in­dus­tri­ja i pr­vi je ve­ći ko­rak pre­ma stva­ra­nju kva­li­tet­ni­jeg i po­ti­caj­ni­jeg pos­lov­nog okru­že­nja. Tre­ba oče­ki­va­ti po­ma­ke već u 2013. go­di­ni kroz op­ti­mi­za­ci­ju ci­je­na, pr­vens­tve­no u van­pan­si­onu, što će nas uči­ni­ti kon­ku­rent­ni­jim i vje­ro­jat­no utje­ca­ti na po­troš­nju.

Pa­trik ma­cek/pixsell

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.