BARAŽNA VA­TRA PO II. STU­PU SKRE­ĆE PO­ZOR­NOST S KA­OSA U I. STU­PU

BEZ OKO­LI­ŠA­NJA

Poslovni Dnevnik - - SVIJET -

Pr­vi put ot­kad pos­to­je, mi­ro­vin­ski fon­do­vi u Sa­bo­ru su pod­ni­je­li iz­vješ­će o pos­lo­va­nju. Jest da je u pi­ta­nju ono za 2014., no do­bro, usko­ro na dnev­ni red sti­že i proš­la go­di­na. Mo­žda je to raz­log za­što je sa­bor­ni­ca bi­la go­to­vo praz­na. Za­to što se če­ka ak­tu­al­no iz­vješ­će, a ne jer zas­tup­ni­ke ne za­ni­ma što mi­ro­vin­ci ra­de s na­šim bu­du­ćim mi­ro­vi­na­ma? A mo­žda ih je sa­mo uhva­ti­la glad? Ipak je ra­port pao u nez­god­no vri­je­me ruč­ka. Tko će ga zna­ti? Po­pod­ne je ipak na fi­nal­nom gla­so­va­nju ze­le­no svje­tlo za nji­hov rad da­lo 109 zas­tup­ni­ka, uz 16 suz­dr­ža­nih, s tim da nit­ko ni­je gla­sao pro­tiv.

No, pri­lič­no je ti­ho pro­šao i proš­lo­tjed­ni struč­ni okru­gli stol na te­mu tre­ba li za­mrz­nu­ti (uki­nu­ti) II. stup. Ta­ko je to valj­da u na­šoj zem­lji kad god ne­ka ras­pra­va ima pre­fiks stru­čan. Ve­ći­na po­bjeg­ne k’o vrag od ta­mja­na. A to je zbi­lja bi­la šte­ta, jer bi oni ko­ji za­go­va­ra­ju prč­ka­nje po dru­gom stu­pu za kr­pa­nje pro­ra­čun­skih ru­pa te­ško mo­gli od­go­vo­ri­ti na iz­ne­se­ne pro­tu­ar­gu­men­te.

Da, le­gi­tim­no je pos­tav­lja­ti pi­ta­nja ka­ko druš­tva za uprav­lja­nje ula­žu na­šu šted­nju i ko­li­ko nas to ko­šta. No, jed­nos­tav­no ne­ma al­ter­na­ti­ve sus­ta­vu ka­pi­ta­li­za­ci­je štednje, ide­ji da se gra­đa­ni sa­mi bri­nu za bu­du­će mi­ro­vi­ne. Ba­rem ne fi­nan­cij­ski odr­ži­ve op­ci­je u ko­joj svi ne­će­mo ko­pa­ti po sme­ću jer će­mo ima­ti mi­ro­vi­ne da­le­ko is­pod gra­ni­ce si­ro­maš­tva, a ko­ja ne­će re­zul­ti­ra­ti si­gur­nim ban­kro­tom na­še dje­ce jed­nog da­na. Za­mis­li­te hi­po­tet­skog rad­ni­ka, na­zo­vi­mo ga Marko. Naš Marko da­nas kre­ne ra­di­ti za pro­sječ­nu pla­ću, odra­di 40 go­di­na i sa svo­jih na­vr­še­nih 65 od­la­zi u mi­ro­vi­nu. Marko je ci­je­li rad­ni vi­jek pla­ćao do­pri­no­se u omje­ru 3:1, na sva­ke tri ku­ne upla­će­ne u pr­vi stup, na njegov ra­čun u dru­gom stu­pu sje­la je jed­na ku­na. Ko­li­ku će mi­ro­vi­nu do­bi­ti? Uz pro­ji­ci­ra­ni re­al­ni pri­nos od tri pos­to, Mar­ko­va pen­zi­ja će bi­ti 1,8:1. Za Da­ni­je­la Nes­ti­ća iz Eko­nom­skog ins­ti­tu­ta ta je ra­ču­ni­ca ne­po­bit­ni do­kaz da dru­gi stup jed­nos­tav­no za is­tu upla­će­nu svo­tu da­je vi­še mi­ro­vi­ne.

Be­sram­ne ma­ni­pu­la­ci­je

Bu­di­mo re­al­ni, baražna va­tra pre­ma II. stu­pu i raz­no­raz­ne kre­ativ­ne ide­je ka­ko ugra­bi­ti 74 mi­li­jar­de ku­na ko­je go­li­ca­ju vlas­to­dr­š­ce bez ob­zi­ra na stra­nač­ki pred­z­nak sa­mo je skre­ta­nje po­zor­nos­ti. Pra­vi ne­red i ka­os je u pr­vom stu­pu. Čak 70 pos­to umi­rov­lje­ni­ka pri­ma mi­ro­vi­nu ne­pro­por­ci­onal­no vi­šu od one ko­ja bi im pri- pa­la na os­no­vi upla­će­nih do­pri­no­sa. Ne­vje­ro­jat­nih 70 pos­to! Ka­kav je to mi­ro­vin­ski sus­tav ne­go ap­sur­dan i du­bo­ko ne­po­šten pre­ma svi­ma ko­ji že­le ra­di­ti i odra­de pu­ni staž, a do­bit će jed­na­ko ili ma­nje ne­go oni ko­ji su iš­li u pri­je­vre­me­nu mi­ro­vi­nu ili pre­ma po­seb­nim za­ko­ni­ma? Da bu­de­mo fer, ve­lik je tu broj onih ko­ji su pri­sil­no umi­rov­lje­ni na­kon pro­pas­ti nji­ho­vih po­du­ze­ća, što je bi­la nes­luž­be­na so­ci­jal­na po­li­ti­ka dr­ža­ve. Što je sa svi­ma os­ta­li­ma? Od uvo­đe- nja sus­ta­va tri stu­pa, po­li­tič­ke ma­ni­pu­la­ci­je s mi­ro­vin­skim pra­vi­ma u pr­vom stu­pu su be­sram­ne. Go­to­vo sva­ke go­di­ne ima­li smo za­kon­ske iz­mje­ne ko­je su se svo­di­le na di­je­lje­nje pra­va ša­kom i ka­pom ko­ja su na­gri­za­la smi­sao mi­ro­vin­ske re­for­me. Struč­nja­ci su iz­ra­ču­na­li da je im­pli­cit­ni dug mi­ro­vin­skog sus­ta­va kad se kre­nu­lo u re­for­mu bio 3,5 iz­no­sa BDPa, da bi re­for­mom pao na 2,5 BDPa. U pro­tek­lih de­set­lje­će i pol, u 20-ak in­ter­ven­ci­ja efek­ti re­for­me su po­ni­šte­ni, a dug se vra­tio na ini­ci­jal­nu ra­zi­nu.

