Od ras­pa­da euro­zo­ne do Dru­ge ve­li­ke de­pre­si­je

Ne ta­ko ne­mo­guć sce­na­rij Fi­nan­cij­ski krah ši­ri se s Euro­pe na SAD i Azi­ju, ne­za­pos­le­nost do­se­že re­kord­ne vi­si­ne, a dr­ža­ve to­nu u gos­po­dar­sku autar­hi­ju…

Poslovni Dnevnik - - KOMENTARI -

Za­mis­li­mo slje­de­ći sce­na­rij: Eu­rop­ska sre­diš­nja ban­ka od­bi­ja usko­či­ti u po­moć Grč­koj, ta­moš­nje ban­ke os­ta­ju bez nov­ca, vla­da us­pos­tav­lja kon­tro­lu ka­pi­ta­la i u ko­nač­ni­ci je pri­si­lje­na po­če­ti ti­ska­ti drah­mu ka­ko bi spa­si­la do­ma­ću lik­vid­nost. Grč­ka vi­še ni­je u euro­zo­ni, pa se sve oči upi­ru u Špa­njol­sku.

Nje­mač­ka i os­ta­le čla­ni­ce is­pr­va žus­tro tvr­de ka­ko će po­du­ze­ti što god je po­treb­no da se spri­je­či ka­tas­tro­fa slič­na grč­koj i u toj zem­lji. Špa­njol­ska vla­da naj­av­lju­je do­dat­ne fi­skal­ne re­zo­ve i struk­tur­ne re­for­me. Za­hva­lju­ju­ći sred­stvi­ma iz Eu­rop­skog me­ha­niz­ma za sta­bil­nost, Špa­njol­ska se još ne­ko­li­ko mje­se­ci ne­ka­ko odr­ža­va na po­vr­ši­ni.

Me­đu­tim, špa­njol­sko gos­po­dar­stvo i da­lje bi­lje­ži pad, a sto­pa ne­za­pos­le­nos­ti pri­bli­ža­va se 30 pos­to. Zbog pro­s­vje­da pu­nih na­si­lja pro­tiv mje­ra šted­nje pre­mi­je­ra Ma­ri­ana Ra­joya, on je pri­si­ljen odr­ža­ti re­fe­ren­dum. Vla­da ne us­pi­je­va do­bi­ti nuž­nu po­dr­šku gla­sa­ča te pod­no­si os­tav­ku, či­me do­ve­de ci­je­lu zem­lju u pot­pu­ni po­li­tič­ki ka­os.

An­ge­la Mer­kel od­bi­ja pru­ži­ti do­dat­nu po­moć Špa­njol­skoj, us­t­vr­div­ši ka­ko su mar­lji­vi nje­mač­ki po­rez­ni obvez­ni­ci već uči­ni­li do­volj­no. U krat­kom raz­dob­lju do­la­zi do pro­pas­ti ban­ka, fi­nan­cij­skog kra­ha te iz­la­ska iz euro­zo­ne.

Druš­tve­ni su­ko­bi u Ki­ni

Na žur­no or­ga­ni­zi­ra­nom mi­ni sum­mi­tu Nje­mač­ka, Fin­ska, Aus­tri­ja i Ni­zo­zem­ska objav­lju­ju ka­ko ne­će do­ves­ti u pi­ta­nje eu­ro kao za­jed­nič­ku va­lu­tu tih ze­ma­lja.

Ti­me se stva­ra do­dat­ni fi­nan­cij­ski pri­ti­sak na Fran­cu­sku, Ita­li­ju i os­ta­le čla­ni­ce. Ka­ko dje­lo­mič­ni ras­pad euro­zo­ne do­pi­re do svi­jes­ti os­tat­ka svi­je­ta, fi­nan­cij­ski krah ši­ri se s Euro­pe na Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve i Azi­ju. Ovaj sce­na­rij na-

ko­laps euro­zo­ne, a ti­me i eu, uz­ro­ko­vao bi pot­pu­no druk­či­ju RASPODJELU SNA­GA U EU­ROP­SKOJ PO­LI­TI­CI

stav­lja se u Ki­ni, či­je vod­stvo je su­oče­no s vlas­ti­tom kri­zom.

