Pro­izvo­đa­či voj­ne opre­me sa­da mo­gu do­bi­ti potpore EU

Ak­tu­al­no ////

Poslovni Dnevnik - - FRONT PAGE - SAŠA PAPARELLA

In­ter­v­ju: Goran Ba­sa­rac Vo­di­telj služ­be za stra­te­ško pla­ni­ra­nje i pri­pre­mu Ope­ra­tiv­nog pro­gra­ma Mi­nis­tar­stva gos­po­dar­stva

Pred hr­vat­skim se pro­izvo­đa­či­ma voj­ne opre­me otvo­ra no­va mo­guć­nost, a to je ko­ri­šte­nje di­je­la bes­po­vrat­nih sred­sta­va iz Europ­skih struk­tur­nih i inves­ti­cij­skih fon­do­va (ESI) u raz­dob­lju od 2014. do 2020., ukup­no vri­jed­nih 305 mi­li­ju­na eura.

Za su­dje­lo­va­nje u raz­di­obi tih sred­sta­va u nad­lež­nos­ti Mi­nis­tar­stva gos­po­dar­stva us­pos­tav­lje­ni su i uvje­ti ko­je pro­izvo­đa­či voj­ne opre­me mo­ra­ju is­pu­ni­ti pot­po­ra je na­mi­je­nje­na is­klju­či­vo fi­nan­ci­ra­nju ra­zvoj­nih i is­tra­ži­vač­kih pro­je­ka­ta ra­zvo­ja no­vih pro­izvo­da i us­lu­ga ko­ji oba­vez­no mo­ra­ju ima­ti dvoj­nu, ci­vil­no­voj­nu na­mje­nu.

O no­vim mo­guć­nos­ti­ma smo po­raz­go­va­ra­li s Go­ra­nom Ba­sar­cem, vo­di­te­ljem služ­be za stra­te­ško pla­ni­ra­nje i pri­pre­mu Ope­ra­tiv­nog pro­gra­ma u Mi­nis­tar­stvu gos­po­dar­stva. Taj di­plo­mi­ra­ni eko­no­mist zna­nje o na­oru­ža­nju po­nio je od ku­će sin je po­koj­nog ge­ne­ra­la Iva­na Ba­sar­ca, ne­ka­daš­njeg na­čel­ni­ka Upra­ve ro­do­va Hr­vat­ske kop­ne­ne voj­ske.

Ka­da kre­ću na­tje­ča­ji za ESI i ko­li­ka je mak­si­mal­na pot­po­ra?

Pr­va dva na­tje­ča­ja te­ška po 100 mi­li­ju­na eura vje­ro­jat­no idu već u pr­vom kvar­ta­lu 2016., dok se još je­dan na­tje­čaj, vri­jed­nos­ti 105 mi­li­ju­na eura, pla­ni­ra ras­pi­sa­ti u 2017. In­ten­zi­tet pot­po­ra kre­će se u ras­po­nu od 25.000 do 7,5 mi­li­ju­na eura. Potpore za ve­li­ka po­du­ze­ća idu čak i do 65 pos­to fi­nan­ci­ra­nja, a za ma­la po­du­ze­ća do 80 pos­to za is­tra­ži­vač­ke pro­jek­te.

Europ­ski smo li­der u us­mje­ra­va­nju po­ten­ci­jal­nog fi­nan­ci­ra­nja obram­be­ne in­dus­tri­je iz ins­tru­me­na­ta ko­he­zi­one po­li­ti­ke. U pri­jaš­njem fi­nan­cij­skom raz­dob­lju obram­be­nu in­dus­tri­ju ni­je bi­lo mo­gu­će fi­nan­ci­ra­ti iz ESI fon­do­va, a ova mo­guć­nost se otvo­ri­la tek na­kon što smo EK do­ka­za­li da na tom po­dru­čju ima­mo ka­pa­ci­te­ta, ne sa­mo tvrt­ke ko­je dje­lu­ju u obram­be­no­si­gur­nos­nom sek­to­ru ne­go i po- dr­šku znans­tve­nih ins­ti­tu­ta s na­ših fa­kul­te­ta.

Us­pos­ta­vi­li smo klaster kon­ku­rent­nos­ti obram­be­ne in­dus­tri­je ko­ji ima 45 čla­ni­ca, ve­ći­nom iz in­dus­trij­skog sek­to­ra, s pri­klju­če­nim is­tra­ži­vač­kim or­ga­ni­za­ci­ja­ma na če­lu sa Ins­ti­tu­tom Ru­đer Bo­ško­vić, lo­kal­nom i re­gi­onal­nom sa­mo­upra­vom, HGK, HU­Pom...