Pa­ra­zi­ti­ra­nje na dr­ža­vi

Kad se po­dvu­če cr­ta, da­nas ima­mo ne­po­šten i na­ka­ra­dan mi­ro­vin­ski sus­tav ko­ji slu­ži za po­ma­zi­va­nje gla­sač­ke ma­ši­ne­ri­je. Po­s­ljed­nja u ni­zu bi­la je od­lu­ka Mi­la­no­vi­će­ve Vla­de na od­la­sku o is­pla­ti bo­žić­ni­ca.

Šu­ma pro­pi­sa do­brim di­je­lom po­ti­če ne­rad, ne­adek­vat­no kaž­nja­va­ju­ći pri­je­vre­me­na umi­rov­lje­nja. S ob­zi­rom na de­mo­gra­fi­ju, pres­po­ro se di­že dob­na gra­ni­ca za od­la­zak u mi­ro­vi­nu. pa se go­to­vo ci­je­li jav­ni sek­tor de fac­to tje­ra u mi­ro­vi­nu sa 65 go­di­na na dob­noj gra­ni­ci ka­da bi mno­gi, po­put li­ječ­ni­ka ili znans­tve­ni­ka, i te ka­ko mo­gli i htje­li ra­di­ti, a ima­li bi što za da­ti druš­tvu. A gdje su mi­ro­vi­ne po po­seb­nim pro­pi­si­ma, po­put bra­ni­telj­skih i raz­nih pov­la­šte­nih? Du­go­go­diš­nje ku­po­va­nje bi­ra­ča pov­las­ti­ca­ma iz­a­bra­nim sku­pi­na­ma na te­ret os­ta­lih rad­ni­ka za­ma­gli­lo je ve­zu iz­me­đu do­pri­no­sa i mi­ro­vi­ne, od­nos­no ko­li­ko upla­tiš do­pri­no­sa, to­li­ku mi­ro­vi­nu imaš. Ta je ve­za pre­du­vjet odr­ži­vog mi­ro­vin­skog sus­ta­va i druš­tva či­ji gra­đa­ni ra­de i do­pri­no­se, umjes­to da pa­ra­zi­ti­ra­ju na dr­žav­nim jas­la­ma.

Za­to bi pr­vo tre­ba­lo kre­nu­ti u sve­obu­hvat­no pos­pre­ma­nje ne­re­da ko­ji vla­da kad su po­sri­je­di mi­ro­vi­ne ko­je se is­pla- ću­ju iz pro­ra­ču­na . Iz pr­vog stu­pa

bi naj­pri­je tre­ba­lo iz­dvo­ji­ti pov­la­šte­ne mi­ro­vi­ne da bu­de kris­tal­no jas­no ko­li­ki je omjer onih ko­ji su mi­ro­vi­ne za­ra­di­li, a ko­li­ko os­ta­lih za ko­je su vri­je­di­li ne­ki dru­gi za­ko­ni. I da, sre­za­ti pra­va. Su­prot­no iz­li­ci da se u ste­če­na pra­va ne smi­je di­ra­ti, što je omi­lje­na iz­li­ka ko­ja se sprem­no va­di iz ru­ka­va kad je po­treb­no po­bje­ći od od­go­vor­nos­ti za re­for­me, ste­če­na pra­va se i te ka­ko mo­gu re­za­ti, osim u slu­ča­ju da za­la­ze u sfe­ru torture po tu­ma­če­nju Eu­rop­skog suda, ka­že pro­fe­sor za­gre­bač­kog Prav­nog fa­kul­te­ta Želj­ko Po­toč­njak. Dak­le, os­ta­vi­te se dru­gog stu­pa i sre­di­te ne­red u pr­vom!

ČAK 70% UMI­ROV­LJE­NI­KA DO­BI­VA NEPRORCIONALNO

VI­ŠE OD MI­RO­VI­NE KO­JA BI IM PRI­PA­LA NA OS­NO­VI UPLA­ĆE­NIH DO­PRI­NO­SA

STE­ČE­NA PRA­VA SE I TE KA­KO MO­GU

RE­ZA­TI, OSIM U SLU­ČA­JU DA ZA­LA­ZE U SFE­RU TORTURE PO TU­MA­ČE­NJU EU­ROP­SKOG SUDA

FOTOLIA

ANA BLAŠKOVIĆ ana.bla­sko­vic@pos­lov­ni.hr

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.