Iza­zo­vi pris­tu­pa­nja Uni­ji ve­za­ni uz tr­ži­šte ra­da

Pred­stav­ni­ci hr­vat­skih gra­đe­vi­na­ra pr­vi put u Bruxel­le­su na sku­pu so­ci­jal­nih part­ne­ra na bi­par­tit­noj ra­zi­ni

Poslovni Dnevnik - - MEDIJI&MARKETING -

Pred­stav­ni­ci HUP-UPG-a pr­vi su put su­dje­lo­va­li na ple­nar­nom po­lu­go­diš­njem sas­tan­ku eu­rop­ske Fe­de­ra­ci­je pos­lo­da­va­ca gra­di­telj­stva (FIEC) i Eu­rop­skog sin­di­ka­ta gra­đe­vi­na­ra i rad­ni­ka u drv­noj in­dus­tri­ji (EFBWW-a) odr­ža­nom 14. lip­nja. Na sas­tan­ku su bi­li Zden­ko Ka­ra­kaš i Ta­tja­na Gra­čić iz HUP-UPG-a. Eu­rop­ski so­ci­jal­ni part­ne­ri čes­to is­tu­pa­ju sa za­jed­nič­kim sta­vo­vi­ma o pi­ta­nji­ma ko­je su od ve­li­ke važ­nos­ti, i za pos­lo­dav­ce i za rad­ni­ke. Ono što part­ne­ri za­klju­če ni­po­što ni­je ne­važ­no, i to bu­de os­no­va za no­va za­kon­ska rje­še­nja na europ­skoj ra­zi­ni. Po pri­ro­di stva­ri, sin­di­ka­ti i pos­lo­dav­ci ne mo­gu se slo­ži­ti o svim pi­ta­nji­ma, ali mno­ga su pi­ta­nja, po­naj­pri­je ure­đe­nost tr­ži­šta i po­šti­va­nje pra­vi­la zdra­ve kon­ku­rent­nos­ti i “fer playa”, za­si­gur­no za­jed­nič­ki in­te­res. Naj­češ­će za­jed­nič­ke te­me i sta­vo­vi ti­ču se za­šti­te na ra­du, stru­kov­nog obra­zo­va­nja i os­po­sob­lja­va­nja itd.

[Ile­gal­ni rad­ni­ci]

Ras­prav­lja­lo se o sta­nju za­jed­nič­kih pro­je­ka­ta Eu­rop­ske uni­je, npr. o pro­jek­tu ve­za­nom uz az­best i dru­ge opas­ne sup­s­tan­ci­je. Pri­prem­ljen je i “Vo­dič za za­šti­tu zdrav­lja i za­šti­tu na ra­du”, ko­ji će se obja­vi­ti na ni­zu je­zi­ka Uni­je, kao i ra­di­oni­ce o toj te­mi po zem­lja­ma čla­ni­ca­ma (i da­lje nes­lav­no vi­sok broj ne­sre­ća na ra­du u sek­to­ru).

Go­vo­ri­lo se o pro­ble­mi­ma, ko­ji nas se mo­žda za­sad ne ti­ču, ali već za go­di­nu da­na ho­će – slo­bo­di nas­ta­nji­va­nja stra­nih rad­ni­ka, laž­nom sa­mo­za­poš­lja­va­nju, di­rek­ti­va­ma po­ve­za­nim sa za­poš­lja­va­njem rad­ni­ka u se­zon­skim dje­lat­nos­ti­ma ko­ji do­la­ze iz tre­ćih ze­ma­lja (Afri­ke, ze­ma­lja Tre­ćeg svi­je­ta itd.) i o stru­kov­nom obra­zo­va­nju i za­poš­lja­va­nju. Kao i svug­dje, te­ško je mla­de za­in­te­re­si­ra­ti za sek­tor ko­ji tra­di­ci­onal­no ni­je na gla­su.

Za nas je bi­la vr­lo za­nim­lji­va te­ma europ­skih iden­ti­fi­ka­cij­skih kar­ti­ca za rad­ni­ke na gra­di­li­štu, na­čin na ko­ji bi se mo­gao sma­nji­ti, ako ne i uki­nu­ti rad stra­nih ile­gal­nih rad­ni­ka i rad na cr­no. Pri­mi­je­će­no je da stra­na radna sna­ga iz si­ro­maš­ni­jih ze­ma­lja čes­to ima vi­še ne­sre­ća na ra­du (ni­ža ra­zi­na os­po­sob­lje­nos­ti).

