Nez­dra­va ve­za sve­uči­li­šta i ve­li­kih ba­na­ka

Pi­ta­nje kre­di­bi­li­te­ta Ka­da is­pod is­tra­ži­va­nja sto­ji ime poz­na­tog sve­uči­li­šta ono do­bi­va do­dat­nu vri­jed­nost, no pro­blem je kad is­tra­ži­va­nje fi­nan­ci­ra ne­ka lo­bis­tič­ka sku­pi­na

Poslovni Dnevnik - - KOMENTARI -

Je­su li sjaj­na ame­rič­ka sve­uči­li­šta i da­lje ne­po­ko­leb­lji­vi ču­va­ri zna­nja, vo­de­će si­le teh­no­lo­škog na­pret­ka i pr­va ste­pe­ni­ca pre­ma bu­duć­nos­ti kao što su ne­kad bi­la? Ili su dje­lo­mič­no pos­ta­la bes­kru­pu­loz­ni or­ta­ci sve la­ko­mi­je gos­po­dar­ske eli­te?

Pred sam kraj do­ku­men­tar­ca Char­le­sa Fer­gu­so­na “In­si­de Job”, za ko­ji je na­gra­đen Os­ca­rom, autor in­ter­v­ju­ira ne­ko­li­ko vo­de­ćih eko­no­mis­ta te ih is­pi­tu­je o nji­ho­voj ulo­zi pla­će­nih na­vi­ja­ča za pre­ko­mjer­no po­du­zi­ma­nje ri­zi­ka fi­nan­cij­skog sek­to­ra i neo­prav­da­ne prak­se ne­tom uoči iz­bi­ja­nja kri­ze 2008. go­di­ne. Na­ime, ne­ki od tih ugled­nih aka­de­mi­ka pri­mi­li su zna­čaj­ne svo­te za pro­mi­ca­nje in­te­re­sa ve­li­kih ba­na­ka i os­ta­lih tvrt­ki iz fi­nan­cij­skog sek­to­ra. Ka­ko Fer­gu­son pri­ka­zu­je u spo­me­nu­tom fil­mu, a i svo­joj naj­no­vi­joj tre­zve­noj knji­zi “Pre­da­tor Na­ti­on” (Na­ci­ja pre­da­to­ra), mno­ge od tih is­pla­ta još se i da­nas dr­že u taj­nos­ti.

Ban­ke pre­da­to­ri

Pre­da­cij­sko po­na­ša­nje sa­svim je prik­la­dan na­ziv za ak­tiv­nos­ti ovih ba­na­ka. Bu­du­ći da bi nji­ho­va pro­past pred­stav­lja­la tra­umu za os­ta­tak gos­po­dar­stva, one do­bi­va­ju je­dins­tve­nu za­šti­tu, pri­mje­ri­ce, po­seb­ne uvje­te kre­di­ti­ra­nja kod sre­diš­njih ba­na­ka i bla­ži re­gu­la­cij­ski nad­zor (mje­re ko­je su u po­s­ljed­nje vri­je­me pre­dvi­đe­ne ili naj­av­lje­ne u Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma, Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji i Švi­car­skoj). Kao po­s­lje­di­ca to­ga, vo­de­ći lju­di tih ba­na­ka ima­ju po­ti­caj odva­ži­ti se na ve­li­ke ri­zi­ke, me­đu ko­ji­ma su i ak­tiv­nos­ti ne­vje­ro­jat­no na­lik koc­ka­nju. Ka­da sve ide ka­ko tre­ba, ban­ka­ri od to­ga ima­ju ko­ris­ti, dok su ne­po­volj­ni re­zul­ta­ti tu­đi pro­blem. Ovo je ne­tran­s­pa­rent­na i opas­na she­ma po­ti­ca­ja pod dr­žav­nom pa­skom, ko­ja u ko­nač­ni­ci uklju­ču­je ve­li­ke tran­sfe­re od po­rez­nih obvez­ni­ka do ne­ko­li­ci­ne vo­de­ćih lju­di fi­nan­cij­skog sek­to­ra.