Us­po­ra­va­nje gos­po­dar­skog ras­ta po­ja­ča­lo je druš­tve­ne su­ko­be, a naj­no­vi­ja zbi­va­nja u Eu­ro­pi sa­mo su do­li­la ulje na va­tru.

S ob­zi­rom na to da se na­rudž­be iz Euro­pe ot­ka­zu­ju, ki­ne­skim tvor­ni­ca­ma iz­gled­na su ma­sov­na ot­pu­šta­nja. U ve­li­kim gra­do­vi­ma ot­po­či­nju pro­s­vje­di ko­ji­ma se po­zi­va na za­us­tav­lja­nje ko­rup­ci­je na

BLI­SKI ISTOK, OD­NOS­NO NJE­GO­VE ISLAMISTIčKE DR­žA­VE, okre­nuo bi se auto­kra­ci­ji, a gos­po­dar­ski su­kob iz­me­đu sad-a i ki­ne pre­tvo­rio bi se i u voj­ni sraz DANI RODRIK pro­fe­sor je me­đu­na­rod­ne po­li­tič­ke eko­no­mi­je na Har­var­du i autor knji­ge“Glo­ba­li­za­cij­ski pa­ra­doks: de­mo­kra­ci­ja i bu­duć­nost svjet­ske eko­no­mi­je”

sa­mom par­tij­skom vr­hu.

Ki­ne­ska vla­da od­lu­ču­je da ne mo­že ri­ski­ra­ti dalj­nje ne­re­de te naj­av­lju­je pa­ket mje­ra za po­ti­caj ras­ta i sp­rje­ča­va­nje ot­pu­šta­nja, uklju­ču­ju­ći iz­rav­nu fi­nan­cij­sku po­moć iz­voz­ni­ci­ma i in­ter­ven­ci­ju na va­lut­nom tr­ži­štu ka­ko bi se ren­min­bi os­la­bio.

Bra­zil i In­di­ja pra­va uto­či­šta

U Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va pred­sjed­nik Mitt Rom­ney tek je do­šao na vlast na­kon te­ške kam­pa­nje u ko­joj se is­mi­ja­vao Ba­rac­ku Oba­mi zbog pre­bla­ga sta­va pre­ma ki­ne­skoj gos­po­dar­skoj po­li­ti­ci.

No zbog kom­bi­na­ci­je fi­nan­cij­ske za­ra­ze ko­ja se pro­ši­ri­la iz Euro­pe, a ko­ja je već i te ka­ko osjet­na na kre­dit­nom tr­ži­štu te na­glog pri­lje­va jef­ti­ne ki­ne­ske uvoz­ne ro­be,

Rom­neyje­va ad­mi­nis­tra­ci­ja naš­la se u iz­nim­no ne­za­hval­nom po­lo­ža­ju. Su­prot­no sa­vje­ti­ma gos­po­dar­skih struč­nja­ka, naj­av­lju­je se uvo­đe­nje uvoz­nih ta­ri­fa na ki­ne­sku iz­voz­nu ro­bu.

Nje­go­vi fi­nan­ci­je­ri iz po­kre­ta Tea Par­ty, ko­ji su odi­gra­li ključ­nu ulo­gu u mo­bi­li­za­ci­ji iz­bor­ne pot­po­re za nje­ga, po­ti­ču ga da ode ko­rak da­lje i po­vu­če se iz člans­tva u Svjet­skoj tr­go­vin­skoj or­ga­ni­za­ci­ji. U slje­de­ćih ne­ko­li­ko go­di­na svjet­sko gos­po­dar­stvo pa­da u si­tu­aci­ju ko­ju će po­vjes­ni­ča­ri bu­duć­nos­ti na­zva­ti Dru­ga ve­li­ka de­pre­si­ja.