Ka­ko se i na­ša vra­ta za stra­nu rad­nu sna­gu pris­tu­pom u Uni­ji otva­ra­ju, pi­ta­mo se ko­li­ko će­mo bi­ti sprem­ni i ko­li­ko smo svjes­ni pro­mje­na ko­je sli­je­de? Mo­bil­nost i otvo­re­nost tr­ži­šta ra­da za­ci­je­lo će odves­ti na­še rad­ni­ke i tvrt­ke u dru­ge zem­lje čla­ni­ce Eu­rop­ske uni­je, ali i do­ves­ti stran­ce, Je­smo li svjes­ni pro­mje­na ko­je nam sli­je­de?

[Mal­ver­za­ci­je]

Na ra­di­oni­ci o sta­nju na te­re­nu ve­za­no za slo­bod­ni nas­tan i rad u EU, ko­ju je or­ga­ni­zi­ra­la Fe­de­ra­ci­ja sin­di­ka­ta EFBWW slje­de­ći dan, pu­no se po­zor­nos­ti po­sve­ti­lo pro­ble­mi­ma stra­nih rad­ni­ka kad tvrt­ke ne pos­lu­ju po­šte­no. Iz­lo­že­ni su broj­ni slu­ča­je­vi (ca­ses) iz vi­še ze­ma­lja čla­ni­ca Eu­rop­ske uni­je i Nor­ve­ške, a po­naj­vi­še je bi­lo go­vo­ra o polj­skim rad­ni­ci­ma na ra­du iz­van Polj­ske (ali i bal­tič­kim i inim rad­ni­ci­ma).

Sve to s na­mje­rom da se “bot­tom-up” (odoz­do) pris­tu­pom za­ko­no­dav­ci­ma i so­ci­jal­nim part­ne­ri­ma uka­že na to kak­vo je stvar­no sta­nje i ko­je su pro­mje­ne nuž­ne u tzv. pos­ting di­rek­ti­vi, ko­ja de­fi­ni­ra kao zah­tjev “fer i ne­dis­kri­mi­ni­ra­ju­ću tr­žiš­nu utak­mi­cu” i pro­mo­vi­ra “slo­bo­du kre­ta­nja tvrt­ki”.

Na­ža­lost, no­ve tr­žiš­ne mo­guć­nos­ti otva­ra­ju mo­guć­nos­ti za no­ve vr­ste mal­ver­za­ci­ja te se u iz­mje­na­ma i do­pu­na­ma Di­rek­ti­ve o slo­bod­nom nas­ta­nu i ra­du iz­van gra­ni­ca do­mi­cil­ne zem­lje tra­ži jas­ni­ji kon­cept što je to stra­ni radnik iz zem­lje čla­ni­ce, što je sa­mo­za­pos­le­ni radnik kao i pre­ven­ci­ja kri­mi­na­la i zlo­po­ra­be tog pra­va, kao i pri­mje­na rad­nog za­ko­no­dav­s­tva zem­lje u ko­joj se iz­vo­de ra­do­vi.

FIEC je osu­dio mal­ver­za­ci­je i ne­po­šte­ne prak­se te je is­tak­nuo da Fe­de­ra­ci­ja pos­lo­da­va­ca u gra­di­telj­stvu zas­tu­pa odre­đe­ne stan­dar­de u pos­lo­va­nju ko­ji po­štu­ju red i za­kon. Ipak, na­ve­de­ni slu­ča­je­vi ni­su ta­ko čes­ti. Kao što zna­mo, o pri­mje­ri­ma ko­ji su do­bri čes­to se ne­ma što pu­no re­ći, a o cr­nim stra­na­ma me­da­lje ipak se češ­će go­vo­ri.

Mo­bil­nost i otvo­re­nost tr­ži­šta ra­da za­ci­je­lo će odves­ti na­še rad­ni­ke i tvrt­ke u dru­ge zem­lje čla­ni­ce EU, ali i do­ves­ti stran­ce, i rad­ni­ke i tvrt­ke

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.