Pu­lja­ni mo­gu iz­gra­di­ti sve: i ri­ječ­ne ka­ta­ma­ra­ne i br­ze pa­trol­ne bro­do­ve

Pu­lja­ni svo­ju pri­li­ku za ra­zvoj vi­de na tr­ži­šti­ma ze­ma­lja iz­van Eu­rop­ske uni­je

Poslovni Dnevnik - - PRIČA O USPJEHU - NI­KO­LI­NA BULJAN/VLM ni­ko­li­na.buljan@pos­lov­ni.hr

KUna­toč pro­pas­ti ve­li­kih bro­do­gra­di­li­šta i kri­zi pul­ski Teh­no­mont i da­lje bi­lje­ži do­bre re­zul­ta­te

ata­ma­ran ko­ji pul­sko bro­do­gra­di­li­šte Teh­no­mont gra­di za Olim­pij­ske igre tre­bao je 25. lip­nja kre­nu­ti na put pre­ma Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji. U uto­rak su nam iz Teh­no­mon­ta rek­li da ka­ta­ma­ran još sto­ji na ve­zu i če­ka En­gle­ze da s bro­dom do­đu po nje­ga. Ka­ta­ma­ran, dug 37 me­ta­ra za 559 put­ni­ka, ko­ji će ubu­du­će plo­vi­ti na tu­ris­tič­kim pu­to­va­nji­ma Tem­zom, iz Teh­no­mon­to­vog bi bro­do­gra­di­li­šta na­po­kon tre­bao is­plo­vi­ti 10. ili 11. sr­p­nja.

“Ne, sje­dit će se go­re, a ov­dje će bi­ti res­to­ran”, po­ka­zi­vao nam je di­rek­tor bro­do­gra­di­li­šta Teh­no­mont Mi­ljen­ko Brnić na još praz­nu lju­štu­ru bro­da pri­je ot­pri­li­ke mje­sec da­na, kad smo bi­li u po­sje­tu ovom pul­skom bro­do­gra­di­li­štu. Raz­log po­sje­tu bi­li su nji­ho­vi do­bri fi­nan­cij­ski re­zul­ta­ti i niz pro­jek­ta u ino­zem­s­tvu i Hr­vat­skoj. Na pi­ta­nje ka­ko je Teh­no­mont uop­će do­šao do pos­la grad­nje ka­ta­ma­ra­na, di­rek­to­ri­ca Teh­no­mont gru­pe Gor­da­na De­ra­nja od­go­va­ra da Teh­no­mont s ti­me ni­je imao ni­šta. Po­sao je ugo­vo­rio Bro­dar­ski ins­ti­tut, a Teh­no­mont je do­bio po­sao jer se, ka­ko ka­že, uk­lo­pio u rok iz­ra­de i ci­je­nu. Ko­li­ka je toč­no ci­je­na bro­da?

“Ka­ko vi­dim u me­di­ji­ma, Bro­dar­ski ins­ti­tut na­vo­di da je ci­je­na ka­ta­ma­ra­na pos­lov­na taj­na, ali naš dio pro­jek­ta vri­je­di vi­še od tri mi­li­ju­na eura”, go­vo­ri De­ra­nja.

Do­bit otiš­la u ula­ga­nja

De­ra­nja objaš­nja­va da je upra­vo bro­do­gra­di­li­šte naj­ja­či dio Teh­no­mont gru­pe u sklo­pu ko­je pos­lu­ju i ma­ri­na Ve­ru­da i BMN ko­ji pro­izvo­di so­lar­ne ko­lek­to­re. Iako je de­ve­de­se­tih go­di­na proš­log sto­lje­ća Teh­no­mont gru­pa za­pa­la u fi­nan­cij­ske po­te­ško­će, proš­le go­di­ne opet su os­tva­ri­li 115 mi­li­ju­na ku­na pri­ho­da i 4,5 mi­li­ju­na ku­na do­bi­ti.

“Ne­ma tu ni­kak­ve taj­ne. Kad je bi­lo naj­bo­lje, ni­je se di­je­li­la do­bit, ne­go se ula­ga­lo u alu­mi­nij­ski pro­gram. To se da­nas po­ka­zu­je kao do­bra pos­lov­na od­lu­ka. Ve­li­ka bro­do­grad­nja ne­ma pos­la, ali za­to pro­la­zi grad­nja br­zih pa­trol­nih alu­mi­nij­skih bro­do- va”, objaš­nja­va De­ra­nja, ko­ju su 2008. Hr­vat­ska udru­ga pos­lov­nih že­na Krug i Hr­vat­ska gos­po­dar­ska ko­mo­ra pro­gla­si­li me­na­dže­ri­com go­di­ne.