Ko­ji su naj­z­na­čaj­ni­ji re­zul­ta­ti dje­lo­va­nja Klas­te­ra?

Klaster kon­ku­ren­tos­ti po­tak­nuo je jav­lja­nje na na­tje­čaj EDA (Eu­ro­pe­an De­fen­ce Agen­cy). Dok se 2014. na taj na­tje­čaj ni­je ja­vi­la ni­ti jed­na tvrt­ka iz RH, na­kon što smo la­ni or­ga­ni­zi­ra­li ra­di­oni­cu na na­tje­čaj se ja­vi­lo de­vet tvrt­ki. U fi­nal­nom iz­bo­ru EDA je od 150 pri­jav­lje­nih pro­je­ka­ta s ra­zi­ne EU oda­bra­la sve­ga šest pro­je­ka­ta ko­je će fi­nan­ci­ra­ti u dalj­njoj pri­pre­mi, od če­ga čak dva pro­jek­ta do­la­ze iz RHje­dan, tvrt­ke In­fi­go, je iz do­me­ne ki­ber­ne­tič­ke si­gur­nos­ti, a dru­gi sa za­gre­bač­kog Fa­kul­te­ta stro­jar­stva i bro­do­grad­nje, ra­zvoj no­vih ma­te­ri­ja­la za tvrt­ku Šes­tanBus­ch.

Još ne­ki na­ši pro­izvo­đa­či do­bi­li su pi­smo potpore od EDA da nas­ta­ve s ra­dom. Pri­mje­ri­ce pro­jekt oz­na­ča­va­nja voj­nih odo­ra In­fra­re­de­sign teh­no­lo­gi­jom ko­ju ra­zvi­ja pro­fe­sor Vil­ko Ži­ljak. Ta je teh­no­lo­gi­ja na­ro­či­to za­nim­lji­va onim zem­lja­ma La­tin­ske Ame­ri­ke ko­je se bore s nar­ko­kar­te­li­ma i ima­ju pro­blem iden­ti­fi­ka­ci­je jer kri­mi­nal­ci na­bav­lja­ju po­li­cij­ske odo­re ka­ko bi ih za­va­ra­li. No kad odo­ra na se­bi ima in­fra­cr­ve­nu oz­na­ku vid­lji­vu IC oča­la­ma mo­že­te la­ko raz­li­ko­va­ti tko je po­li­ca­jac, a tko kri­mi­na­lac.

RH na­po­kon kre­će u oz­bilj­ni­ji ra­zvoj pro­gra­ma raz­mi­ni­ra­nja, a o če­mu se pri­ča još od ra­ta?

Hr­vat­ske tvrt­ke ima­ju ja­ko do­bar pro­tu­min­ski pro­gram, što je i sa­ma EK po­t­vr­di­la. Bes­po­vrat­na sred­stva ko­ja će im bi­ti na­mi­je­nje­na ubr­zat će dalj­nji ra­zvoj. Re­ci­mo Do­kin­gu za ra­zvoj pro­to­ti­pa stro­ja za raz­mi­ni­ra­nje tre­ba sko­ro če­ti­ri mi­li­ju­na eura, što je tre­nut­no mo­žda naj­ve­će pro­to­tip­no­ra­zvoj­no ula­ga­nje od svih sek­to­ra.

Tu ima straš­no za­nim­lji­vih i ino­va­tiv­nih pro­je­ka­ta. Pri­mje­ri­ce HCR CTRO ra­zvi­ja pro­jekt tre­ni­ra­nja pče­la da se za­us­ta­ve na plas­tič­nim od­skoč­nim mi­na­ma, ko­je de­tek­tor ne mo­že pro­na­ći.

Tak­ve mi­ne se ko­ris­te i za obra­nu ko­ka­in­skih po­lja u Juž­noj Ame­ri­ci. Iz zra­ka se ta po­lja ne vi­de sve dok se ne po­ja­vi stre­ni­ra­ni roj pče­la, za­us­ta­vi se na mi­na­ma i ta­ko ocr­ta ko­ka­in­sko po­lje.