Ka­ko bi se za­šti­ti­la traj­nost ove she­me, svjet­ske me­ga­ban­ke po­li­ti­ča­ri­ma upla­ću­ju go­le­me svo­te nov­ca. Na pri­mjer, iz­vr­š­ni di­rek­tor JP­Mor­gan Cha­sea Ja­mie Di­mon ne­dav­no je pred Ame­rič­kim se­nat­skim od­bo­rom za ban­kar­stvo po­s­vje­do­čio o pri­vid­nom kra­hu uprav­lja­nja ri­zi­ci­ma ko­ji je nje­go­voj tvrt­ki na­nio tr­go­vin­ski gu­bi­tak ko­ji se pro­cje­nju­je na se­dam mi­li­jar­di do­la­ra. Pre­ma pro­cje­na­ma na OpenSe­crets. org, JP­Mor­gan Cha­se, naj­ve­ća ame­rič­ka hol­ding ban­ka, u 2011. po­tro­ši­la je go­to­vo osam mi­li­ju­na do­la­ra na po­li­tič­ke do­na­ci­je, a Di­mon i nje­go­va tvrt­ka naj­vi­še su nov­ca do­ni­ra­li upra­vo se­na­to­ri­ma u spo­me­nu­tom od­bo­ru. Ni­je ni­kak­vo iz­ne­na­đe­nje sto­ga što su pi­ta­nja tih se­na­to­ra bi­la iz­nim­no bla­ga, a či­ni se da se JPMor­ga­nu is­pla­ti­la i op­ća lo­bis­tič­ka stra­te­gi­ja: “Is­tra­ge” o neo­d­go­vor­nom uprav­lja­ju pri­je­te­ćem po ci­je­li sus­tav vje­ro­jat­no će os­ta­ti na tek pu­kom za­do­vo­lja­va­nju for­me. Uz ovak­vu po­li­tič­ku stra­te­gi­ju, glo­bal­ne me­ga­ban­ke ta­ko­đer vo­de so­fis­ti­ci­ra­ne ope­ra­ci­je de­zin­for­ma­ci­ja i pro­pa­gan­de ra­di stva­ra­nja pri­vi­da ugle­da za po­ti­ca­je ko­je pri­ma­ju. A tu u ci­je­lu pri­ču ula­ze sve­uči­li­šta. Na ne­dav­no odr­ža­nom okru­glom sto­lu Ko­mi­si­je za tr­go­va­nje rob­nim ter­min­skim ugo­vo­ri­ma (CFTC) pred­stav­nik ban­kar­skog sek­to­ra ko­ji je sje­dio po­red me­ne na­veo je ci­tat iz član­ka jed­nog is­tak­nu­tog pro­fe­so­ra fi­nan­ci­ja sa Stan­for­da kao ar­gu­ment svog sta­va pro­tiv­nog odre­đe­noj stav­ci za­ko­na o re­gu­la­cij­skim ins­ti­tu­ci­ja­ma.

Utje­caj auto­ri­te­ta

Taj ban­kar za­ne­ma­rio je spo­me­nu­ti da je spor­nom pro­fe­so­ru za spor­ni čla­nak pla­će­no 50.000 do­la­ra od stra­ne lo­bis­tič­ke sku­pi­ne pod na­zi­vom Se­cu­ri­ti­es In­dus­try and Fi­nan­ci­al Mar­kets Asso­ci­ati­on (SIFMA). (Profesor Dar­rell Duf­fie priz­nao je ko­li­ko su mu pla­ti­li i ci­je­li iz­nos do­ni­rao u hu­ma­ni­tar­ne svr­he.)

Za­što bi­smo tak­ve ra­do­ve shva­ća­li oz­bilj­no, to jest oz­bilj­ni­je od bi­lo ko­je dru­ge pla­će­ne sa­vje­to­dav­ne us­lu­ge, pri­mje­ri­ce ne­kog od­vjet­nič­kog ure­da ili ne­kog dru­gog tko ra­di za ovu in­dus­tri­ju?