Ipak, po­ga­đa li i Teh­no­mont kri­za ve­ćih hr­vat­ski bro­do­gra­di­li­šta? “Na­rav­no da nas po­ga­đa. Pa mi smo 8000 to­na če­li­ka go­diš­nje ra­di­li za ve­li­ka bro­do­gra­di­li­šta. Su­ra­đi­va­li smo sa 3. ma­jem i Ulja­ni­kom, ali oni sad ne­ma­ju po­tre­bu ra­di­ti sek­ci­je iz­van svog bro­do­gra­di­li­šta”, ka­že. Kad bi ve­li­ka bro­do­gra­di­li­šta ra­di­la, i Teh­no­mont bi imao vi­še pos­la. No, sad ima­ju vlas­ti­ti pro­gram ra­zvo­ja. Okre­ću se no­vim tr­ži­šti­ma, i to onim iz­van Eu­rop­ske uni­je.

“S ob­zi­rom na šest pos­to pa­da in­dus­trij­ske pro­izvod­nje, bez naz­na­ka po­bolj­ša­nja, i s ob­zi­rom na naj­a­ve da će ve­ći dio Euro­pe bi­ti u još ve­ćoj re­ce­si­ji, mi bi­smo bi­li za­do­volj­ni kad bi­smo po­no­vi­li proš­lo­go­diš­nje fi­nan­cij­ske re­zul­ta­te. U to­me bi nam tre­ba­la po­mo­ći ori­jen­ta­ci­ja na tr­ži­šta iz­van Eu­rop­ske uni­je”, ka­že De­ra­nja. Tre­nut­no, nas­tav­lja, kon­tak­ti­ra­ju zem­lje iz­van tr­ži­šta EU i do­go­va­ra­ju no­ve pos­lo­ve, ali ne že­li re­ći o če­mu je ri­ječ sve dok se ne sklo­pe ugo­vo­ri.

So­lar­ni ko­lek­to­ri i ma­ri­na

“Tre­nut­no ima­mo 400 za­pos­le­nih. Na­kon 2007. doš­lo je do re­zo­va, ali ne zbog si­tu­aci­je u na­šoj zem­lji, ne­go zbog za­tva­ra­nja bro­do­gra­di­li­šta u Nje­mač­koj. Ta­da nam se od ta­mo vra­ti­lo 250 lju­di”, go­vo­ri De­ra­nja. Na­ime, nje­mač­kim bro- do­gra­di­li­šti­ma Teh­no­mont je iz­najm­lji­vao svo­ju rad­nu sna­gu. Kra­jem proš­le go­di­ne su­rad­nja se po­če­la opo­rav­lja­ti. “Sa­da ih go­re ra­di 120”, do­da­je Brnić s dru­ge stra­ne ured­skog sto­la. De­ra­nja po­t­vr­đu­je da je to do­bar re­zul­tat s ob­zi­rom na to da je 2007. u Nje­mač­koj os­ta­lo sa­mo 50 nji­ho­vih rad­ni­ka.

U sklo­pu Teh­no­mont gru­pe dje­lu­je i BMN ko­ji se ba­vi se iz­ra­dom če­lič­nih kons­truk­ci­ja za gra­đe­vi­nar­stvo, pro­ces­nu in­dus­tri­ju, bro­do­grad­nju te pre­hram­be­nu in­dus­tri­ju i pro­izvo­di so­lar­ne ko­lek­to­re.

“Za Aus­tri­jan­ce pro­izvo­di­mo bra­va­ri­ju op­će na­mje­ne za gra­di­telj­stvo, a za Ni­jem­ce ele­men­te stro­je­va za za­va­ri­va­nje pli­no­vo­da. Ove go­di­ne pro­da­li smo i 400 so­lar­nih ko­lek­to­ra, to je vi­še ne­go u pro­tek­lih 20 go­di­na za­jed­no. Ima­mo ates­te iz Švi­car­ske ko­ji do­ka­zu­ju da je naš no­vo­ra­zvi­je­ni ko­lek­tor bo­lji od sta­ro­ga, a ujed­no je i jef­ti­ni­ji. Kon­ku­ren­tan je naj­bo­ljim europ­skih pro­izvo­di­ma iz Bo­sha ili Vi­es­sman­na”, uklju­ču­je se Brnić.

Do­bre re­zul­ta­te bi­lje­ži i Teh­no­mon­to­va ma­ri­na Ve­ru­da. Pri­ho­di su sa 2,380.000 eura iz 2007. go­di­ne na­ras­li na 3,930.000 eura u 2011.

“Ma­ri­na već 14. put po­di­že pla­vu zas­ta­vu. Pr­va ma­ri­na u Hr­vat­skoj ko­ja je po­di­za­la pla­vu zas­ta­vu bi­la je ma­ri­na Pu­nat s Kr­ka, a već slje­de­će go­di­ne pri­klju­či­la joj se i ova na­ša”, po­hva­li­la se De­ra­nja, is­tak­nuv­ši ka­ko je ka­pa­ci­tet ma­ri­ne 630 ve­zo­va u mo­ru i još 250 na su­hom ve­zu. Po­sje­du­ju i pet čar­ter-bro­do­va.

PXL

Gor­da­na De­ra­nja i Mi­ljen­ko Brnić na no­vom ka­ta­ma­ra­nu

PXL

Na­ru­če­ni ka­ta­ma­ran bi pre­ma Lon­do­nu tre­bao ot­plo­vi­ti 10. ili 11. sr­p­nja

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.