Na ra­zi­ni EU pro­izvo­đa­či obu­će ra­de na pro­jek­tu pa­met­ne čiz­me ko­ja u se­bi ima mag­net­nu ka­pis­lu za ot­kri­va­nje mi­ne, to je pri­li­ka da se na­še tvrt­ke po­put Bo­ro­va, Je­le­na i In­ko­pa pro­ba­ju uklju­či­ti u utr­ku. Pro­jekt tak­ve čiz­me već se tes­ti­ra u ne­ko­li­ko ze­ma­lja i sa­da tra­je utr­ka tko će pr­vi do­ći do fi­nal­nog rje­še­nja.

Zna­či li uvjet o dvoj­noj, voj­no­ci­vil­noj na­mje­ni da se na na­tje­čaj ne mo­gu ja­vi­ti ne­ki već eta­bli­ra­ni pro­izvo­đa­či ko­ji pro­izvo­de is­klju­či­vo oruž­je, re­ci­mo HS Pro­dukt?

Oni se mo­gu pri­ja­vi­ti, ali bit­no je da je je nji­hov pro­jekt u os­no­vi is­tra­ži­vač­ko­ra­zvoj­ni te da ko­na­čan pro­izvod ili us­lu­ga ima ne­ku ci­vil­nu pri­mje­nu. Kad ste već spo­me­nu­li HS Pro­dukt, oni tim nov­cem ne- će mo­ći ra­zvi­ja­ti no­vi pi­štolj ili pu­šku, ali mo­gu kon­ku­ri­ra­ti za sred­stva ako že­le ra­zvi­ja­ti no­ve ma­te­ri­ja­le za ne­što što se mo­že pri­mi­je­ni­ti u ci­vil­nom sek­to­ru, pri­mje­ri­ce za dr­ške bi­cik­la i pre­ma­ze odre­đe­nih po­vr­ši­na u pro­izvod­nji go­to­vih me­tal­nih pro­izvo­da. Po­sred­no to mo­gu ko­ri­si­ti i za svo­je ka­pa­ci­te­te, ali ići i u no­ve smje­ro­ve. Ili pak ka­ci­ga Šes­tanBus­ch ko­ja mo­že ići i na ci­vil­no tr­ži­šte, za policiju, va­tro­gas­ce ili pak bi­cik­lis­te, a ti­me će tvrt­ka po­sred­no fi­nan­ci­ra­ti i svo­ju voj­nu kom­po­nen­tu.

Po­an­ta je u di­ver­si­fi­ka­ci­ji pro­izvod­nje, us­mje­ra­va­nju u ne­što no­vo i ino­va­tiv­no.

Ja­ko ma­lo na­ših tvrt­ki ula­že u ra­zvoj, uglav­nom se stre­mi pla­sma­nu uvi­jek is­tih pro­izvo­da za ko­ja je ja­ko te­ško na­ći emi­tiv­na tr­ži­šta. Svjet­ska ban­ka je u svo­joj ana­li­zi ske­ni­ra­la 3407 hr­vat­skih pro­izvo­da ko­je je Re­pu­ibli­ka Hr­vat­ska iz­vo­zi­la u 2012.. Pre­ma toj ana­li­zi sa­mo če­ti­ri od tih pro­izvo­da ima­ju po­ten­ci­jal ras­ta gle­da­ju­ći ras­tu­ća emi­tiv­na tr­ži­šta, kre­ta­nja na svjet­skim tr­ži­šti­ma te nji­ho­ve bu­du­će po­traž­nje. Je­dan od ta če­ti­ri pro­izvo­da su upra­vo pi­što­lji i re­vol­ve­ri HS Produkta.

JE­DAN OD ME­ĐU­NA­ROD­NO ZA­NIM­LJI­VIH PRO­JE­KA­TA

JE DRESURA PČE­LA ZA OT­KRI­VA­NJE PLAS­TIČ­NIH

MI­NA, A KO­JE SE MO­GU KO­RIS­TI­TI I ZA OT­KRI­VA­NJE PO­LJA KO­KE, ZA­ŠTI­ĆE­NIH TAK­VIM MI­NA­MA ZA POTPORE PRO­IZVO­ĐA­ČI VOJ­NE OPRE­ME MO­GU APLI­CI­RA­TI IS­KLJU­ČI­VO S RA­ZVOJ­NIM I IS­TRA­ŽI­VAČ­KIM PRO­JEK­TI­MA KO­JI MO­RA­JU IMA­TI DVOJ­NU, VOJ­NO- CI­VIL­NU NA­MJE­NU

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.