Po svoj pri­li­ci od­go­vor bi bio da je sve­uči­li­šte Stan­ford iz­nim­no pres­tiž­no. Kao ins­ti­tu­ci­ja na­pra­vi­lo je ne­ke sjaj­ne stva­ri. A i ima naj­bo­lje pre­da­va­če na svi­je­tu. Dak­le, ka­da profesor na­pi­še čla­nak u ime ne­ke in­dus­trij­ske gru­pa­ci­je ci­je­la in­dus­tri­ja ima ko­ris­ti od ime­na i ugle­da to­ga sve­uči­li­šta (a u odre­đe­nom smis­lu to i unajm­lju­je). Na­rav­no, ta­ko je i ban­kar na okru­glom sto­lu CFTC-a na­gla­sio ri­ječ “Stan­ford” ka­da je ci­ti­rao spo­me­nu­ti čla­nak. (Ne­mam na­mje­ru kri­ti­zi­ra­ti to sve­uči­li­šte. Tre­ba spo­me­nu­ti da su ne­ki dru­gi pro­fe­so­ri sa Stan­for­da, kao što je Anat Ad­man­ti, me­đu naj­glas­ni­jim bor­ci­ma za re­for­mu u po­gle­du ove prak­se.) Fer­gu­son vje­ru­je da je ovaj oblik aka­dem­skog “kon­zal­tin­ga” iz­ma­kao kon­tro­li. Sla­žem se s njim, ali bit će iz­nim­no te­ško za­uz­da­ti ga sve dok su sve­uči­li­šta i ban­ke “pre­ve­li­ke za pro­past” to­li­ko me­đu­sob­no is­pre­ple­te­ne.

U tom kon­tek­s­tu, ne­iz­mjer­no me ra­zo­ča­rao in­ter­v­ju ko­je­ga sam ne­dav­no pro­či­tao u The Wall Stre­et Jo­ur­na­lu s Le­ejem Bol­lin­ge­rom, de­ka­nom sve­uči­li­šta Co­lum­bia. Bol­lin­ger je ta­ko­đer je­dan od di­rek­to­ra Ban­ke sa­vez­nih re­zer­vi New Yor­ka, ko­je­ga je na taj po­lo­žaj ime­no­vao Od­bor gu­ver­ne­ra sa­vez­nog sus­ta­va s ci­ljem zas­tu­pa­nja jav­nog in­te­re­sa.

Ne­aka­dem­ski rječ­nik

U svom oči­to pr­vom in­ter­v­juu, od­nos­no jav­noj iz­ja­vi o pi­ta­nji­ma ban­kar­ske re­for­me (ili fi­nan­ci­ja uop­će), Bol­lin­ge­rov glav­ni stav bio je da bi Di­mon tre­bao nas­ta­vi­ti man­dat u uprav­nom od­bo­ru newyor­ške Ban­ke sa­vez­nih re­zer­vi. Upo­tri­je­bio je iz­ne­na­đu­ju­će ne­aka­dem­ski je­zik re­kav­ši da bi “ble­sa­ni” ko­ji sma­tra­ju da bi Di­mon tre­bao pod­ni­je­ti os­tav­ku ili bi­ti za­mi­je­njen “ima­ju kri­vu per­cep­ci­ju” o to­me ka­ko sus­tav do­is­ta funk­ci­oni­ra.

Tre­nut­no po­ku­ša­vam uvje­ri­ti Od­bor gu­ver­ne­ra da bi Di­mo­na tre­ba­lo smi­je­ni­ti. Go­to­vo 37.000 lju­di pot­pi­sa­lo je pe­ti­ci­ju za to na stra­ni­ci on-li­ne pe­ti­ti­on at chan­ge.org, a op­ti­mis­ti­čan sam u ve­zi sko­raš­njeg sas­tan­ka s vi­šim duž­nos­ni­ci­ma to­ga od­bo­ra u Wa­shin­g­to­nu na ko­je­mu bi­smo tre­ba­li ras­pra­vi­ti ovo pi­ta­nje. Na­pi­sao sam i de­ta­ljan čla­nak u ko­je­mu os­po­ra­vam Bol­lin­ge­rov stav. Na­dam se da će on, u du­hu otvo­re­nog aka­dem­skog di­ja­lo­ga, na ne­ki na­čin jav­no od­go­vo­ri­ti, bi­lo u pi­sa­nom obli­ku ili po­zi­vom na ras­pra­vu. Tre­ba­ju nam jav­no po­pra­će­ni raz­go­vo­ri o to­me ka­ko re­for­mi­ra­ti nez­dra­vu ve­zu sve­uči­li­šta i su­bven­ci­oni­ra­nih glo­bal­nih fi­nan­cij­skih ins­ti­tu­ci­ja kao što je JP­Mor­gan Cha­se.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.