Ne­za­pos­le­nost do­si­že re­kord­ne vi­si­ne. Vla­de bez fi­skal­nih za­li­ha ne­ma­ju dru­gog iz­bo­ra do­li re­agi­ra­ti na na­či­ne ko­ji sa­mo šte­te dru­gim zem­lja­ma: za­šti­tom tr­go­vi­ne i kon­ku­rent­nom de­pre­ci­ja­ci­jom va­lu­te. Ka­ko dr­ža­ve to­nu u gos­po­dar­sku autar­hi­ju, broj­ni glo­bal­ni gos­po­dar­ski sum­mi­ti ne da­ju ni­kak­ve re­zul­ta­te osim praz­nih obe­ća­nja o su­rad­nji.

Ri­jet­ke zem­lje po­šte­đe­ne su gos­po­dar­skog ma­sa­kra. A one ima­ju slje­de­će zna­čaj­ke: ni­zak jav­ni dug, raz­mjer­nu neo­vis­nost o iz­vo­zu i ti­je­ku ka­pi­ta­la te snaž­ne de­mo­krat­ske ins­ti­tu­ci­je. Sto­ga su Bra­zil i In­di­ja pos­ta­li pra­va uto­či­šta, iako su i nji­ho­vi iz­gle­di ras­ta znat­no sma­nje­ni.

Kao i ti­je­kom Ve­li­ke de­pre­si­je, po­li­tič­ke po­s­lje­di­ce pu­no su oz­bilj­ni­je i da­le­ko­sež­ni­je.

Ko­laps euro­zo­ne (a ti­me i sa­me Eu­rop­ske Uni­je) uz­ro­ku­je pot­pu­no druk­či­ju raspodjelu sna­ga u eu­rop­skoj po­li­ti­ci. Fran­cu­ska i Nje­mač­ka me­đu ma­njim europ­skim dr­ža­va­ma otvo­re­no se na­tje­ču za sta­tus cen­tra mo­ći.

Stran­ke cen­tra pla­ća­ju ci­je­nu za svo­ju pot­po­ru pro­gra­mu eu­rop­ske in­te­gra­ci­je, a na iz­bo­ri­ma ih po­ra­ža­va­ju stran­ke kraj­nje des­ni­ce i lje­vi­ce. Do­mo­ljub­ne vla­de po­či­nju iz­ba­ci­va­ti imi­gran­te.

Rat ne­iz­bje­žan

Obliž­njim dr­ža­va­ma Eu­ro­pa vi­še ne pred­stav­lja sjaj­nu svje­tlost de­mo­kra­ci­je. Arap­ski Bli­ski istok, od­nos­no nje­go­ve islamističke dr­ža­ve, okre­će se auto­kra­ci­ji.

U Azi­ji se gos­po­dar­ski su­kob iz­me­đu Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va i Ki­ne pre­tva­ra i u voj­ni sraz, a zbog sve češ­ćih po­mor­skih bi­ta­ka u Juž­nom ki­ne­skom mo­ru či­ni

ri­jet­ke bi zem­lje, ONE S NISKIM JAV­NIM DUGOM, raz­mjer­no neo­vis­ne o iz­vo­zu, bi­le po­šte­đe­ne gos­po­dar­sko­ga ma­sa­kra

se da je pra­vi rat ne­iz­bje­žan. Na­kon mno­go go­di­na, An­ge­la Mer­kel, ko­ja se po­vuk­la iz po­li­ti­ke i ži­vi usam­lje­nič­kim ži­vo­tom, upi­ta­na je sma­tra li da je tre­ba­la pos­tu­pi­ti druk­či­je ti­je­kom eu­ro krize. Na ža­lost, nje­zin od­go­vor do­la­zi pre­kas­no da bi pro­mi­je­nio proš­lost.

Ni­su ve­li­ki iz­gle­di za ova­kav sce­na­rij? Mo­žda, ali ni­su ni ma­li.

©

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.