Plo­min 3 va­žan, no teh­no­lo­gi­ja ni­je u skla­du s obve­za­ma EU

Poslovni Dnevnik - - AKTUALNO - DAR­KO BIČAK dar­ko.bi­cak@pos­lov­ni.hr

TE Plo­min 3 bit će ve­li­ka inves­ti­ci­ja i po­ma­že da sma­nji­mo ovis­nost o uvo­zu stru­je, ali je pro­blem is­pu­šta­nje CO2 i teh­no­lo­gi­ja ko­ja će se ins­ta­li­ra­ti

Ter­mo­elek­tra­na Plo­min 3, vri­jed­na 800 mi­li­ju­na eura, bit će naj­ve­ća hr­vat­ska inves­ti­ci­ja u ener­ge­ti­ku na­kon vi­še de­set­lje­ća, a omo­gu­ćit će si­gur­nost ops­kr­be i ma­nju ovis­nost o uvo­zu stru­je, za­klju­čak je kon­fe­ren­ci­je Elek­tro­ener­get­ski sus­tav Hr­vat­ske ko­ja je ju­čer u or­ga­ni­za­ci­ji Ban­ke i UNDP-a odr­ža­na u Za­gre­bu.

Si­gur­nost ops­kr­be

Os­vr­ću­ći se na kri­ti­ke nev­la­di­nih udru­ga ko­je se pro­ti­ve grad­nji ter­mo­elek­tra­ne na ug­ljen, ener­get­ski struč­nja­ci po­jaš­nja­va­ju da se osim na nuk­le­ar­noj ener­gi­ji naj­ve­ći dio elek­tro­ener­get­skih sus­ta­va u Eu­ro­pi te­me­lji i na ug­lje­nu. “Na ug­lje­nu u Dan­skoj po­či­va oko 60 pos­to sus­ta­va, a u Nje­mač­koj i Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji vi­še od 50 pos­to. Za raz­li­ku od to­ga u Hr­vat­skoj se sve- ga 15 pos­to ener­gi­je do­bi­va iz ug­lje­na, što ni­ka­ko ne mo­že bi­ti pre­vi­še”, ka­zao je Zdrav­ko Mu­žek, di­rek­tor kon­zul­tant­ske ku­će Eko­nerg, ko­ja je iz­ra­di­la proš­log tjed­na pri­hva­će­nu Stu­di­ju utje­ca­ja na oko­liš TE Plo­min 3. Al­fre­do Vi­ško­vić iz HEPa se sla­že da Hr­vat­ska ima vr­lo ma­li udio ug­lje­na kao ener­gen­ta. “Ia­ko ne­ma­mo ug­lje­na iz vlas­ti­tih iz­vo­ra, to je ener­gent ko­ji naj­si­gur­ni­je i u dos­tat­nim ko­li­či­na­ma mo­že­mo do­pre­mi­ti. Ka­ko ne­ma­mo vlas­ti­tih ug­lje­no­ko­pa, iz kojih bi- smo mo­ra­li ko­ris­ti­ti ug­ljen bez ob­zi­ra na nje­go­vu kva­li­te­tu ili ci­je­nu, mi ova­ko mo­že­mo kal­ku­li­ra­ti”, ka­zao je Alen Le­ve­rić, po­moć­nik mi­nis­tra gos­po­dar­stva. S dru­ge stra­ne ze­le­ne udru­ge i lo­kal­na sa­mo­upra­va pro­ti­ve se pre­dvi­đe­nom pro­ši­re­nju plo­min­ske ter­mo­elek­tra­ne, a po­moć­nik mi­nis­tra za­šti­te oko­li­ša i pri­ro­de Da­vor Škr­lec na­po­mi­nje da sve još ni­je raz­ri­je­še­no – teh­no­lo­gi­ja ko­ja se na­mje­ra­va ins­ta­li­ra­ti ne od­go­va­ra europ­skim obve­za­ma Hr­vat­ske o sma­nje­nju is­pu- šta­nja ug­ljič­nog di­ok­si­da. Tu­lio De­me­tli­ka, la­bin­ski gra­do­na­čel­nik, ko­ji se na­la­zi ne­po­sred­no uz TE Plo­min, sma­tra da je ug­ljen ener­gent proš­los­ti i da bi se sa­da tre­ba­li okre­nu­ti ob­nov­lj­vim iz­vo­ri­ma ener­gi­je te pli­nu.

Ze­le­ni že­le plin

“Labin je uz ug­ljen ve­zan od do­ba Na­po­le­ona i mis­lim da nam je u 300 go­di­na bi­lo dos­ta ug­lje­no­ko­pa i ča­đe. Plin iz ja­dran­skih plat­for­mi pro­la­zi sa­mo ne­ko­li­ko ki­lo­me­ta­ra od Plo­mi­na i ne vi­dim raz­log da se on, ili LNG ter­mi­nal ko­ji će se na­la­zi­ti u bli­zi­ni, ne ko­ris­ti za Plo­min 3”, ka­že De­me­tli­ka. TE Plo­min 3 će bi­ti za­mje­na za TE Plo­min 1, a sa 500 MW imat će če­ti­ri pu­ta ve­ću sna­gu. Oče­ku­je se da će ra­do­vi za­po­če­ti do kra­ja go­di­ne, a u po­go­nu će bi­ti do 2017. go­di­ne. Sa­da se kre­će u is­ho­đe­nje lo­ka­cij­ske do­zvo­le, po­tom i na­tje­čaj za stra­te­škog part­ne­ra, a za­in­te­re­si­ra­nih ima na­pre­tek, tvr­di An­te Ram­ljak iz Cen­tra za pra­će­nje inves­ti­ci­ja u ener­get­skom sek­to­ru. Iz­grad­njom no­vih ener­get­skih ka­pa­ci­te­ta tre­ba­la bi se pre­ki­nu­ti ovis­nost na­še zem­lje o uvo­zu stru­je. Na­ime, go­diš­nje uve­ze­mo iz­me­đu 25 i 40 pos­to po­treb­ne stru­je za oko 400 mi­li­ju­na eura.

Ter­mo­elek­tra­na Plo­min 3 tre­ba­la bi bi­ti za­vr­še­na do 2017. go­di­ne

i za­mi­je­ni­ti TE Plo­min 1, a sa 500 MW imat će če­ti­ri pu­ta ve­ću sna­gu od sa­daš­njeg

pos­tro­je­nja vri­jed­nost je TE Plo­min 3 ko­ja bi se tre­ba­la po­če­ti gra­di­ti do kra­ja go­di­ne

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.